Kuda ide švajcarski franak?

Kao posledica globalne finansijske krize, prezaduženosti Amerike i mnogih država EU, poverenje većeg dela sveta okrenulo se ka „starom dobrom a sigurnom“ švajcarskom franku. Posledice po švajcarsku ekonomiju su već sada primetne. Rast franka najviše pogađa izvoz i turizam. Država da bi nekako zaštitila domaće proizvođače pokušava da „upumpa“ kroz dva nova fonda blizu 2 milijarde franaka.

Diskusije o mehanizmima i načinima kako će se ova sredstva raspoređivati još uvek traju- da li kao jednokratna pozajmica koja nakon određenog perioda mora biti vraćena ili kao jednokratna bespovratna pomoć.

Kako god bilo, Nacionalna Banka Švajcarske se već duže vreme, od kako je krenuo vrtoglavi rast franka, nalazi pod pritiskom kako domaćih proizvođača tako i bankarskog sektora. Podpredsednik Nacionalne Banke g.Tomas Jordan kaže: „ Aktuelna situacija posmatrano iz švajcarskog ugla je dramatična. Kurs koji franak ima u odnosu na dolar i euro je preteran. Međutim postojeće mere koje  Nacionalna Banka primenjuje ne bi li konsolidovala ekonomiju a vezane su za održanje likvidnosti franka, jedine su poželjne mere bez da intervenišemo na tržištu deviza“.

I dok se javnost bavi analizama i procenama „kolika bi to trebala da bude minimalna vrednost franka u odnosu na dolar i euro, ispod koje se ne bi smelo ići“, primenom svih mogućih mera stabilizacije nacionalne valute, dotle ekonomisti podsećaju da je opšta konjukturna slika više nego dobra.

Profesor ekonomije Valter Vitman uzvraća da su „cene prozvoda pre svega kod izvoznika porasle u kratkom vremenskom intervalu za više od 33%  a da je relativna stabilnost konjukturnih parametara posledica trenutne građevinske ekspanzije širom Helvecije. Šta će se dogoditi, pita se prof Vitman kada se tokom zimskih meseci ovaj „balon građevinski izduva“.

Analitičari se slažu da je vrednost švajcarskog franka posledica globalnih monetarnih kretanja vezanih za prezaduženu Ameriku i deo Evrope. A to su činioci na koje Švajcarka ne može da utiče.

Svaka monetarna mera, sem odražavanja likvidnosti franka kao valute, vodila bi u inflaciju. A pošto izvoz čini više od 45% prihoda u ostvarenom bruto nacionalnom dohodku, sa aktiviranjem inflacije, opšta situacija u Švajcarskoj bi bila i više nego loša.

Već sada je primetno da građani masovno odlaze u kupovinu širom Evropske Unije, gastronomi se žale na slabu posećenost lokala, i visoke cene koje moraju da drže, dok finansijski eksperti upozoravaju da je globalno posmatrano najveći deo sveta izgubio poverenje u snage država ali i tržišta da regulišu i rešavaju postojeće, pre svega dužničke krize.

Poseban problem, kako se čini, a to potvrđuju i švajcarski bankari, je izgubljeno poverenje u sve ekonomske teorije od Fridmana do Kejnza. Države nisu uspele sa dodatnim zaduživanjima da reše postojeće dužničke krize, a tržišta nisu u stanju sama da se izbore sa sve složenijim problemima, gde najviše „pazare“ špekulanti.

I upravo ti špekulanti su najveći problem u slučaju primene drugih mera kojima bi se možda nacionalna banka švajcarske poslužila u doglednoj budućnosti. Ukoliko bi se krenulo na smirivanje postojeće situacije merama koje bi izazvale pojavu inflacije, analitičari upozoravaju da bi najveći „deo kolaca“ pokupili špekulanti.

Kako god bilo – jak franak slabi ukupnu ekonomsku „krvnu sliku“ podalpske republike a do kada će Nacionalna Banka uspeti da se odupire pritiscima i preduzme i neke druge mere, sem održanja likvidnosti, ostaje da se vidi.

Zoran Vitorović, Bern