Logično je da ako već plaćamo televizijsku pretplatu želimo da gledamo i kvalitetan program. I zaista, postoje kvalitetni sadržaji na RTS-u. Filmski program je najbolji od domaćih TV stanica. Informativni je zadovoljavajuć. Tu su i sportski prenosi. Ima i zabavnih emisija. No, postoji  i ono ali...

Podelom nagrada 28. januara u Trstu je završen 21. festival filmova Centralne i Istočne Evrope. Ovogodišnji pobednik u kategoriji dugometražnih filmova je „Đavolja varoš“ Vladimira Paskaljevića. U obrazloženju žirija stoji da je „Đavolja varoš“ najbolji dugometražni film „zbog hrabrosti i jasnoće sa kojima je mladi režiser opisao, preciznom montažom i izvanrednom režijom, grad iz kojega su Bogovi pobegli“. Prvu specijalnu nagradu dobio je Vladimir Perišić za film „Ordinary People“ uz obrazloženje da je u ovoj francusko – srpsko – švajcarskoj produkciji „autor umeo da linearnim načinom dosledno ispriča do kojeg stepena spoljnog i unutrašnjeg nasilja, smo spremni, mi ’obični ljudi’ da gurnemo sami sebe“. Drugu specijalnu nagradu dobio je Grk Irgos Lantimos za film „Kynodontas“, užasavajući portret porodice zatvorene u samu sebe.

Planinarenje je sport u kom je cilj osvajanje vrha neke planine, a Srbija je brdovita i lepa, pa o ovom sportu pričamo sa predsednikom našeg najtrofejnijeg planinarskog društva "Radnički" iz Beograda, Lazarom Dojčinovićem. Dvadesetosmogodišnji apsolvent Šumarskog fakulteta, kada nije vezan obavezama u klubu ili nije negde u planini, bavi se građevinskim i visinskim radovima. Takođe je i član suda časti Planinarskog saveza Beograda, a najveće dostignuće mu je osvajanje Elbrusa 5642 mnv. Pored toga, osvojio je uglavnom sve najveće vrhove u Evropi i regionu. Tačan broj planinarskih društava u Srbiji ne zna i kaže da im broj varira, jer se svake godine neki novi registruje, a neki stari ugasi. Da bi se postalo član nekog društva potrebno je doći na sastanak, uplatiti članarinu koja se kreće od 300 do 600 dinara i sa plaćenom članarinom postajete član Planinarskog saveza Srbije, a to je dovoljno da krenete na bilo koju planinarsku akciju u Srbiji.

Britanski nedeljnik “Ekonomist” (Economist) prikazao je sredinom avgusta knjigu “Revolucionarni život Fridriha Engelsa” (Friedrich Engels), koju je napisao istoričar Tristram Hunt, a objavila “Metropolitan Books”. U Britaniji je knjiga od 448 strana ponuđena pod naslovom “Komunista u mantiji”. Košta 25 funti.

Postoji mali ekonomski rečnik za novinare, koji je napravila Danica Popović i u kojem pod rečju „kredit“ stoji objašnjenje da je to „dogovor o pozajmljivanju novca do određenog limita i pod odgovarajućim uslovima“. U vrlo dobrom Collins ekonomskom rečniku, definicija je nešto šira: „zajam ili neki drugi način plaćanja koji omogućava potrošačima i firmama da kupuju robu, usluge, sirovine i komponente“. Da ne nabrajam gde sam sve gledao i šta sam našao da bih se na kraju vratio onome što sam znao i što mi se uvek činilo najadekvatnijom, iako ne preterano preciznom definicijom, koja bi mogla da glasi: Kredit je motor anticipirane potrošnje. Poljski sociolog Stanislav Osovski (Stanisław Ossowski) napisao je jedan sjajan esej u kojem objašnjava kako su redovne plate u industriji, a još više krediti, koji omogućavaju da se troši i pre nego što je zarađeno, bili osnovna pokretačka snaga najveće seobe u ljudskoj istoriji - seoskog stanovništva u industriju i gradove. Koja je faktička moć kredita videlo se tek kada je pukla sadašnja kriza iz koje neki tvrde da jesmo, a neki i da nismo, izašli.

