Uprkos opštem konsenzusu o tome da su poljoprivreda i proizvodnja hrane naša najveća komparativna prednost, Srbija, smatraju stručjaci, nema pravu strategiju razvoja poljoprivrede.
Ukoliko ne pokažemo političku volju, vlasti će uspešno prećutkivati da se iza šljaštećih menadžerskih uspeha krije kriminal. Parafrazirano, ovako zvuči početak Gardijanovog teksta o otkriću da je globalni finansijski sistem opstao tokom krize zahvaljujući novcu organizovanog kriminala.
Ukoliko ne pokažemo političku volju, vlasti će uspešno prećutkivati da se iza šljaštećih menadžerskih uspeha krije kriminal. Parafrazirano, ovako zvuči početak Gardijanovog teksta o otkriću da je globalni finansijski sistem opstao tokom krize zahvaljujući novcu organizovanog kriminala.
Ekonomski izgledi Evropske unije danas su bolji nego pre godinu dana, ocenio je predsednik Evropske komisije José Manuel Barroso. U svom prvom govoru o stanju Unije, on je poslanicima Evropskog parlamenta rekao da se strukturne reforme moraju ubrzati.
Srbija i Međunarodni monetarni fond počinju u ponedeljak zvanične pregovore o petoj reviziji kreditnog aranžmana. Predstavnici Vlade i Narodne banke Srbije će sa delegacijom MMF-a razgovarati o najnovijim ekonomskim kretanjima u zemlji, ali i o zakonu o fiskalnoj odgovornosti koji treba da ograniči trošenje novca iz budžeta.
Ajd’ da počnem pravdanjem. Bolje bi stajao naslov „Čovek koji je prezirao žene“, međutim onda bi prisećanje na svetski bestseler, roman Stiga Larsona, i odličan film koji je po romanu napravio režiser Nils Oplev, bilo teže. Paklena emocionalna deformacija bogataša ostala bi ipak kao lajtmotiv. Ko nije video film neka samo otkuca na Google „UZIVO FILMOVI covek koji je mrzeo zene“ i dobiće 156 minuta vrhunskog trilera titlovanog na nas jezik. Budući da je ovo feljton o Silviu B. vraćamo se u stvarnost (italijansku) koja po uzbuđenjima nije daleko od ovog filma.
Protivno novinarskom pravilu da se tekst ne počinje bajatom vešću, ja ću čak ponovo citirati The Times, koji je 8. oktobra 2008. godine pisao kako poljuljanog Berluskonija mogu na vlasti održati jedino njegovi koalicioni partneri i to ne još za dugo. Tekst je završen rečenicom „Berluskoni je sramota za Italiju“.
Kao i vama, i meni je zastala knedla u grlu kad sam pre neki dan čula da je sredovečni čovek silovao i ubio osmogodišnju devojčicu. Pred očima mi se pojavio taj krvavi prizor, i onaj prvobitni bes koji bi me naveo da, da je u tom trenutku osumnjičeni Mladen Ogulinac pored mene, uzmem bejzbolku i razbijem mu glavu. Ali, društvo se sa zločincima ne obračunava nasilno, jer je moralno iznad njih. Uostalom, nasilje rađa nasilje, a gde bi mu onda bio kraj? Ali postoje policija, sudovi i, na kraju, osuda javnosti. Kao kolektiv, sve češće reagujemo na ovakve strahote – počev od masovnog žaljenja ubijenog francuskog navijača, Brisa Tatona, do ove tragedije sa ubijenim detetom. Međutim, roditeljima ubijene devojčice naša raekcija neće vratiti dete. Pa ipak, ako ništa drugo, možemo da se trudimo da ovakve tragedije sprečimo, i da što intenzivnije pritiskamo vlast da se ozbiljnije počne baviti KAŽNJAVANJEM zločinaca. Dalje.
Dun & Bradstreet, najveća bonitetna kuća na svetu, u julskom izveštaju zadržava Srbiji rejting od DB4d što je svrstava u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja. Rejting koji D&B dodeljuje određenoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija. Rejting ovog meseca nije povećan nijednoj državi, a smanjen je Mađarskoj, Španiji, Kubi i Ugandi. U regiji i dalje najveći rejting ima Slovenija (DB2c), a za njom slede Hrvatska (DB3d), Bugarska, Rumunija, Mađarska i Albanija (DB4a), Makedonija i Grčka (DB4b) i Srbija (DB4d). Niži rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina sa dodeljenim rejtingom (DB6a).
