Kriza i izdavači: Živ mi Todor…

Izazov svetske finansijske krize je takav da mu spisateljski nisu odoleli ne samo pisci ozbiljnih i komercijalnioh ekonomskih štiva već i, na primer, predsednik Uzbekistana, pisci knjiga za decu i omladinu i predstavnici crkve u potrazi za izgubljenom etikom. Mentalitet domaće čitalačke publike (i ne samo čitalačke) je takav da više voli da pati nad sobom i drugima, nego da se o nečemu dublje informiše i na temelju toga, dela. Otuda se kod nas u knjižarama verovatno nikada neće pojaviti nijedna od 633 knjige sa sajta virtelne knjižare Amazon.

 “Tri poznate glumice u svojim tridesetim susreću se sa spoznajom da njihov život nije ispao onakav kakvim su ga kao ambiciozne i zgodne studentkinje zamišljale. Gde su pogrešile jureći za svojom vizijom sreće i nadajući se da će imati više ljubavi, aplauza, dece, novca i sreće?..”

U kakvoj vezi je ovaj siže sa realnim životom u kome građani Srbije još nisu naučili da pažljivo čitaju bankarske oglase pre nego što se upuste u uzimanje nepovoljnih kredita ili su propustili da pročitaju izveštaj Evropske komisije o Balkanu u kojem se konstatuje da će oporavak regiona od svetske ekonomske krize biti vrlo spor, ili im je kroz uši “kao kroz neke levke” (što bi rekao Ršumović) protrčala ocena ekonomiste Pavla Petrovića da se Srbiji odvija ubrzana tranzicija i ekonomska kriza? 

Nikakvoj, razume se: ovo gore je sadržaj jedne od trenutno najpopularnijih i najčitanijih knjiga u Knjižarama “Delfi” i istovremeno najbolji odgovor zašto se ni na ovogodišnjem Sajmu knjiga nije pojavila nijedna od 633 knjige sa sajta virtelne knjižare Amazon, koje je moguće izlistati jednostavnim ukucavanjem reči “globalna finansijska kriza”.

“To je ta sociopatološka dimenzija našeg društva da mi ne želimo da rešavamo neki problem jer nam je lakše da se žalimo, nego da radimo. Čitanje knjiga koje nude dublje uvide i podstiču delovanje kod nas nije popularno, jer ono podrazumeva znanje i akciju, a ne neznanje, nečinjenje i terapiju žaljenja nad samim sobom,” kaže Zoran Hamović, osnivač, glavni urednik i direktor izdavačke kuće ”Clio” koja je u ediciji “Opstanak”, izdala nekoliko naslova na temu globalnih kriza (Entoni Gidens “Klimatske promene i politika”, Žan Fransoa Rišar “Tačno u podne”, Džejms Katon “Ekstremna budućnost”). “Izdavanje ovakvih knjiga je naša misija jer znanje uređuje krizu i daje joj neku vrstu kreativnih dizgina” kaže Hamović. 

Ko je sve izdao knjigu o svetskoj finansijskoj krizi i njenom lokalnom delovanju? Na primer uzbekistanski predsednik, zatim razni gurui personalnih finansija od Suzi Orman (Suze Orman) (zajedno sa Donaldom Trampom već 2007 održala je seriju praktičnih predavanja za Amerikance koji su ostali bez posla, sa praktičnim objašnjenjima kako proizvoditi majice u kućnoj proizvodnji, spremati jela koja će se prodavati u samoposlugama, i kako se ubaciti u posao čišenja kuća koje idu na licitaciju, na primer) pa nadalje do uglednih i ozbiljnih ekonomista kao što su Pol Krugman i Džozef Štiglic. 

Sa sajta izdavačke kuće „Uzbekistan” moguće je obavestiti se o sadržaju knjige predsednika Islama Karimova, pod naslovom „Globalna finansijska i ekonomska kriza i načini i mere za njeno prevazilaženje u Uzbekistanu” u kojoj autor raspravlja o uzrocima krize i daje praktične zaključke. Posle razmatranja opštih uzroka u prvom delu, autor se u drugom delu knjige bavi sledećim temama: podrškom bankarskom sistemu, modernizaciji, tehnološkom unapređenju i diversifikaciji proizvodnje, širokoj primeni inovativnih tehnologija i drugim „pouzdanim načinima da se prebrodi kriza”.

Samo za početak novembra Amazon najavljuje još osam knjiga o globalnoj finansijskoj krizi koje raspravljaju o skrivenim uzrocima krize sa i bez teorija zavera uključujući i komunističke, svrstane zbog nečega u odeljak „kuća i baštovanstvo”), globalnoj politici i finansijskom upravljanju, ali i etičkim i verskim aspektima opravka od krize.

Skrolovanje po „Delfi” virtuelnoj knjižari pokazuje da je 73 naslova klasifikovano u „biznis i ekonomija” i da se samo jedno od njih eksplicitno bavi svetskom krizom „Slom dolazi (izdavač Romanov, 2009) i praktičnim savetima kako na nju regovati, a još dve (jedna ekonomiste Gorana Nikolića, „Ekonomija svakodnevice” u izdanju „Stubova kulture”, i druga, Miroslava Prokopijevića „Sloboda izbora” u izdanju Zavoda za udžbenike, obe iz druge polovine 2010) nastankom i posledicama domaće ekonomske krize i osnovnim principima ekonomije koji bi trebalo da nam pomognu da je razumemo.

Još nekoliko ekonomskih knjiga pod odrednicom „marketing i menadžment”, uglavnom ne pripadaju ovim žanrovima već praktičnom tumačenju ekonomije i predstavljaju članke nekih naših profesora ekonomije prethodno objavljenih u domaćoj štampi, a sa ciljem edukovanja čitalaca a sitnijim i krupnijim pitanjima snalaženja u (ekonomskom) životu.

„Izdavači žive od toga što prodaju, i ako ima pet, a ja mislim da ima pet ljudi zainteresovanih da čitaju dublje sadržaje na ovu temu, ne možete očekivati da će neko, a pogotovo ne izdavači, biti sponzor našoj (ne)potrebi za čitanjem tih stvari„ kaže Hamović. „Tu mi gubimo ekonomski potencijal, pre svega gubeći u vremenu, jer odusustvujemo iz rešavanja problema koji su pred nama”. 

Tanja Jakobi