Ekologija i parlament: „Zeleni“ narodni poslanici

Na prvi pogled, čini se da smo zaista postali prava ekološka država. U medijima se o ovim temama mnogo više govori, ambiciozni resorni ministar i bliske mu (ne)vladine organizacije čiste Srbiju, za kampanje iz oblasti ekologije angažuju se čuvene i dobro poznate marketinške agencije, a javne ličnosti poručuju sa malih ekrana da čuvamo životnu sredinu… U 2009. godini u Narodnoj Skupštini usvojeno je više od 10 veoma važnih zakona kojima se ova oblast reguliše, između ostalih Zakon o zaštiti vazduha, zaštiti prirode kao i Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalažnom otpadu. Na Samitu o klimatskim promenama u Kopenhagenu boravila je visoka delegacija naše zemlje predvođena premijerom. Međutim, čini se da su ovi potezi, iako dobrodošli, više rezultat želje da se pokaže proevropska orijentacija nego što zaista postoji ozbiljna namera da se nešto uradi.

Ove jeseni situacija sa kvalitetom vazduha u Pančevu kao i obližnjem  Beogradu bila je stravična, a zagađujućih materija  bilo je u vazduhu toliko, da po važećim skalama, ostavljaju trajne posledice po organizam. Rešavanje problema otpada ide puževim korakom. Divlje deponije i dalje „krase“ svaki deo Srbije, seljaci lože gume i plastiku…Uz sve ovo, opet se aktuelizuju priče o izgradnji nuklearke, a kao gotovu stvar navodi se izgradnja, po životnu sredinu ništa manje opasnih, novih blokova termocentrala u Kolubari i Kostolcu. Ministarstvo rudarstva i energetike usvojilo je uredbu po kojoj se energija od obnovljivih izvora otkupljuje po povlašćenim cenama (takozvane fiding tarife), ali to još nije dovelo do masovnijeg korišćenja ovog vida energije.

Regionalna kohezija

Ipak, može se reći, ko nije načinio prvi korak, nije ni stigao bilo gde, pa u tom smislu treba pozdraviti svaku inicijativu i aktivnost usmerenu na rešavanje zaista ogromnih problema u ovoj oblasti u našoj zemlji. Nevladin sektor se, čini se, dosta aktivirao i pokrenuo. Pod koordinacijom Mladih istraživača Srbije  osnovana je koalicija nevladinih organizacija za uvođenje programa „Natura 2000“ kao važnog preduslova za priključenje Evropskoj uniji, a po kome bi najmanje 10 odsto teritorije jedne zemlje  trebalo da bude u sistemu zaštite. Ambasadori životne sredine sprovode obiman dvogodišnji regionalni projekat zastupanja u oblasti zaštite životne sredine pod nazivom „Regionalna akcija i kohezija u oblasti životne sredine“ ili skraćeno REA projekat, koji finansira Vlada Holandije. U sklopu ovog Programa predviđeno je umrežavanje i povezivanje svih zainteresovanih strana (takozvanih stejkholdera) kako bi se vršio uticaj na donosioce odluka da ekološka pitanja stave među svoje prioritete. Iste takve aktivnosti obavljaju se ili su već obavljene i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, i kako se nadaju inicijatori, ovaj projekat  trebalo bi da dovede do saradnje vladinih, nevladinih organizacija iz čitavog regiona i da na taj način pospeši i političku saradnju (na primer, Srbije i Kosova). Predviđeno je da  svi koji se uključe u ovaj projekat dobiju „titulu“ uvaženi ambasadori životne sredine i da budu okupljeni oko pokreta Bells. Ovo zanimljivo ime, zapravo je akronim engleskog naziva Balkan Environmental Life Leadership Program, što je, nedovoljno jasno, na srpski prevedeno kao Liderski standard zaštite životne sredine na Balkanu.

Kod nas je primena ovog projekta poverana Centru modernih veština. Ova organizacija  najpre je obavila istraživanje o ličnim stavovima i mišljenjima o životnoj sredini ljudi koji rade u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti Srbije, zatim privrednika, političara i predstavnika nevladinog sektora. Isto istraživanje uradili su partneri na ovom Projektu iz Podogorice, Prištine,  Tirane i Skoplja. Iako postoje i značajne razlike u stavovima građana Zapadnog Balkana, rezultati su pokazali da je tek 11 odsto stanovnika ovih zemalja zadovoljno kvalitetom životne sredine a da trećina ispitanika u Srbiji misli da bi strogo kažnjavanje zagađivača i edukativni projekti bili najefikasniji u rešavanju problema zagađenja. Našim političarima bi trebalo da bude i značajan rezultat istraživanja da je velika većina svih kategorija ispitanika odbacila izgradnju nuklearnih centrala kao rešenje problema za energetsku krizu i navelo da je pitanje zaštite životne sredine od izuzetnog značaja za proces priključenja Evropskoj uniji.

Jedna od najbitnijih stavki ovog Projekta bilo je osnivanje „Zelene  poslaničke lobi grupe“ i njena saradnja sa sličnim poslaničkim grupama u zemljama Zapadnog Balkana. U Makedoniji i Crnoj Gori  već su formirane ove grupe i predstavnice parlamenata iz ovih zemalja Katerina Dimoska i Jelena Marojević,  govorilie su na predstavljanju novoformirane Zelene lobi grupe Skupštine Srbije u Beogradu. U našu lobi grupu, učlanilo se, za sada, 24 poslanika iz raznih stranaka. Zanimljivo je da predstavnici Srpske Radikalne stranke ne samo da nisu pristupili ovoj grupi, već nisu želeli ni da učestvuju u anketi. Kako je redviđeno Projektom, ovi poslanici trebalo bi da se edukuju o raznim aspektima životne sredine, da bi kasnije bilo koji zakon bio procenjivan u odnosu na to da li doprinosi ili degradira životnu sredinu.

broj 61/62, decembar 2009/januar 2010.
Dejan Zagorac