Razvoj, primena računara i sve veća pristupačnost Interneta, doveli su do mogućnosti, da korisnici usluga javne uprave više ne moraju za svaku potvrdu i uverenje da idu na šaltere uprave, već da neke usluge mogu da dobiju i preko portala nadležnog organa na Internetu. To omogućuju elektronski servisi u okviru razvoja e-Uprave.
Elektronski servisi omogućuju da korisnici preko svog računara i Interneta mogu, koristeći Internet portal javne uprave, da se informišu o nadležnostima i proceduri, podnesu zahtev i dobiju pojedine potvrde, uverenja i druge dokumenate. Zahtevi se mogu poslati sa bilo kog računara - od kuće, sa posla ili preko „infokioska“ na javnom mestu.
Razvoj i primene elektronskih servisa su vodeći trend u savremenom svetu. Za razvoj i korišćenje elektronskih servisa potrebno je ispuniti određene preduslove kao što su: politička volja da se uvode elektronski servisi, elektronska identifikacija korisnika i pružaoca servisa (kvalifikovani elektronski sertifikat), računar, čitač kartice za sertifikat, priključak na Internet, portal e-uprave, baze podataka iz kojih se uzimaju podaci za elektronske servise i programirane elektronske procedure za ostvarivanje elektronskih servisa. Sve potrebne preduslove nije lako obezbediti i zato razvoj elektronskih servisa u nekim sredinama, kao što je i naša, kasni za trendovima u svetu.
Elektronski servisi su prioritet u EU
Evropska komisija je u Akcionom planu eEVROPA (elektronska Evropa) i u okviru projekta razvoj e-Uprave planirala da od 2005 do 2010. godine uvede 20 osnovnih elektronskih servisa i to 12 za građane i 8 za poslovni sektor.
Za građane su predviđeni elektronski servisi u sledećim poslovima:
- Matične knjige,
- Lični dokumenti,
- Poreske prijave,
- Traženje posla,
- Socijalno osiguranje,
- Registracija automobila,
- Građevinska dozvola,
- Prijava policiji,
- Pristup biblioteci,
- Promena adrese,
- Konkurisanje za školovanje i
- Zakazivanje lekarskog pregleda
Za privredne delatnosti predviđeno je uvođenje sledećih elektronskih servisa:
- Porez na dobit preduzeća,
- Porez na dodatu vrednost,
- Doprinosi za zaposlene,
- Registracija preduzeća,
- Statističko izveštavanje,
- Carinska deklaracija,
- Javne nabavke i
- Ekološke dozvole.
U najrazvijenijim zemljama EU, već su ostvareni skoro svi predviđeni osnovni servisi. Zemlje kao što su Austrija, Slovenija i Estonija najuspešnije su u razvoju i primeni elektronskih servisa i organizaciji e-Uprave i u njima je već uvedeno 95% planiranih servisa koje koristi oko 30% građana. Za zemlje EU razvijena je i metodologija kojom se razvoj elektronskih servisa prati tokom prolaska kroz sledeće četiri faze razvoja:
- Informisanje za pribavljanje javne usluge,
- Jednosmerna interakcija za neelektronsko dobijanje formulara za postupak,
- Dvosmerna komunikacija za elektronsko preuzimanje formulara i autentifikaciju korisnika(građanina) i
- Potpuno elektronsko upravljanje predmetom i automatsko dobijanje javne usluge preko veb sajta odnosno portala.
- Razvoj i primena osnovnih elektronskih servisa se u većina zemalja iz EU nalazi u četvrtoj fazi implementacije.
Razvoj i primena elektronskih servisa u Srbiji
Razvoj i primena elektronskih servisa su od 2009. godine u Srbiji regulisani i u „Strategiji razvoja e-uprave” i “Akcionom planu” za čiju realizaciju je nadležno nekoliko ministarstava, a ukupni rad koordinira Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo.
Sagledavanje stanja u Srbiji, koristeći metodologiju EU, pokazuje da se većina od pomenutih 20 osnovnih servisa za građane i pravna lica nalazi između druge i treće faze, da realizacija nekoliko servisa nije ni počela, a da realizacija nijednog servisa nije stigla u četvrtu fazu.Samo su se tri servisa (registracija preduzeća, traženje zaposlenja i javne biblioteke) približila mogućnosti da se automatski dobije kompletna usluga preko Interneta.
Društvo za informatiku Srbije i Privredna komora Srbije su 22. januara 2010. godine, organizovali okrugli sto “Kako ubrzati razvoj elektronskih servisa” sa ciljem da se sagleda trenutno stanje u u ovoj oblasti, posebno s obzirom na činjenicu da uprkos postojanja elektronskog potpisa još od decembra 2008.godine, ipak ima vrlo malo raspoloživih elektronskih servisi u oblasti javne uprave.
