Mada i dalje negativni, najnoviji pokazatelji sa globalnog IKT tržišta govore da su stimulativne mere pojedinih država, ali i kompanijske strategije prilagođavanja kriznim uslovima uspele da ublaže efekte krize. Pokazatelji u Srbiji svedoče da se u krizi nisu snašli ni država, ni dobar deo privrede i IKT preduzeća.
U uslovima ekonomske krize, isporuke računara su prema izveštaju analitičke kuće „Mineco” u drugom tromesečju ove godine smanjene za 21,5% u odnosu na isti period lane. U trećem kvartalu se očekuje još veći pad, a u četvrtom nešto usporeniji negativni trend što znači da će, u najboljem slučaju, u 2009. ukupni pad tržišta iznositi oko 20% u odnosu na prošlu godinu. Ekonomska situacija domaćih IT kompanija je otežana ne samo zbog pada tražnje, već i usled nelikvidnosti partnera, što je uslovilo pad cena računara za oko 12%, a time i dodatno umanjenje prihoda.
Iako se negativni trendovi u IT industriji beleže i na najrazvijenijim tržištima, najaktuelniji pokazatelji govore da je situacija bolja nego u Srbiji. Prema analizi OECD-a u maju i junu 2009. godine IKT tržište je zabeležilo pad od 15% u odnosu na prošlu godinu. Iako je prodaja poluprovodnika za 15% niža od prošlogodišnjeg nivoa, dalji pad je zaustavljen zahvaljujući i doprinosu vlada pojedinih zemalja koje su reagovale povećanom kupovinom i kreditima kako bi sprečile dalji pad IKT tržišta. Najzapeženiji je paket stimulativnih mera kineske vlade, koji je kratkoročno značajno povećao prodaju čipova i računara. Agencija “Gartner” je revidirala svoju prognozu prihoda proizvođača čipova za ovu godinu, navodeći da će njihovi globalni prihodi iznositi oko 212 milijardi dolara, što je za 17,1 % manje nego prošle godine, ali je pad prihoda manji u odnosu na ranije prognoziranih 22,4%. Prema rezultatima ankete koju je ova agencija sprovela tokom aprila i maja 2009. godine, 28% kompanija u Severnoj Americi i 25% firmi iz Evrope, Bliskog Istoka i Afrike (EMEA region) očekuje da će 2010. godine povećati svoj budžet za softver.
Država otkazala
Svetski pokazatelji o situaciji u Srbiji sasvim su suprotni. Rang lista Svetskog ekonomskog foruma pokazuje da je u odnosu na upotrebu interneta Srbija u prethodnih godinu dana pala čak za 21 mesto. Do pada na domaćem IT tržištu nije došlo samo usled svetske krize, već su uzrok i domaće slabosti: nedostatak adekvatnih i pravovremenih rešenja na državnom nivou ali i u privredi, gde su najčešći pokušaji da se prevaziđu problemi radikalno smanjenje ili odlaganje ulaganja u modernizaciju proivodnje, edukaciju kadrova i promociju proizvoda i usluga. Karejm prošle godine, a naročito ove u državnoj upravi i kompanijama evidentno je značajno smanjenje ili potpuno ukidanje investicija u IKT, što je donelo trenutne uštede, ali je dugoročno veoma štetno po konkurentnost domaće privrede i njen dalji razvoj. Dobra praksa nekih uspešnih kompanija u svetu a i kod nas pokazuje da je odlaganje nabavki IKT opreme i unapređivanja informacionog sistema pogrešan pristup uštedama. Naprotiv, kvalitetna informatička podrška je značaj osnov za optimizaciju celokupnog poslovnog procesa, pa time i izvor dugoročnih ušteda.