S jedne strane svetle Terazije, S druge mrak do Male Azije. (Milovan Danojlić)
Da odmah odgovorim na pitanje iz naslova: Srbija je takođe svet, ali onaj Treći, koji se piše velikim slovom da se ne bi povredila njegova beznačajnost. Beograd je počeo da biva moderan u doba kada je bio glavni grad države od 20 miliona stanovnika. U njemu je bila koncentrisana uprava te evropske zemlje srednje veličine, a što je mnogo važnije i kompletan bankarski, spoljnotrgovinski i drugi profitabilni sistemi Jugoslavije. Tim parama građeni su Novi Beograd (kao federalni administrativni centar), „aerodrom u Surčinu, TV toranj na Avali“, prilazni putevi (Zagrebački „Vjesnik“ je sa dozom zavisti pisao kako „Beograd ima petlju“) naselja, ulice, upravne i poslovne zgrade. Ukratko - prosperitet. I što rekao Duško Radović: „Beograd je (bio) izuzetan, baš je (bio) zgodan, šta mu fali“. Rasla je s razlogom i zavist. „Trepča radi – Beograd se gradi“, samo je stihovano ono što su drugi u prozi, često žestokoj, govorili i pisali. A onda je jednog dana do večeri 1991. godine Beograd bacao cveće na tenkove, koji su iz njega pošli da centralizuju silom. Tu je početak kraja i te države i njenog glavnog grada.
Krajem maja je u Beču održan peti po redu sajam nekretnina "Real Vienna 2010." Sajam ima poseban osvrt na region centralne, jugoistočne i istočne Evrope i ovom prilikom razgovaramo sa Urošem Markovićem, partnerom u advokatskoj kancelariji Janković, Popović & Mitić, koji je prisustvovao sajmu.
Kao i vama, i meni je zastala knedla u grlu kad sam pre neki dan čula da je sredovečni čovek silovao i ubio osmogodišnju devojčicu. Pred očima mi se pojavio taj krvavi prizor, i onaj prvobitni bes koji bi me naveo da, da je u tom trenutku osumnjičeni Mladen Ogulinac pored mene, uzmem bejzbolku i razbijem mu glavu. Ali, društvo se sa zločincima ne obračunava nasilno, jer je moralno iznad njih. Uostalom, nasilje rađa nasilje, a gde bi mu onda bio kraj? Ali postoje policija, sudovi i, na kraju, osuda javnosti. Kao kolektiv, sve češće reagujemo na ovakve strahote – počev od masovnog žaljenja ubijenog francuskog navijača, Brisa Tatona, do ove tragedije sa ubijenim detetom. Međutim, roditeljima ubijene devojčice naša raekcija neće vratiti dete. Pa ipak, ako ništa drugo, možemo da se trudimo da ovakve tragedije sprečimo, i da što intenzivnije pritiskamo vlast da se ozbiljnije počne baviti KAŽNJAVANJEM zločinaca.
Daleke 1916. godine David Llewelin Wark Griffith, snimio je kolosal pod imenom Intolerance (Netrpeljivost). Sažeo je istoriju suvislog ljudskog postojanja koje je neprekidno pratila netrpeljivost među njegovim jedinkama i grupama. Ako za 2600 godina, koliko Grifit pokriva, nije nestala netrpeljivost, naivno bi bilo verovati da je mogla da nestane za naredne 94 godine, koliko nas deli od filma. Poperovo shvatanje da je baš permanentan nedostatak pravde razlog da se za nju borimo, primenjivo je i na nedostatak tolerancije.
Krajem 2009. godine na svetu je bilo 43,3 miliona lica raseljenih usled sukoba i progona što predstavlja najveći broj od sredine devedesetih godina, kaže se u godišnjem Izveštaju o trendovima u svetu 2009. godine koji je danas objavio UNHCR. U isto vreme, broj izbeglica koje su se doborovoljno vratile u svoju domovinu na najnižem je nivou u poslednjih dvadeset godina.
Redovno godišnje zasedanje Bilderberg grupe, inače 58. po redu, održano je od 3. do 6. juna ove godine u luksuznom španskom letovalištu Sitges (u hotelu Dolce Sitges) južno od Barselone. Teme razgovora bile su finansijka reforma na globalnom nivou, jačanje evra, bezbednost, sajber tehnologija, energija, Avganistan, svetski problemi vezani za hranu i EU –USA odnosi.