Đuro Vojnović iz Privredne komore Srbije je rekao da će ubrzo na portalu komore biti raspoloživi sledeći servisi: prijava poreza, podnošenje carinske deklaracije, prijava i odjava zaposlenih, izrada biznis plana i podnošenje zahteva poslovnoj banci za kredit i javne nabavke. Kompanija koje su od Privredne komore Srbije dobile besplatno elektronske sertifikate pokazuju veliki interes da ih koriste, ali i pojedine javne službe pružaju otpor ukidanju papirne dokumentacije.
Marko Mandić zamenik direktora Republičkog zavoda za informatiku i Internet, najavio je da će 19. februara biti otvoren novi portal e-uprave koji će omogućiti korišćenje 10 elektronskih servisa državnih organa i lokalne samouprave. Građani i zainteresovana pravna lica će moći sa portala da skinu ili popune potrebne obrasce, pokrenu procedure, plate takse i dr.
|
Na osnovu podataka iz ankete koju sprovodi Republički zavod za statistiku vidi se da u Srbiji samo oko pet odsto građana koristi neke vidove elektronskog komuniciranja sa upravom, a što je šest puta manje nego u EU.
U MUP-u ističu da su se nedavnim usvajanjem “Uredbe o dopuni Uredbe o upisu podataka u ličnu kartu”, stvorili uslovi da građanin na svojoj ličnoj karti koja ima čip, može da formira digitalni sertifikat i takvu ličnu kartu primenjuje za elektronsko potpisivanje i autentifikaciju prilikom korišćenja elektronskih servisa.MUP se priprema da u formi elektronskih servisa ponudi građanima: uverenje o prebivalištu, prijavu policiji, podnošenje zahteva za potvrde o podacima koji se za građane vode u MUP i dr. Na ovaj način građani će brže dobijati tražene dokumente i smanjiće se redovi na šalterima.
PTT Srbija je izdala elektronske sertifikate za oko 350 preduzeća (velikih poreskih obveznika) koji ih koriste za elektronsku autentifikaciju prilikom pristupa sajtu Poreske uprave. Takođe, PTT Srbija je snabdela sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatima i sve banke i osiguravajuća društva i ona ih koriste za elektronsko potpisivanje XML izveštaja koji se šalju Narodnoj banci Srbije.
Branislav Dobrosavljević iz Agencije za privredne registre ukazuje da se njihova aktivnost već odvija kroz pojedine elektronske servise i da rade na tome da se njihova celokupna delatnost realizuje kroz elektronske servise. Već sada u APR postoje jednošalterski sistem i objedinjeni prijem prijava koji omogućavaju da se na jednom mestu izvrše poslovi neophodni za registraciju firme.
Oko 90 odsto lokalnih samouprava (opština) ima veb sajt, ali samo oko 30 odsto opština na sajtu ima obaveštenje o načinu dobijanja pojedinih potvrda i drugih dokumenata. Samo petina, oko 20 odsto, opštinskih sajtova omogućava da se preko sajta odštampa ili popunu i pošalje obrazac kojim se traži neka potvrda, uverenje i sl. Na sajtovima lokalnih samouprava, još ne postoji procedura koja omogućuje obostranu komunikaciju i automatsko dobijanje traženog dokumenta.
Prikazano stanje ukazuje da se kasni sa razvojem elektronskih servisa u javnoj upravi, da čak nisu ni počele pripreme za uvođenje svih servisa sa liste od 20 prioritetnih osnovnih servisa, ali i da se desetak servisa postupno penje u sve više faze implementacije.
Nešto bolja situacija je u elektronskom platnom prometu, ali je isto tako nezavidno i stanje u oblasti elektronske trgovine.
Očekivani efekti
Svuda u svetu, pa i kod nas, primene elektronskih servisa donose brojne korisne efekte, a pre svega raste zadovoljstvo građana i drugih korisnika radom javne uprave i popravlja se imidž zemlje kod potencijalnih investitora zbog jednostavnijih procedura u komunikaciji sa javnom upravom. Povećava se efikasnost rada i smanjuju se pojedini troškovi i broj zaposlenih u javnoj upravi. Obavlja se reinženjering radnih procedura kako bi se prilagodile primenama računara i postale racionalnije. Korisni efekti najpotpunije se ostvaruju u sredinama gde ih političari i menadžeri prihvate kao svoj cilj.
Sadašnji broj i nivo elektronskih servisa u Srbiji nije zadovoljavajući i neopgodan je dinamičniji i koordinirani razvoj elektronskih servisa u okviru Strategije razvoja e-uprave i Akcionog plana. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo je osnovni koordinator aktivnosti na primeni Strategije i treba očekivati da će ono obezbediti da se: brže uvode novi servisi, neke aktivnosti ne dupliraju i uočavaju i rešavaju zajednički problemi. Razvoj i primene elektronskih servisa baziraju se na racionalizaciji procedura i zato je veoma važno da se što pre usvoji nova Uredba o kancelarijskom poslovanju.
Razvoj novih elektronskih servisa podržavaju i mnoge domaće IKT kompanije(MEGA, MFC Mikrokomerc, S&T, Algotech, SAGA, Spinaker, Prozone …) u kojima postoje potrebni stručnjaci.
Nikola Marković
broj 63, februar 2010.
