Dragan Pušara, JKP “Gradske pijace”: Odvojiti žito od kukolja

Ukoliko se realizuju najavljeni projekti Beograd će uskoro imati pijace prema standardima evropskih prestonica: dobiće veletržnicu, nekoliko pijaca-trgova, a uvešće se i identifikacione kartice za svaku tezgu i prodavca, odnosno proizvođača...

Beograđani, kao i žitelji drugih metropola, svežim voćem i povrćem snabdevaju se prevashodno na pijacama. Doduše, otkako su otvoreni megamarketi, neki naši sugrađani su se preorientisali na njih, ali je još uvek veći broj onih koji prednost daju zelenoj pijaci, šetnji među tezgama, cenkanju sa prodavcima, merkanju i biranju najlepše i najsvežije robe. Beograd ima 33 zvanične pijace, čija se struktura, uređenost, veličina, ponuda i cene robe – značajno razlikuju. JKP “Gradske pijace” najavljuju rekonstrukciju pojedinih pijačnih lokacija, zatim uvođenje pijaca-trgova tamo gde to arhitektura i okruženje dozvoljava, otvaranje veletržnice, kao i brojne druge novine, koje bi trebalo da doprinesu većem poverenju potrošača u kvalitet robe koju kupuju, ali i da olakšaju posao samim trgovcima i poljoprivrednim proizvođačima. O stanju beogradskih pijaca, o najavljenim novinama, ali i problemima koje imaju razgovaramo za Biznis i finansije sa direktorom JKP “Gradske pijace”, mr Draganom Pušarom.

BiF: Da li Beograd ima dovoljno pijaca i da li se one po čistoći, izgledu i ponudi robe uklapaju u evropske standarde?

Dragan Pušara: Beograd ima 33 pijace kojima mi gazdujemo, više od hiljadu poslovnih objekata i 11 hiljada tezgi i smatramo da ovi kapaciteti zadovoljavaju potrebe grada. Namera nam je da se modernizacijom poslovanja približimo i izjednačimo sa evropskim standardima, pa smo po uzoru na evropske metropole pokrenuli niz projekata i aktivnosti koje vode tom cilju: izgradnja veletržnice će podstaći poljoprivrednu proizvodnju i sniziti cene proizvoda; uvođenje identifikacionih tabli na tezgama u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede će omogućiti da kupci budu informisani o poreklu robe, a prodavci zaštićeni od nelojalne konkurencije; preuređenje centralnih gradskih pijaca po konceptu pijaca-trgova treba ne samo da unapredi uslove poslovanja preko dana – lakšim održavanjem higijene, bolje regulisanim saobraćajem itd., već i da obogati turističku ponudu Beograda novim sadržajima koji će se organizovati nakon završetka radnog vremena pijaca. Uvođenjem ovih novina želimo da poboljšamo sve aspekte rada pijaca uz očuvanje njihovih kapaciteta i tradicionalne uloge i da doprinesemo gradskom budžetu.

BiF: Koji su najveći problemi na beogradskim pijacama?

D. Pušara: Jedan od najprimetnijih problema je komunalni nered koji stvaraju ilegalni prodavci nudeći svoju robu na improvizovanim tezgama od kartonskih kutija ili iz automobila. A i kupci i prodavci najčešće upućuju primedbe upravo zbog komunalnog nereda koji narušava čistoću pijaca i stvara gužve. JKP „Gradske pijace“ je u saradnji sa komunalnim i trgovinskim inspektorima, policijom i JKP „Gradska čistoća“ pokrenulo redovnu akciju uklanjanja  komunalnog nereda iako taj posao nije u našoj direktnoj nadležnosti. Na našoj Internet prezentaciji građani mogu da se informišu o radu pijaca, ali i da prijave probleme, predlože rešenja.

BiF: Da li se zna koliko je među prodavcima poljoprivrednih proizvođača, a koliko nakupaca i da li svi plaćaju istu cenu najma tezgi?

