Ekonomska šteta zbog piraterije: Povećan gubitak

Zemlje u razvoju najzaslužnije su za visok porast prodaje računara u prošloj godini, ali i najodgovornije za rast softverske piraterije u istom periodu, što je oštetilo svetsku ekonomiju za 48 milijardi dolara.

Prošle godine u svetu je prodato 16% više novih računara nego 2006. godine - ukupno 261 milion, od čega 61 milion u Rusiji, Kini, Indiji i Brazilu. U oko 700 miliona kompjutera ugrađen je novi softver, a ukupna vrednost prodatog softvera porasla je za 18% u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši iznos od 80 milijardi dolara. Najveći rast na tržištu PC-a u 2007. zabeležen je među kućnim korisnicima i malim i srednjim preduzećima, čiji se udeo na tržištu povećao na 66%, a najveći porast broja računara u zemljama u razvoju. Potonje je, međutim, i ključni razlog što je stopa softverske piraterije sa 35% u 2006. povećana na 38% u 2007. godini, gubici  porasli za 8,5 milijardi dolara, a ukupna ekonomska šteta dostigla 48 milijardi dolara, ističe Milomir Ognjanović, predsednik odbora za zaštitu intelektualne svojine u AmCham Srbija, komentarišući rezultate najnovije IDC globalne studije o softverskoj pirateriji u 2007. godini.

Studija koja je sačinjena na osnovu istraživanja u 108 zemalja pokazuje da je nivo piraterije u odnosu na 2006. opao u 64 a porastao u 11 zemalja, dok se u ostalima nije bitnije menjao. Najveći pad od 7% evidentiran je u Rusiji, spustivši se na nivo od 73% u prošloj godini, što je značajno manje u odnosu na Kinu gde stopa piraterije iznosi 82%. Zemlje u kojima procenat piraterije dostiže 90 i više procenata su Jermenija, Bangladeš, Azerbejdžan, Moldavija, Zimbabve i Šri Lanka, dok je taj procenat najmanji u Severnoj Americi (21%), Luksemburgu, Novom Zelandu, Japanu, Austriji i skandinavskim zemljama. Na listi zemalja sa relativno niskim nivoom piraterije najlošije se kotira Francuska, koja se sa stopom od 42% našla rame uz rame sa Mađarskom i iza Češke, gde je nivo piraterije prošle godine iznosio 39%.

Srbija i susedi
Prosek u centralnoj i istočnoj Evropi iznosi 68%, a Srbija je, uprkos smanjenju od 2% u odnosu na 2006. godinu, sa stopom od 76% i dalje značajno iznad tog proseka. Kako navodi Ognjanović, oko trećine ovog procenta otpada na kućne korisnike, a 40% do 50% na poslovne, najviše u segmentu malih i srednjih preduzeća. Ukupna šteta po domaću ekonomiju procenjuje se  na 72 miliona dolara, koja je prevashodno posledica nenaplaćenih poreskih potraživanja. U poređenju sa zemljama bivše Jugoslavije, situacija je lošija jedino u Crnoj Gori, koja je sa stopom od 83% čak ispred Kine. Makedonija i Bosna i Hercegovina su sa 68% na nivou proseka centralne i istočne Evrope, dok su značajno ispod njega stope piraterije evidentirane u Hrvatskoj (54%) i Sloveniji (48%). Ako se u poređenje uključe i druge zemlje jugoistočne Evrope, veću stopu piraterije u odnosu na Srbiju ima još jedino Albanija (78%), dok su Bugarska i Rumunija na nivou navedenog proseka od 68%. Među zemljama centralne Evrope, najprimerenija je Češka sa 39%, a potom Mađarska (42%) i Slovačka (45%).

Ocenjujući navedene podatke, generalni direktor Majkrosofta u Srbiji Dejan Cvetković smatra da je za Srbiju veoma važno da iskazani napredak u borbi protiv piraterije ubuduće bude još intenzivniji, s obzirom na značaj zaštite intelektualne svojine za podizanje ekonomske konkurentnosti na globalnom tržištu. Adekvatan nivo pravne zaštite i posebno njena primena u praksi zemlju čine atraktivnijom za strane investitore, što će dalje doprineti otvaranju novih radnih mesta u softverskim i drugim, sa njom povezanim industrijama i zadržavanju mladih stručnjaka u zemlji. Iskustva razvijenih pokazuju da smanjenje stope piraterije za samo 1% potencijalno generiše oko 2.000 novih radnih mesta, predočava Cvetković, dodajući da bi na dalji privredni rast značajno uticale i veće budžetske mogućnosti države da ulaže u značajne projekte.

Zorica Žarković

broj 44, jun 2008.