Letnji meseci na Beogradskoj berzi doneli su više od uobičajene letargije kao posledice godišnjih odmora berzanskih investitora. Prometi su se spustili na najniže nivoe otkako se akcijama počelo prometovati nakon petooktobarskih promena dok je tek poneko dešavanje u kotiranim kompanijama berzanske posrednike držalo budnima. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, spustio se ispod nivoa na kojem je bio krajem juna, te od početka godine beleži minus od nepunih 6 procenata. U takvoj situaciju, sve oči berzanskih poslenika ostale su uprte u Naftnu industriju Srbije i njeno kotiranje na berzi koje je nakon više odgađanja ostavljeno za kraj avgusta.
Obveznice stare devizne štednje i zapisi Trezora
Obveznice stare devizne štednje beležile su solidan obim prometa tokom jula i avgusta, tačnije rečeno, zadržale su se na uobičajenim nivoima realizacije kada se uzme u obzir likvidnost ovih hartija. Prinosi na većini serija spustili su se na rekordno niske nivoe od 3,5 procenata što je svakako direktna posledica slabe ponude ovih hartija i činjenice da domaće tržište još nije iznedrilo druge dužničke papire nalik ovima.
Ministarstvo finansija tokom leta je nastavilo da emituje zapise Trezora dok su ulagači značajno smanjili interesovanje za ove hartije, naročito one s dužim rokom dospeća. Glavni razlozi smanjenog interesovanja investitora za ove papire bili su naglo klizanje domaće valute, percepcije ulagača u vezi s makroekonomskom stabilnošću ali i tiho povlačenje kapitala domaćih banaka u inostranom vlasništvu.
Akcije
Najlikvidnije akcije domaćeg berzanskog tržišta beležile su izuzetno skromne promete tokom jula i avgusta. Mali obim investicione aktivnosti generisao je i slabašne promene repernog indeksa Belex 15 koji je oscilirao u rasponu 620-630 poena.
Rezultati kompanija
Manji broj domaćih kompanija koji se nalazi na listingu objavio je polugodišnje poslovne rezultate dok je, tradicionalno, zamah transparentnosti dala i Narodna banka objavom polugodišnjih rezultata banaka. I kao i nakon prvog kvartala, može se zaključiti da finansijski sektor znatno uspešnije savlađuje efekte krize dok je realni sektor u većoj meri pogođen slabljenjem domaće tražnje i padom nacionalne valute.
Banke su zadržale standardno dobar nivo profitabilnosti. Lider banaka koje se kotiraju na berzi ostala je niška AIK banka koja je ostvarila bruto dobit od 2,8 milijardi dinara dok prema prinosu na kapital i aktivu predstavlja ubedljivo najefikasniju finansijsku instituciju celog bankarskog sistema. Solidan profit i značajan rast aktive zabeležila je najveća banka pod kontrolom države, Komercijalna, ali u velikoj meri zahvaljujući zatvorenoj dokapitalizaciji sprovedenoj početkom godine od strane međunarodnih finansijskih institucija. Komercijalna je zabeležila bruto dobit od 1,4 milijarde dinara što je povećanje od 60 procenata u odnosu na prvu polovinu prošle godine. Agrobanka je, usled veoma visokih kursnih razlika, zabeležila pad dobiti za petinu i na kraju polugođa krajnji rezultat je iznosio 668,1 milion dinara. I ostale manje bankarske ustanove zabeležile su slabiji rezultat usled činjenice da se sve teže bore u uslovima krize suočene sa žestokom konkurencijom banaka sa značajnim tržišnim učešćem.