D. Pušara: Uvođenje identifikacionih tabli pružiće nam precizne podatke o tome koliko ima poljoprivrednih proizvođača, a koliko nakupaca na tezgama. Ne treba zaboraviti da su nakupci u suštini trgovci, i da trgovci imaju svoje mesto i ulogu u kupoprodajnom lancu. Nije nam cilj da ograničavamo broj preprodavaca, već da se obezbedi kvalitet, bezbednost i ispravnost svih namirnica, najbolja cena, ispunjavanje profesionalnih standarda, zakonito poslovanje, naplaćivanje poreza i taksi i čuvanje robe na adekvatan način. Cene najma tezgi razlikuju se u zavisnosti od toga da li pijaca na kojoj se nalazi spada u ekstra, prvu, drugu ili treću zonu, da li je tezga namenjena prodaji poljoprivredno-prehrambenih ili neprehrambenih proizvoda, da li je u pitanju proizvođač ili vlasnik samostalnih trgovinskih i zanatskih radnji, kao i od pijačnog reona u kome tezga nalazi. Na primer, za mesečnu rezervaciju tezge u drugom reonu pijace koja spada u drugu zonu, individualni poljoprivredni proizvođač izdvaja 555,00 dinara, a preduzetnik 694,00 dinara, dok je iznos dnevnog zakupa ovakvih tezgi 141,00 dinar.

BiF: Ako na tezgi piše “krompir iz Ivanjice” ili “futoški kupus” da li kupci mogu biti sigurni da je to tačno?

D. Pušara: Već pomenuta akcija postavljanja identifikacionih tabli ima za cilj da informiše kupce o poreklu proizvoda koje kupuju, što ide u korist poljoprivrednih proizvođača, posebno malih gazdinstava. Na tabli će biti istaknuto da li je prodavac proizvođač ili trgovac. Kod proizvođača na tablici će biti istaknuto šta je ove godine posejao na svojoj zemlji, a preprodavci će imati table sa natpisom trgovac. Poljoprivrednim proizvođačima neće biti zabranjeno da, sem svoje robe navedene na tabli, izlože i onu koju su na primer uzeli od komšije iz sela pa je poneli na pijacu, ali će kupci videti da je taj domaćin nije proizveo. To je moguće jer je od 2004. godine oformljen Registar gazdinstava u koji se upisuje posed i svake godine proizvođač je dužan da prijavi šta je posejao na toj zemlji. Upravo ti podaci će biti istaknuti na identifikacionim tablama na tezgama. Ova akcija se izvodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, postojaće sistem kontrole istinitosti informacijama na tablama i očekujemo da više neće biti malverzacija oko porekla robe. Time štitimo i prava kupaca da se informišu i prava prodavaca da se zaštite od nelojalne konkurencije. Prva pijaca na kojoj će se koristiti identifikacione table, kao pilot-projekat, biće pijaca Palilula i očekujemo da će se tehnički uslovi za to steći vrlo brzo, još ove jeseni.

BiF: Kako se i koliko često kontroliše kvalitet namirnica na beogradskim pijacama? Šta se dešava ako se pokaže da određena roba nije ispravna?

D. Pušara: Na beogradskim pijacama se prodaju zdrave i sigurne namirnice, a kontrola kvaliteta se vrši u skladu sa ugovorom o nadgledanju zdravstvene ispravnosti voća, povrća i mlečnih proizvoda koji smo potpisali sa Ministarstvom zdravlja. Iako sama kontrola ne spada u obaveze i dužnosti JKP „Gradske pijace“, planiramo da u narednom periodu potpišemo i ugovor o kontroli namirnica životinjskog porekla sa Veterinarskom inspekcijom. Kontrola kvaliteta i ispravnosti namirnica je redovna, u skladu sa internim planom inspekcije koji je poslovna tajna iz razumljivih razloga. U slučaju da se pronađe neispravan proizvod, prodavac će biti uklonjen sa mesta prodaje, a nadležni inspektor propisaće odgovarajuću meru. „Gradske pijace“ nameravaju da uvedu obuku za prodavce koja treba da ih osposobi da proizvode i prodaju što ispravniju, bezbedniju i kvalitetniju hranu.

