Investicioni trendovi u svetu: Preraspodela u recesiji

Uprkos bojaznima da će strane direktne investicije u svetu ove godine opasti za najmanje 10%, analitičari UNKTAD-a procenjuju da će one u zemljama u razvoju generalno ostati stabilne, naročito na rastućim tržištima Brazila, Rusije, Indije i Kine, za koja revizorska kuća KPMG prognozira da će do 2014. po investicionoj privlačnosti potisnuti ekonomski najrazvijene zemlje.

U prošloj godini vrednost stranih direktnih investicija (SDI) u svetu je uvaćana za 30%, na više od 1,83 biliona dolara, objavila je u svom najnovijem izveštaju o investicionim trendovima Agencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNKTAD). Treba napomenuti da je prema izveštaju ukupan odliv direktnih stranih ulaganja dostigao oko dva biliona dolara, a do razlike između svetskog odliva i priliva (1,83 biliona) došlo je zbog nepotpunih podataka nekih vlada i različitih metodologija merenja.

Rast direktnih stranih investicija u prethodnoj godini nije uspela da zaustavi ni globalna finansijska kriza, koja je počela snažnije da se oseća od prošlog avgusta, navode eksperti UN i ukazuju da su te investicije u manje razvijenim zemljama lane uvećane četvrtu godinu za redom. Međutim, izgledi za produžetak takve tendencije u 2008. su skromni, a analitičari izražavaju bojazan da bi ulsed recesije izazvane finansijskom krizom ovogodišnji globalni nivo SDI mogao da opadne za oko 10%. Treba napomenuti i da je istraživanje sprovedeno u priodu kada još nije bila očigledna dubina krize, što implicira možda jos veći pad. To se vidi i po podacima da su aktivnosti spajanja i preuzimanja kompanija, koje su u prošloj godini dostigle 1,64 biliona dolara, u prvoj polovini ove godine umanjene za 29% u odnosu na isti period lane, a budući da su one “motor” novih ulaganja, to je uticalo i na smanjenje SDI, navodi UNKTAD.

Prema istraživanju koje je obuhvatilo 226 multinacionalnih kompanija nekoliko meseci pre septembarske eskalacije finasijske krize, polovina anketiranih ocenjuje da globalno ekonomsko usporavanje predstavlja ozbiljnu pretnju njihovim investicionim planovima, a 39% da su negativni efekti već usporili investicione cikluse. Nastojanja vlada širom sveta da poprave investicionu klimu i privuku više investitora doprinela su da ukupna vrednost direktnih stranih ulaganja u svetu lane bude na nivou od 15 biliona dolara. Inače, državni stabilizacioni fondovi čine relativno mali, ali sve veći deo u SDI, sa ukupno 10 milijardi dolara u 2007. U analizi UNKTAD-a navodi se da je rekordan nivo investicija ostvaren zahvaljujući rastu ulaganja globalnih korporacija i snažnoj ekonomskoj ekspanziji u pojedinim delovima sveta, uprkos zabrinutosti zbog rastućeg protekcionizma. Rezultat aktivnosti 79.000 multinacionalnih kompanija koje poseduju oko 790.000 stranih filijala i zapošljavaju 82 miliona ljudi je učešće od 11% u prošlogodišnjem svetskom bruto domaćem proizvodu. Razvijene zemlje su i lane bile na vrhu liste ulaganja u druge države sa 1690 mlrd. dolara investicija, a najveći pojedinačni ulagač bile su SAD sa iznosom od 314 milijardi dolara. Najveći deo, čak 68% otišao je u razvijene zemlje (1,25 biliona dolara), a pojedinačno najviše u SAD - čak 233 naspram 53 milijardi u 2003. Kao regija, Evropska unija je uspela da privuče najviše, ukupno 804 milijardi dolara stranih ulaganja, odnosno 40% ukupnih direktnih stranih ulaganja u 2007. godini.

Kina i dalje u usponu
Analitičari procenjuju da će SDI u zemljama u razvoju generalno ostati stabilne, jer ova tržišta u odnosu na razvijena pružaju veće šanse globalnim finansijskim institucijama i investorima da donekle kompenzuju gubitke izazvane finansijskom krizom. Prošla godina je pokazala da rastuća tržišta postaju relativno nezavisna od dešavanja u zapadnim ekonomijama, što je najočiglednije u slučajevima Brazila, Rusije, Indije i  Kine, u kojima su stope privrednog rasta više nego u SAD i Evropi. To doprinosi i rastu ulaganja u te države, a pored veličine tržišta i resursa, mamac za investitore je i iskazana privredna stabilnost. Uz to, neke od njih, poput Rusije i Kine ali i arapskih zemalja, značajno su zaradile na izvozu sirovina, posebno nafte. Posledica je da su te zemlje sada i same postale izvoznice kapitala, što opet doprinosi rastu ukupnih stranih ulaganja u svetu.

