Iako trenutno ne postoji želja i interes na strani Vlade Republike Srbije da se uđe u privatizaciju Srbijagasa ili nekih njegovih segmenata, među investitorima postoji jasan interes za ovu kompaniju, posebno imajući u vidu mogućnost izgradnje gasovoda Južni tok.
U poslovanju kompanija iz sektora energetike i mineralnih resursa u Adrija regionu, došlo je generalno do poboljšanja poslovanja u odnosu na prošlu godinu. Kompanije iz ovog sektora zabeležile su značajniji rast prihoda (20-30%) u 2010. u odnosu na prihode 2009. godine, što je posledica značajnog rasta cena, pre svega nafte i gasa, u ovom periodu. Cene struje su bile stabilnije, pa su samim tim i pozicije kompanija iz elektroenergetskog sektora slične onim sa prošlogodišnje liste. Ako posmatramo kompanije iz Adrija regiona na listi Centralne Evrope, dominiraju velike i stabilne kompanije sa tri najveća regionalna tržišta: Srbije, Slovenije i Hrvatske. Sa druge strane, realizovana profitabilnost energetskih kompanija u regionu u 2010. godini nije imala jasan trend.
Srpska naftna kompanija NIS zabeležila je značajan rast prihoda za 1,57 milijardi evra u 2010, što čini rast od 24,2%. U isto vreme EPS je zabeležio gotovo iste prihode u 2010. kao i u 2009. godini. Od srpskih kompanija značajan rast prihoda u 2010. su ostvarili i EFT, Srbijagas i Yugorosgaz.
U 2010. godini, INA je najveća kompanija ovog sektora u regionu, sa ostvarenim prihodom od 3,55 milijardi evra. To je gotovo 17% više u odnosu na prošlogodišnji prihod kada je INA takođe dominirala listom. Do povećanja prihoda je došlo usled rasta cena nafte i gasa. Petrol grupa, sa centralom u Sloveniji, koja posluje širom Adrija regiona, druga je po redu najveća energetska kompanija u regionu sa ostvarenim prihodom od 2,8 milijarde evra. HEP (Hrvatska elektroprivreda) je prihodovao 1,67 milijardi evra, što ga stavlja na treće mesto među regionalnim kompanijama iz ovog sektora.
U vlasničkoj strukturi najvećih kompanija iz sektora energetike u proteklom periodu nije bilo značajnih promena. INA i NIS su i dalje kontrolisane od strane velikih inostranih partnera MOL-a i Gazpromnjeft-a, dok je manjinski deo kompanija još uvek u državnom vlasništvu. Petrol, iako u manjinskom državnom vlasništvu, još uvek je pod snažnim uticajem Vlade Slovenije. EPS i HEP, kompanije iz elektroenergetskog sektora, u državnom su vlasništvu sa malim brojem konkurenata, osim na polju energije iz obnovljivih izvora gde je bilo nešto manjih stranih investicija.
Regionalni proces konsolidacije se, usled manje regulisanih tržišta, donekle odvija samo u sektoru nafte i gasa. U elektroenergetskom sektoru ne postoje takvi trendovi. MOL, Petrol i Lukoil su i dalje bili aktivni na polju konsolidacije manjih trgovinskih kompanija u regionu.
Tržište električne energije je i dalje predmet stroge regulacije, a često je i instrument socijalne politike, a usled posledica globalne ekonomske krize postoji dodatni pritisak na održavanje nižih cena. Tako su EPS i Srbijagas i dalje neprofitabilne kompanije usled, između ostalog, i značajne socijalne funkcije.
Trenutno najveća investicija koja se realizuje je projekat izgradnje termoelektrane kompanije EFT u Stanarima, blizu Doboja u Republici Srpskoj. Pored toga, EPS je započeo saradnju sa italijanskim Edisonom o izgradnji termoelektrane Kolubara B.
Iako je trenutno snabdevanje srpskog tržišta energentima dobro, postoji jasna opasnost da trenutni kapaciteti neće moći da zadovolje veću potražnju koja se može očekivati sa povećanjem privredne aktivnosti. U 2010. godini iako je bilo nekih pomaka i dogovora oko budućeg investiranja (Kolubara B, Banatski Dvor, HE na Drini, itd), nije se značajnije odmaklo u realizaciji razvojnih energetskih projekata.
Kako postoji čvrsta strategija da se elektroenergetski sektor odnosno EPS ne privatizuje, to se najveći broj projekata planira kao zajedničko ulaganje sa strateškim partnerima iz inostranstva. Međutim, u tržišnim uslovima koji su vladali 2010., a pod uticajem globalne ekonomske krize, strani partneri nisu bili voljni da se obavezuju na značajnije investicije i njihovo učešće se uglavnom završavalo na izražavanju interesa za potencijalne projekte u budućnosti.
Sa druge strane, naftni sektor je uz povećanje cene nafte, i manju opterećenost socijalnom ulogom, bio u mogućnosti da brže realizuje razvojne projekte. Suvlasništvo ruskog giganta Gaspromnjefta u NIS-u dovelo je do značajnog rasta prihoda i pomeranja fokusa ove kompanije, kao i do ambicija za širenje poslovanja iz Srbije prema regionu. Tako se, po završetku investicija u modernizaciju NIS-a, može očekivati širenje poslovanja u inostranstvu kroz akvizicije postojećih kompanija i ulaganja u grinfild projekte.
Poslovanje u gasnom sektoru je, slično elektroenergetskom sektoru, ograničeno regulisanim cenama koje ne omogućavaju značajniju dobit preduzeća u ovom sektoru niti ulaganja u narednom periodu. Iako trenutno ne postoji želja i interes Vlade Republike Srbije da privatizuje Srbijagas ili neki od njegovih segmenata, među investitorima postoji jasan interes za ovu kompaniju, a posebno imajući u vidu mogućnost izgradnje gasovoda Južni tok.
Darko Stanisavić, Direktor, Deloitte