Postizanje brzina od 94,5 kilometara sat na srpskim prugama, što je njihov sadašnji instalisani maksimum, umesto povećanja brzina na 160km/h, imalo bi snažan uticaj na poboljšanje performansi železničkog saobraćaja i bilo bi znatno manje skupo, kaže Katarina Monsalve, saobraćajni ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora upravo predstavljene studije SB, „Reforma železnice u jugoistočnoj Evropi i Turskoj: Na pravoj pruzi”.

Propagandna mašinerija najjače ekonomije sveta, Amerike, izvela je još jednu uspešnu operaciju: širenje globalnog straha i panike usled „mogućeg bankrotstva“ ekonomskog sistema Ujka Sema. Analitičari i bankari širom Evrope ovu gungulu oko „totalnog američkog kraha“ vide malo drugačije – kao planirani udar na Kinu. 

Prijateljski odnosi koji se od 1908. razvijaju na relaciji Beograd - Bern, pojačani su od 2000. od kada se godišnje, za humanitarne projekte, jačanje demokratskih institucija i tržišne ekonomije i pomoć u razvoju nauke i tehnike, iz Švajcarske odvaja u proseku oko 15 miliona franaka. Reč je o sredstvima koja se daju posredstvom Agencije za razvoj i saradnju i Državnog sekretarijata za ekonomske poslove.

Islamsko bankarstvo postaje sve interesantnije kao alternativna mogućnost ulaganja na tržištu čija se vrednost trenutno procenjuje na oko bilion dolara. Praksa pokazuje da i ono ima svoja ograničenja, pa i špekulante kojima pozivanje na verske kodekse služi za kršenje moralnih.

Konstantan stres na poslu, ubistvena monotonija, kontinuirano kršenje radnih prava. Mnogo ljudi stavilo bi znak jednakosti između svoje situacije i ovog spiska, ali malo ko, pretplaćen na konzumiranje reportaža o glamuroznom životu sportista, bi pretpostavio da je ovo početak priče o životu manjih i više poznatih fudbalera.

Da bi se 106.651 privrednih društava i 221.338 preduzetnika identifikovali, ali i razlikovali u pravnom i privrednom sistemu, svi ti entiteti moraju imati različite nazive. Da li je nestašica imena dovoljan razlog da neko svoju firmu nazove „Bumbarius Elite“, kineski restoran „Due Fratelli“, a bakalnicu „Tašta i zet“? Dobro ime nije garant uspeha, ali loše jeste promašena investicija, tvrde psiholozi, ekonomisti i marketinški stručnjaci.

U uslovima relativno visokog nivoa premije rizika zemlje, tokom 2011. godine zabeležen je rast kamatnih stopa i slabljenje kursa dinara na novčanom tržištu Srbije. Neizvesnost kojoj su izloženi investitori, dramatično je uticala na priliv kapitala iz inostranstva i prouzrokovala dalji pad stranih direktnih investicija. Uprkos tome, rast kreditne aktivnosti pravnih lica u javnom sektoru, privredi, finansijskim institucijama i neprofitnim organizacijama je evidentan, dok je kreditna aktivnost stanovništva zabeležila pad.

Iako trenutno ne postoji želja i interes na strani Vlade Republike Srbije da se uđe u privatizaciju Srbijagasa ili nekih njegovih segmenata, među investitorima postoji jasan interes za ovu kompaniju, posebno imajući u vidu mogućnost izgradnje gasovoda Južni tok.

Da bi i dalje bile konkurentne, zemlje Zapadnog Balkana moraju odgovoriti na sledeća tri ključna izazova: donošenje jasnijih propisa, fleksibilnost u prilagođavanju zahtevima investitora i ulaganje u ljudske resurse. Najveći od njih je, ipak, ovaj poslednji, budući da u nekim granama procenat autsorsovanog osoblja dostiže i 60 odsto.

U narednom periodu u Srbiji se predviđa rast cena osnovnih životnih namirnica i energenata i stagnacija kupovne moći. Kompanije koje su primarno usmerene na proizvodnju i prodaju hrane i pića verovatno će imati nešto bolju budućnost od ostalih proizvođača i trgovaca, za koje će i dalje jedno od najbitnijih pitanja biti održavanje likvidnosti. Promene u vlasništvu Delta Maxi-ja i širenje maloprodajnih lanaca Mecator i IDEA obeležilo je početak godine.