Kina je minule godine zauzela šesto mesto na listi zemalja koje su privukle najviše stranih direktnih ulaganja, sa sumom od 84 milijarde dolara posle vodećih SAD, Velike Britanije, Francuske, Kanade i Holandije. Ekonomija ove azijske zemlje, ističu analitičari, posebno privlači investitore u vreme kada ulagači postaju zabrinuti zbog usporavanja u SAD i žure da se uključe u kineski bum. A kineska vlada se naročito trudi da privuče strani kapital u projekte visoke tehnologije u industrijama poput telekomunikacija i fabrika kompjuterskih čipova. Najmnogoljudnija zemlja sveta, zajedno sa Hong Kongom, je 2007. godine privukla oko 27% ukpnih direktnih stranih ulaganja u manje razvijene zemlje. Južna, istočna i jugoistočna Azija ostvarile su 12% povećanja SDI u odnosu na 2006. godinu, koje su dosegle 224 milijarde dolara, dok su za isti procenat opala strana direktna ulaganja u zapadnoj Aziji, usled geopolitičke neizvesnosti u nekim delovima te regije.

Od zemalja u razvoju ističu se i Brazil, Indija i Meksiko, koje su privukle oko pola biliona dolara SDI, dok je priliv ovih ulaganja u afričke zemlje, uprkos uočenim pomacima, bio bezmalo deset puta manji. Južna Amerika i Karibi zabeležili su rast od 50%, dostigavši 126 milijardi dolara, a značajna povećanja zabeležena su u Brazilu, Čileu i Meksiku. Među državama sa takozvanim brzo rastućim privredama, koje su minule godine imale veliki priliv SDI, posebno se ističe Rusija, u kojoj su direktne strane investicije uvećane 62%, na oko 52 milijarde dolara. Od ostalih republika bivšeg Sovjetskog saveza, visok priliv SDI imali su Ukrajina i Kazahstan, u kojima su ulaganja dostigla oko deset milijardi dolara.

Položaj Srbije
Prema podacima u izveštaju, strane direktne investicije u centralnoj Evropi koncentrisane su u Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj, dok snažan rast SDI u jugoistočnoj Evropi knjiže Rumunija i Bugarska. Zanimljiv je podataka da je Slovenija pokazala veliku nezainteresiranost za strana ulaganja u koju je prošle godine uloženo svega 1,43 milijarde dolara. Tranzicione zemlje jugoistočne Evrope i Zajednicu nezavisnih država (ZND) beleže porast priliva stranih ulaganja već sedmu godinu za redom, koja su prošle godine dostigla rekordnih 86 milijardi dolara, za 50% više u odnosu na 2006. godinu. U analizi se, međutim, upozorava i na opasnosti sa kojima se suočavaju zemlje u tranziciji koje imaju visoke deficite platnog bilansa, među kojima je i Srbija. S obzirom na procene da će se investicije u svetu u narednom periodu smanjivati,  Srbija bi, usled umanjene globalne likvidnosti, mogla da se suoči sa manjim dotokom kapitala, što bi produkovalo smanjivanje zaduživanja u inostranstvu i stranih direktnih investicija. Inače, tokom 2007. godine prema podacima Agencije UN priliv stranih direktnih investicija u Srbiju bio je 3,1 milijardu dolara.

U prvom polugodištu ove godine, po podacima Ministarsva finansija Srbije taj priliv je 808 miliona evra. Ukupna vrednost stranih investicija u Srbiju od 2001. godine iznosi oko 10 milijardi evra. Najviše je investirano 2006. godine - 3,3 milijarde evra. Prema podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Srbija je po broju “grinfild” projekata (65 u protekle dve godine) ispred svih zemalja u regionu, izuzev Rumunije. U Mađarskoj su, recimo, osam od 10 najvećih izvoznika ušli kao “grinfild” investitori, dok u Irskoj četiri “grinfild”  investitora (Intel, Del, Fajzer i HP) čine gotovo 90 odsto irskog izvoza. Kada je reč o Srbiji, jedini veći izvozno orijentisani grinfild investitor je kompanija Bol Pekidžing, koja je otvorila fabriku limenki u beogradskom predgrađu Batajnica.

Aleksandar Marković

 broj 49, novembar 2009.