Država u Srbiji nastavlja sa praksom koja ukazuje da njeni predstavnici uglavnom ne prepoznaju ulogu IKT u razvoju, a posebno potencijalne doprinose IKT u smanjivanju efekata krize i porastu efikasnosti uprave. Dokazi su brojni. Javni sektor je u 2009. godini odustao od svih većih nabavki IKT opreme i, umesto da stimuliše, uticao na smanjivanje očekivane tražnje. Kako država može da poveća efikasnost i smanji broj službenika bez ulaganja u IKT? Vlada Srbije stimuliše sa 1.000 evra dobro stojeće građane Srbije za kupovinu automobila “Punto“, iako se taj automobil sklapa isključivo od inostranih delova. Za razvoj Srbije neuporedivo bi bilo korisnije da se, makar sa 100 evra, stimuliše nabavka personalnog računara studentima, učenicima i siromašnim građanima, a što se čini u mnogim državama. Najnoviji podaci pokazuju da se broj korisnika Interneta u Srbiji sa primanjima do 300 evra smanjuje i da oni sada čine samo 17,9 odsto u ukupnom broju korisnika.
Uvođenjem poreza na impulse u mobilnoj telefoniji destimulisan je razvoj novih servisa i obustavljene su skoro sve investicije u ovu delatnost. Nerešavanjem statusa “domaći IT proizvod” veoma se otežava izvoz softvera i IT opreme proizvedene u Srbiji. Komplikovanim i destimulativnim carinskim procedurama otežava se izvoz roba i usluga putem elektronske trgovine. Svi ovi problemi su godinama poznati nadležnim organima. Podrška postoji samo u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo, ali ne i u nadležnim privrednim resorima. Privrednici iz IKT sektora državu uglavnom doživljavaju kao represivnu, zainteresovanu jedino za prikupljanje poreza i carina.
Što tražiš od drugih, primeni na sebi
Naredna godina će, ukoliko se ne deluje proaktivno, verovatno doneti dalji pad ili u najboljem slučaju stagnaciju prodaje informatičke opreme i smanjivanje ulaganja u informacione usluge. Zato se od države očekuje da generiše veću tražnju u svim oblastima pa i u javnim nabavkama IKT opreme i razvoju novih informacionih sistema kao što su e-uprava, e-trgovina , e-obrazovanje, e-zdravstvo i slično. Sa ukidanjem poreza na telekomunikacione impulse, telekomunikacione kompanije će uvećati investicije u razvoj ove delatnosti. Reforma propisa može da eliminiše neracionalne procedure i stvori uslove za smanjivanje broja zaposlenih i troškova u javnoj upravi, koju karakteriše viskok stepen nekompetentnosti i nizak stepen automatizacije poslova.
Srbiji predstoji modernizacija, što nije samo šansa za IKT kompanije, već za sva preduzeća koja na vreme shvate da ulaganja u IKT nisu trošak, već investicija u razvoj, kvalitetnije poslovanje i povećanje konkurentnosti ne samo na domaćem, već i na globalnom tržištu. Potrebno je raditi na unapređivanju poslovnih funkcija i procesa, standardizaciji procedura, optimizaciji dokumetacionih tokova, povećavanju tražnje razvijanjem novih proizvoda i usluga i sličnim aktivnostima. Kako uvoditi promene koje su neophodne u prilagođavanju tržištu, ako preduzeće odlaže investiranje u modernizaciju poslovanja i edukaciju kadrova? Odgovor često stiže sa gubljenjem tržišta i likvidacijom firme.
Isto pravilo važi i za same IKT firme. Kriza je pokazala da se u novim okolnostima mnoge od njih nisu snašle i da su reagovale na isti način kao i klijenti koji su im, zbog kratkoročnih ušteda, otkazali poslove: pribegle su smanjenju sredstava za razvoj novih proizvoda i usluga, za obuku kadrova, promociju i razvoj potreba korisnika. Iskustva uspešnih kompanija iz ove branše ukazuju na potpuno suprotan pristup. Ako kompanija nastavi da investira i u kriznim vremenima, onda može da prestigne konkurenciju. Firme “Hjulit Pakard”, “Ai Bi Em”, “Eipl” i mnoge druge razgranale su se upravo u kriznim vremenima. “Ai Bi Em” personalni računar nastao je u recesiji 1981. godine, a “Eipl” je svoj “ajpod” lansirao 2001, godine, takođe za vreme recesije. To znači da će IKT kompanije u Srbiji, ako hoće da prebrode krizu, uprkos otežanim okolnostima morati da izađu na tržište sa boljom ponudom.
Nikola Marković
broj 60, oktobar 2009.