Kompanije iz realnog sektora su zabeležile promenljive rezultate. Beogradski Energoprojekt registrovao je u prvoj polovini godine konsolidovane prihode od 85,4 miliona evra što je 8,3 procenta niže u odnosu na prilično konzervativni plan koji je menadžment kompanije ranije izneo. U istom periodu ostvarena je izuzetno visoka dobit od 8,5 miliona evra ali usled veoma visokog neto rezultata same matične kompanije nastalog po osnovu promena na stavkama zaliha učinaka u prvom kvartalu tekuće godine. Najveće neprijatno iznenađenje akcionarima doneo je bečejski Sojaprotein koji je zabeležio pad prihoda od 25 procenata dok je krajnji rezultat i na polugođu bio negativan i iznosio je 61,5 miliona dinara. Odlične rezultate objavio je vranjski proizvođač peći i štednjaka Alfa plam koji je ostvario neto rezultat od 153,5 miliona dinara (rast od 15,8 odsto) dok su prihodi od prodaje ove kompanije porasli čak za 35 procenata. |
I niška AIK banka, najlikvidnija hartija tržišta, nije registrovala promete nalik onima u prvih šest meseci tekuće godine. Akcije ove najprofitabilnije domaće banke stabilizovale su se oko nivoa od 2.800 dinara i najveći deo letnje realizacije ostvaren je nedaleko od te cene. Najveći akcionar AIK banke, grčka ATE banka, saopštila je krajem jula da nije prošla stres-test što je podstaklo glasine da će prodati svoje vlasničke udele na Balkanu kako bi ojačala kapitalnu bazu, među kojima je i 20-procentni udeo u niškoj banci. Ipak, do kraja avgusta nije se ništa desilo po ovom pitanju dok je sam AIK objavio da namerava da prikupi kapital na stranom tržištu putem emitovanja petogodišnjih obveznica u slučaju da troškovi zajma budu “razumni”. Cilj ovog povećanja bilansne sume vrednog 150 miliona evra jeste kofinansiranje putnih i energetskih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Ostale bankarske akcije nisu skrenule na sebe iole značajniju pažnju investicione javnosti. Agrobanka se opasno približila nivou od 7.000 dinara nakon što je izostala veća tražnja portfeljnih ulagača posle objave lošijih od očekivanih poslovnih rezultata u prvoj polovini godine. Komercijalna banka je tokom leta neznatno porasla do nivoa 28.000-28.500 dinara ali uz standardno nizak nivo likvidnosti koji karakteriše ovu hartiju.
Od akcija iz realnog sektora u centru pažnje bio je građevinar Energoprojekt te kompanije kojima upravlja Salford usled sve jačih špekulacija da bi mogle biti predmet skorašnje prodaje. Nakon što je redovna skupština akcionara Energoprojekta odložena za početak septembra nastavljena su previranja u ovoj kompaniji pred, moguće, odlučujući rasplet u pogledu ulaska strateškog partnera u ovo preduzeće. Akcije ove kompanije bile su među retkim vlasničkim papirima koji su pokazivali znake živosti tokom leta zabeleživši dvocifrenu stopu rasta. Akcije Energoprojekta, krajem avgusta, preskočile su i psihološku barijeru od 1.000 dinara uoči spomenute skupštine akcionara na kojoj će, za razliku od svih pređašnjih, i država imati pravo glasa i, zahvaljujući broju akcija koje poseduje, držati sve konce u svojim rukama. Među retkim dobitnicima bile su i kompanije kojima upravlja menadžment kompanija Salford. Podstaknuti špekulacijama o mogućem preuzimanju ali i kupovinom sopstvenih akcija od strane samih emitenata, Imlek i Bambi su registrovali značajne skokove. Još veći rast ostvarila je subotička Mlekara poskočivši preko 50 procenata nakon medijskih najava da bi ova tehnološki najopremljenija mlekara u Srbiji mogla postati meta francuskog prehrambenog diva Danone-a. Ostale likvidne akcije iz realnog sektora uglavnom su beležile stagnaciju ili pad vrednosti. Najneprijatnije iznenađenje investitorima priredio je bečejski Sojaprotein koji je usled raspodele akcija iz dobiti te objave negativnog rezultata i na kraju drugog kvartala značajno oslabio spuštajući se krajem avgusta i ispod nivoa od 660 dinara po akciji. Ova cena odgovara prošlogodišnjoj ponudi za preuzimanje putem koje je većinski vlasnik ove kompanije stegao svega par procenata akcija, uprkos još težim okolnostima koje su tada preovlađivale na tržištu portfeljnih investicija.
broj 70, septembar 2010.
Nenad Gujaničić