Početak letnjih meseci iskorišćen je širom planete za “slučajno” (!?) plasiranje senzacionalne informacije. Reč je o Avganistanu – zemlji prebogatoj rezervama minerala, naročito litijuma. Prema istraživanjima, koje su američki geolozi radili godinama a pod “kišobranom” Ministarstva odbrane SAD – planine Hindukusa u Avganistanu obiluju rezervama litijuma, minerala koji se najviše koristi u automobilskoj industriji.
Nakon grčke krize, u Nemačkoj su sve učestaliji glasovi koji u javnost dopiru iz finansijskih ali i političkih krugova “o isplativosti ostanka jedne jake ekonomije, kakva je Nemačka, u Evrozoni”.
Kada gledaoci 1. septembra budu videli novu TV reklamu Erste Banke, umesto dosadašnjih glavnih aktera, tenisera Viktora Troickog i animiranog lika nezvanično nazvanog Prvoje, pozdraviće ih Ivana Simić i Marko Jovanović. Reč je o novom marketinškom konceptu Erste Grupe koji se zasniva na filozofiji o odgovornom bankarstvu. Novi koncept će biti primenjen u svim zemljama u kojima Erste Banka posluje, a biće prilagođen lokalnim specifičnostima. Srbija se opredelila za verziju „Uravnoteženo bankarstvo“, koju će koristiti i banke članice Erste Grupe iz Austrije, Češke Republike i Ukrajine, dok će u Hrvatskoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Rumuniji biti upotrebljena verzija „S kojom bankom Vi poslujete?“
Ekonomski izgledi Evropske unije danas su bolji nego pre godinu dana, ocenio je predsednik Evropske komisije José Manuel Barroso. U svom prvom govoru o stanju Unije, on je poslanicima Evropskog parlamenta rekao da se strukturne reforme moraju ubrzati.
UniCredit je, zajedno sa svojim partnerima, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Fajnenšel Tajmsom, proglasio pobednike konkursa u pisanju eseja “Rođeni ‘89”, koji je raspisan prošle godine u čast proslave dvadesetogodišnjice pada komunizma u istočnoj Evropi.
U nacrtu zakona o otvaranju dosijea službi bezbednosti koji je Skupštini podneo Srpski pokret obnove stoji da će Komisija za otvaranje dosijea Službi bezbednosti morati da pribavlja i objavljuje imena svih saradnika tajnih službi čije je uhođenje građana dovelo do tragičnih posledica. Zakon bi mogao da bude usvojen do kraja godine uz podršku Demokratske stranke.
Prema najnovijoj anketi, čak 26,4 odsto građana Grčke u ovom času ne bi glasalo ni za jednu političku partiju. Popularnost vladajućeg socijalističkog PASOK-a je opala, ali to je ipak, prva partija u zemlji za koju se sada izjašnjava 27 odsto građana.
Dok po prodavnicama gledamo ljude koji trpaju galone ulja u cegere, sekretar za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran izjavljuje da Srbija ima dovoljno hrane i ulja i da nema nikakve potrebe za stvaranjem zaliha u domaćinstvima, odnosno za kreiranjem veštačke nestašice.
Pravilnik o tehničkim uslovima za vozila trebalo bi da stupi na snagu između 15. i 20. septembra, saznaju "Novosti". Ovim aktom, usklađenim za Zakonom o bezbednosti saobraćaja, propisuje se šta od dodatne opreme treba da imaju vozači u Srbiji.
Još jedna važna država odbila je da prizna Kosovo. Naime, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je nakon razgovora sa namibijskim zvaničnicima da Namibija nikada neće priznati kosovsku nezavisnost i da će nastaviti da diplomatski podržava Srbiju u svim međunarodnim forumima i debatama u kojima nastavlja diplomatsku borbu za Kosovo.
Zbog nespretnih formulacija u gradskim propisima pravo na jednokratnu novčanu pomoć od 20.000 dinara koju dodeljuje grad za prvorođeno dete do sada je imao samo prvi blizanac koji dođe na svet.
Na prodajnim mestima za štampu, danas se u Crnoj Gori, uz dnevni list "Pobjeda" dobija i primerak knjige Josipa Silića "Crnogorski jezik - naučno-metodološke osnove strandardizacije crnogorskog jezika".
