Jesenji Zagrebački Velesajam: Jubilej u kriznoj godini

Pre dve godine Jesenji Zagrebački Velesajam započeo je transformaciju iz opšteg u skup specijalizovanih sajmova sa globalno zanimljivim temama. Prošlog meseca održan je jubilarni 85. Jesenji ZV, sa manje izlagača a više novih sadržaja. U senci globalne ekonomske krize, veliki deo razgovora posvećen je bio ovoj temi, pa ni sam predsednik države nije uspeo na otvaranju Velesajma da prećuti svoje sumnje u to da kriza jenjava.

Na stogodišnjicu organizovanog sajmovanja Zagrebačkog Velesajma, u nešto težim finansijskim uslovima nego do sada, održan je tradicionalni 85. Jesenji međunarodni zagrebački velesajam. U godini globalne ekonomske krize, Jesenji Velesajam imao je 15 odsto izlagača manje nego lane, odnosno preko 30 odsto manje nego pre dve godine. Naši privrednici su takođe u manjem broju nastupili na ovoj manifestaciji – svega dve firme (Bobeks i užički ABC) i Savez pronalazača Srbije. Međutim, uprkos manjem odzivu izlagača, i, prema subjektivnom osećaju, posetilaca, ovaj sajam uvrstio je u svoj program dva nova programa – Sajam obrtništva i Sajam hrane, pića i gastronomskih inovacija. Sajam obrtništva održan je do sada 50 puta, ali ove godine prvi put u sklopu Jesenjeg Zagrebačkog Velesajma. Na ovom sajmu, posebno priznanje za ukupan nastup dobila je Hrvatska obrtnička komora. U okviru pomenute manifestacije održane su brojne prezentacije i okrugli stolovi, od kojih izdvajamo onaj sa temom „Trgovina u uvjetima krize – mogući izlazi“.

Osvrt na stanje trgovine u Hrvatskoj dao je predsednik Ceha trgovine Hrvatske obrtničke komore (HOK) Boris Vukelić podsećajući da pad kupovne moći, ograničenje radnog vremena i uvođenje kriznog poreza veoma negativno utiču na male trgovce, i na porast nezaposlenosti u pomenutoj privrednoj grani (ove godine ugašeno je 3 500 radnih mesta u trgovini). On je istakao da jedno od rešenja svakako može biti napor vlade da reguliše sivu zonu trgovine, jer ovaj vid ekonomije trenutno čini 30% poslovanja u ukupnoj ekonomiji Hrvatske. Profesor zagrebačkog Ekonomskog fakulteta Nikola Knego složio se sa njim, tvrdeći da će, ako se nastavi ovakva politika, malih trgovaca biti sve manje. Takođe, državna statistika mora biti bolje vođena, što pokazuje primer koji je profesor dao za podatke o turističkoj sezoni:

"Nama se danas govori da smo na razini 7 milijardi eura prihoda od turizma. No, uzme li se prosječna potrošnja inozemnih turista koju je prema THOMAS-u 2007. utvrdio Institut za turizam, a koja iznosi 55 ili 56 eura po noćenju, i pomnoži li se to s 50 milijuna inozemnih noćenja, dobit će se iznos od oko 2,75 milijardi eura. To je ono što su turisti direktno potrošili u mjestu boravka. Tu ulaze ugostiteljske usluge, trgovačke i ostale usluge.”

Dobar deo Jesenjeg Velesajma protekao je u razgovorima o ekonomiji, trenutno gorućem pitanju i u mnogo razvijenijim državama od naših. Tako je predsednik Stjepan Mesić, kada je otvarao sajam, izrazio strahovanje da ova zemlja nije na izlasku iz krize. On je rekao da Hrvatska mora uskladiti interese krupnih preduzeća, pogotovu monopolskih, sa svojim interesima, te zaštiti potrošače. Hrvatski mediji su njegov govor okarakterisali neobično oštrim, možda zato što je na samom početku umesto reči o sajmu, počeo da kritikuje ekonomsku politiku Hrvatske, ilustrujući je rečima da prognoze više liče na meteorološku prognozu nego na ekonomiju.

Drugi novitet na Velejasmu, vedrije sadržine, bio je Sajam hrane, pića i gastronomskih inovacija, InGa, koji bi prema rečima direktorke Velesajma, Katje Luke Kovačić, trebalo da preraste u brend ove manifestacije. Cilj InGa-e je da prikaže nova nutricionistička otkrića, ali i raznovrsnosti mnogih nacionalnih kuhinja. Ove godine mogli smo okusiti specijalitete iz Hrvatske, Austrije, Italije, Indonezije, Koreje, Letonije, Nemačke, Slovačke i Slovenije.
Osim pomenutih, na Velesajmu smo imali priliku da se upoznamo sa napretkom u oblasti energetike, građevinskih tehnologija, naučnih inovacija, ekologije, zaštite, prometa i logistike, a ko je želeo mogao je da pazari šarenoliku robu široke potrošnje.

Od ukupno 1 294 izlagača, 38 odsto je bilo iz inostranstva, a veliku posetu su imali štandovi turističkih organizacija raznih zemalja, uz kulturno umetnički program koji je prezentovao specifične plesove i običaje nama egzotičnih zemalja. Kako je 2009. godina datum obeležavanja stogodišnjice sajmovanja, ulaz je bio besplatan. Mnogi Zagrepčani su iskoristili priliku da okuse neobične gastronomske specijalitete, najbolja vina, da kupuju u odeljku za maloprodaju razne afričke i azijske đinđuve i marame, ali nije falilo ni interesovanje za tehnološke inovacije, posebno za nove tehnologije u oblasti održivog razvoja i ekologije, posebno ono što interesuje lokalce - prvo komunalno vozilo na bio-gorivo koje će se uskoro naći na ulicama hrvatskih gradova.

Marija Dukić

broj 60, oktobar 2009.