BiF: Kada je planirana rekonstrukcija pijaca i koje će prve doći na red?

D. Pušara: Rekonstrukcija pijaca u naseljima će početi još ove godine. Krajem jeseni počećemo renoviranje pijace u Bloku 44,  dok će objekti  u ulici Jurija Gagarina biti uklonjeni. Đeram pijaca će biti preuređena sledeće godine, a preuređenja očekuju i pijace Senjak, Košutnjak i Vidikovac. Rekonstrukcija će obuhvatiti postavljanje nove tehničke opreme na pijacama, nove instalacije i postavljanje modernih nadstrešnica. Inače, prva pijaca koju ćemo rekonstruisati po konceptu pijaca-trgova, - po kome će se nakon završetka radnog vremena uklanjati tezge i prostor koristiti za kulturne i druge sadržaje -  je Zemunska pijaca, jer tu već postoji trg i nisu potrebna velika ulaganja. Novi koncept pijaca-trgova koji uvodimo u Beograd odnosi se na one pijace čija okolina i fasade koje ih okružuju to dozvoljavaju. Ovo je rešenje kojim se pijace ostavljaju u punom kapacitetu, a sa druge strane, Gradu Beogradu, kao osnivaču Pijaca, prepuštaju se centralni gradski trgovi posle radnog vremena pijace. U, stvari pijace su i nastale na trgovima, tako da je ovaj novi koncept, zapravo – stari. Beograd je jedini grad koji je u centralnom gradskom jezgru zadržao fiksne gvozdene tezge, zabetonirane na mestu na kojima bi mogli biti najlepši gradski trgovi. Prednosti i izvodljivost ovog koncepta pokazaćemo na Zemunskoj pijaci, a kod koje je ilustrativno upravo to što se nalazi na mestu koje nosi naziv ''Veliki Trg''. Napominjem da će sadržaji i funkcije pijace u prepodnevnim satima biti nepromenjeni i da će građani kao i do sada na pijacama nalaziti sve što im je potrebno. Pored pomenute Zemunske pijace, projektom je predviđena i rekonstrukcija Kalenićeve, Bajlonijeve i Palilulske pijace za šta je bio raspisan konkurs i od kojih su odabrana najbolja rešenja, a delom i na osnovu glasova Beograđana koji su posetili naš sajt. Više od tri četvrtine građana koji su popunili anketu podržalo je koncept pijaca-trgova i time nas podstaklo da sa još većom energijom nastavimo ovaj i druge započete projekte.

BiF: Da li je moguće da se ponuda na pijacama obogati i nekim nestandardnim namirnicama (tropsko voće, egzotični začini, retke biljke) koje nisu tako često tražene ili nisu specifične za naše područje, ali bi svakako imale svoje kupce?

D. Pušara: Očekujemo da će izgradnja veletržnice doprineti da se u prodaji na pijacama nađu i namirnice koje ne spadaju u standardnu ponudu. Veletržnica, mesto na kom bi bila koncentrisana trgovina pijačnim proizvodima na veliko, biće izgrađena na površini od preko 20 hektara na mestu sadašnje Kvantaške pijace, u blizini autoputa Beograd – Zagreb i Unutrašnjeg magistralnog poluprstena. Beograd će tako dobiti najveći distributivni centar na Balkanu. To jeste prioritet za nas jer će izgradnja veletržnice podstaći poljoprivrednu proizvodnju, sniziti cene, doneti nova radna mesta, obezbediti priliv direktnih stranih investicija, uticati na smanjenje saobraćajne gužve, obezbediti maksimalan kvalitet čuvanja samih proizvoda i, kako očekujemo, stimulisati izvoz domaćeg voća i povrća, ali i uvoz i prodaju namirnica kojih sada nema na pijačnim tezgama. Najveća tržnica u Beogradu trebalo bi da služi kao prostor za istovar i skladištenje robe, koja će se potom malim dostavnim vozilima isporučivati do svih pijaca u gradu, pa neće biti potrebe za dolazak velikih kamiona u grad. 

Sanja Vasiljević

broj 60, oktobar 2009.