Južnoafrička republika, domaćin FIFA-e 2010. i zemlja sa visokim potencijalom privrednog rasta, održala je prošlog meseca svoju prezentaciju na Zagrebačkom Velesajmu. Predstavnici njene ambasade bili su raspoloženi da sa nama podele anegdote o pripremi fudbalskog kupa ali i planove o ekonomskoj saradnji sa balkanskim zemljama.
Južnoafrička republika je najrazvijenija država takozvanog crnog kontinenta. Područje koje je ljudska vrsta najranije naselila, danas je multietnička država, koja prema poslednjem popisu okuplja 79% crnaca (Zulu, Xhosa, Sepedi, Setswana i td), 9,6% belaca, sa manjim procentom hindu – azijskog stanovništva. Sa takvom mešovitošću, zemlja je uspela da se izbori za demokratiju i jednako pravo glasa svih rasa tek devedesetih. Danas, čini se, Južna Afrika o kojoj smo govorili kao o zemlji sa visokim stopama ubistava i drugog nasilja i problemom masovnog širenja virusa HIV-a, ojačava svoju ekonomiju, te osim što je najrazvijenija na kontinentu, postoje prognoze da će uskoro biti među najrazvijenijima na planeti.
Ona je trenutno poznata kao najveći svetski proizvođač zlata i platine, a veoma veliki igrač i na svetskom tržištu dijamanata. Pored bogatstva u rudama, Južnoafrička Republika se uzda u razvoj industrije, za sada je svetski lider u proizvodnji železničkih alata i sintetičkih goriva.
Uprkos stabilnom razvoju, posle 17 godina konstantnog napretka, globalna finansijska kriza prekinula je miran period ekonomskog razvoja Južne Afrike (u daljem tekstu JA). Iako JA nije pogođena krizom kao mnoge razvijene zemlje, u prvoj polovini ove godine pola miliona (od 17 miliona) radno sposobnih ljudi ostalo je bez posla, što znači da svaki četvrti potencijalni radnik ove države ne radi. Osim toga, školovani kadar najčešće napušta zemlju, po procenama njihovog Zavoda za statistiku između milion i milion i šesto hiljada obrazovanih akademaca i upravljača napustilo je zemlju od 1994. godine.
Uprkos ovim gubicima, svetski ekonomisti poručuju da će južnoafrička ekonomija opasti za 1-1,5% ove godine, ali već u narednoj predviđaju rast. Svoj doprinos tome daće svakako i Svetski kup u fudbalu, za koji su mnogi 2004. godine, kada je Južnoj Africi dodeljena organizacija ovog događaja smatrali da će biti najveći finansijski fijasko, a ispostavilo se da ovaj kup pretenduje da postane najisplativiji od svih do sada, zahvaljujući dobroj prodaji prava prenosa. Ovaj događaj, ali i poslovni vodič za investitore, predstavljeni su posetiocima Zagrebačkog Velesajma, gde smo sa ljubaznim predstavnicima ambasade razgovarali koliko o ekonomiji i FIFA kupu, toliko i o specifičnostima Južne Afrike, poput one da se južnoafrički navijači raduju i posle poraza svog tima, tako da policiji nije poznato navijačko huliganstvo kakvo mi (sve češće) praktikujemo. Zato su angažovali policajce iz Evrope, da regulišu varvarsko ponašanje na koje Južnoafrikanci nisu navikli. Ispred južnoafričke ambasade u Mađarskoj, Ndivhuho Stanley Netshimboni govori za BiF o interesu investitora sa Balkana za ovu afričku državu:
Već neko vreme Južnoafrička ambasada izlaže na Zagrebačkom Velesajmu, a ove godine naša prezentacija se, između ostalog, bavi i promocijom 2010 FIFA Svetskog kupa. Trudimo se da pružimo informacije o gradovima domaćinima, turističkim ponudama ali i mogućnosti investiranja u JA. Region istočne Evrope je od krucijalne važnosti za Južnu Afriku, i mislimo da bi saradnja u ovoj oblasti bila od obostrane koristi na polju nauke i tehnologije, ali i od velikog potencijala za afričke zemlje koje su u razvoju.
Prilazak nekoliko zemalja iz centralne Evrope Evropskoj uniji doprinosi južnoafričkoj strategiji razvoja i ojačava njene veze sa ovim zemljama. Južna Afrika i EU imaju ugovor o strateškom partnerstvu o Razvoju i saradnji u trgovini (Trade Development and Cooperation Agreement, TDCA), a prilazak balkanskih država evropskom savezu zemalja bi nama uvećalo mogućnosti za saradnju.
Bif: U kojoj meri Južna Afrika oseća posledice globalne finansijske krize, s obzirom na činjenicu da je vaš finansijski sektor drugačije organizovan od onih u razvijenim zemljama?
Ndivhuho Netshimboni: Aktuelna kriza je dostigla najveće razmere od svih ekonomskih negativnih preokreta u proteklih 60 godina. Ipak, južnoafričke banke su prilično solidno kapitalizovane i stabilne, te su dobro zaštićene od direktnih posledica krize. Naše banke su izbegle najgore od opšte kreditne krize, delom i zbog kontrole razmene, koja redukuje izloženost spoljnim pritiscima i konzervativnom pristupu pozajmljivanju novca.
Kriza je pogodila sve segmente privrede, uključujući proizvodnju i rudarstvo, i uvela ekonomiju u prvu recesiju u poslednjih 17 godina. Dve centralne banke reagovale su u decembru smanjenjem repo stopa na 8,5 odsto da bi podstakle rast i omogućile vladama i njihovim institucijama da u sledeće tri godine ulože 787R u infrastrukturu. Monetarno relaksiranje koje je tokom prošle nedelje preduzela South African Reserve Bank daljim smanjivanjem kamatnih stopa za dodatnih 50 bazičnih poena trebalo bi da podrži oporavak domaće ekonomije u drugoj polovini ove godine.
Bif: Kako je organizovan vaš bankarski sistem?
N. Netshimboni: To je veoma stabilan sistem, koji nudi širok spektar usluga individualnim i korporativnim klijentima, od finansijske trgovine, preko spoljne razmene, ofšor bankarstva i trast menadžmenta. Finansijski sektor je smešten u provinciji Gauteng, i učestvuje u BDP-u sa približno 30%. Poslovnice i bankomati su rasprostranjeni širom zemlje. Imamo 55 banaka kontrolisanih od strane države, 12 u stranom vlasništvu i 5 mešovitih. Preko instituta akvizicije i merdžovanja vodeće svetske institucije imaju svoj interes i udeo u lokalnom finansijskom sektoru. Tako je Barclays Bank 2005. godine postala vodeći akcionar u ABSA-i, glavnoj južnoafričkoj banci.
Bankarska regulativa je usklađena sa međunarodnim normama, a Banka rezervi nadgleda pružanje bankarskih usluga industriji dok Asocijacija banaka Južne Afrike dela kao reprezentativno telo za industriju. Odbor za pružanje finansijskih usluga (The Financial Services Board) nadgleda poslovanje u nebankarskom finansijskom sektoru. Glavni igrači svakako su ABSA, Prva nacionalna banka, Standard banka i Nedbank.
Bif: U priručniku koji ste izložili na Velesajmu stoje prognoze da će JA za nekih deset godina biti jedna od najrazvijenijih ekonomija na svetu...
N. Netshimboni: Južna Afrika je trenutno jedno od tržišta u razvoju koje mnogo obećava i nudi “Zemljama Prvog sveta” specifičnu ekonomsku infrastrukturu. JA ima onu makroekenomsku stabilnost koja omogućava izdatke za socijalne institucije i redukuje troškove i rizik investitora. Troškovi poslovanja u Južnoj Africi u odnosu na ostala tržišta u razvoju su veoma povoljni. Izveštaj Svetske banke o poslovanju iz 2007. godine rangirao je JA među sam vrh 30 zemalja povoljnih za poslovanje. Južna Afrika je član G20, jedini iz Afrike, što je samo po sebi još jedno od priznanja da smo među jačim ekonomijama sveta.
Odeljenje za trgovinu i industriju identifikovalo je nekoliko privrednih oblasti sa najvećim potencijalima rasta i investicija. To su prerada agrikulturnih dobara, autoindustrija, bankarski sektor i sektor finansijskih usluga, proizvodnja hrane, informatičke i komunikacione tehnologije, naravno rudarstvo, ali i turizam i tekstilna industrija. Naša mala, srednja i mikro preduzeća privlače veliku pažnju investitora, bilo da su privatna, inicirana od strane države ili u vlasništvu fondova.
Bif: Kakva su vaša očekivanja od poslovanja na ovim prostorima, i šta po tom pitanju pokazuju dosadašnja iskustva?
N. Netshimboni: Nivo bilateralne trgovine sa Hrvatskom je bio mali, dok pre nekoliko godina nismo uočili bitne promene po ovom pitanju. Južnoafričko – hrvatska trgovinska razmena između 2003. i 2006. godine porasla je sa 18.5 miliona evra na 67.5 miliona. To je povećanje za oko 263%! Izvoz koji je pre šest godina iznosio 16.4 miliona evra, prošle godine je dostigao brojku od 20.3 miliona. U ovom slučaju je Hrvatska u povoljnijem položaju, brže raste stopa uvoza iz nje, nego izvoza u Hrvatsku.
Od trgovinske razmene najčešće su sredstva trgovine fabrički proizvodi, kao i kameni ugalj, limun, čelik, granit, razne vrste građevinskog kamena, automobilski motori, vina, oprema za laboratorije, mastilo itd.
Nadamo se da će ulazak Hrvatske u EU u narednoj godini podstaći još veću stopu trgovine između naše dve zemlje, zato što će tada i Hrvatska uživati pogodnosti TDCA ugovora.
Bif: I, da ne preskočimo ono što mnoge čitaoce zanima, takozvanu “najvažniju sporednu stvar na svetu”, šta nam možete reći o organizaciji FIFA-e 2010?
N. Netshimboni: To što smo domaćini prestižnog svetskog fudbalskog kupa pomoći će nam da ubrzamo privredni rast i da postignemo golove u utakmici razvoja. Predviđen mogući rast za naredne dve godine je 6%.
JA će do 2010. godine imati savremene sportske terene, dobro organizovan javni prevoz i telekomunikacionu infrastrukturu. Državna direktna investicija je 25,4 milijardi randa (tj dolara) a samo je deo troškova (od 600 milijardi) uloženih u nacionalni četvorogodišnji plan. Od toga je glavni deo troškova otpao na izgradnju i doterivanje stadiona, usavršavanje sistema prevoza, telekomunikacija ali i sigurnosti i bezbednosti, treninge volontera, razvoj kulture i sl.
Marija Dukić
broj 60, oktobar 2009.
