Ovaj naslov znači da je, za sada, anonimni Italijan za 2 uložena evra dobio u petak, 21. avgusta, 147.800.000 komada istog tog novca. U ovoj rubrici, pod naslovom „Kreacija i rekreacija“, opisao sam ukratko smisao teorije igara, kako ne bih tome umeo šta da dodam, okrenuo bih se praksi igara (na sreću).
Do pomenutog petka tresla se Italija, a susedi iz Austrije, Francuske, Mađarske i Hrvatske (Slovenaca neznatno, oni veruju u rad više nego u sreću) dolazili su autobusima ne bi li se dočepali najveće ovogodišnje premije u svetu i jedne od većih uopšte. Italijanski Superenalotto, sedam meseci za redom nije izvukao famoznu „šesticu“, pa se premija umnožavala svakim kolom sve više, dok nije stigla do iznosa koji je neko dobio. Zna se i kafić u kojem je srećka prodata – Bar Bifi u mestašcu Banjone od samo 2.580 stanovnika. To je ono što se ne da sakriti. Hoće li srećni dobitnik uspeti da se sakrije to je drugo pitanje. Za njim traga čitava vojska novinara, radoznalaca, češatora, ucenjivača, lopova i razbojnika. Istina je da bogatašu, iznebuha, nije lako, međutim ne bih umeo da pokažem makar jednog čoveka na svetu koji ne bi pristao da mu „ne bude lako“ za te pare.
Od subote, 22. avgusta, kada su zvanično saopšteni rezultati i kada je postalo jasno gde je prodata srećka, bar Bifi, ne može da se otrese od gostiju. Lije se spumante, peva i veseli kao da je lokalni klub osvojio evropski kup. Na destine TV stanica snimalo je vesele meštane, policija je morala da skrene saobraćaj u druge ulice. Svi su ozareni i zajapureni nagađajući ko bi mogao biti dobitnik. Mesto je malo, međusobno se svi znaju. Kada je neko proturio „buvu“ da je dobitnik Ugo, fizikalac, nastala je navala na njega. Prihvativši igru prvo je za TV stanice i novine davao dvosmislene izjave, da bi samog sebe izbacio iz igre rekavši odlučno da će za te pare kupiti fidbalera Kaka i dovesti ga u lokalni klub. Ta nesuvislost pogasila je svetla kamera oko njega, a lov na dobitnika krenuo je u stotine drugih pravaca.
Potraga za dobitnikom trajaće bar naredna dva meseca, jer se premija isplaćuje sa tolikim „počekom“, za koje vreme će se osnovnoj masi novca pripisati još 250.000 evra kamate. Mnogima bi se, uključiv i pisca ovog teksta, zavrtelo u glavi samo od te sume. Čitave ekipe advokata, lažnih dobitnika, sejača priča o „strancu“ obično su plaćeni da zatru trag do pravog srećnika. Jedan od onih koji nije koristio tu tehniku bio je izvesni Paskal Brun, sitni trgovac iz predgrađa Bordoa u Francuskoj koji je 2004. godine dobio tada najveću evropsku premiju od 34 miliona evra. Nastavio je skromno da radi u svom dućanu, ali samo nekoliko meseci, a onda je odjednom „pukao“. Preselio se u Ženevu zajedno sa novcem, otvorio striptiz lokal, birao „umetnice“ u Ukrajini, kupio žuti Ferarri, i počeo da troši šampanjac kao kiselu vodu. Pravio je kolekcije kazni za prekršaj brzine vožnje i konačno je u maju ove godine u rodnom mestu zaustavljen zbog prevelike brzine i pokušaja da podmiti policajce. Nije uspeo. Njegov advokat ga je branio time da su novac, lak život, alkohol i po malo droge od njega načinili osobu, kakva on nije po prirodi. Upalilo je, ali delimično. Naime, osuđen je na šest meseci zatvora, s tim što mu se kazna zamenjuje ograničenom slobodom kretanja i nošenjem elektronske „narukvice“.
Dotični Paskal nije nikakav moralistički dokaz da novac kvari ljude. On je jedan slučaj, a masa drugih ostaje van dometa javnosti. Malo koga takve priče mogu da odvoje od strasti klađenja, od nade da se ipak može doseći bogatstvo i to bez rada i nekih naročitih investicija. Bajka da se za dva evra može postati prebogat ne ruši se lako. Niko, od države pa na dalje, nije lud da tu bajku destruira. Formula za raspodelu prihoda državi daje 49,5 odsto ukupne uplaćene sume, 38,1 odsto odlazi na isplatu premija, 4 odsto uzima Udruženje igara na sreću (SISAL) i osam odsto organizatori igre. U konkretnom slučaju od početka godine uplačeno je ukupno 2,2 milijarde evra u Superenalotto, državi je od toga pripalo 970 miliona već pre dobitnog kola. Superenalotto je tek na petom mestu po fondu uplata u Italiji. Prve su nove slot mašine koje su za pola godine ubrale 12,3 miljarde evra, na drugom mestu su one „greb-greb“ igre sa 5,08 milijardi, a ukupan inkasirani iznos za pola godine je 28,5 miljardi evra. Kriza je pravi Eldorado za organizatore igara na sreću. Evo argumenata: instant lutrije 2006. godine inkasirale su 1,5 miljardi, a 2008. čak 9,3 miljarde evra. Od poslednjeg dobitnog kola pre sedam meseci do ovoga kada je izvučena glavna premija uplaćeno je 993,9 miliona listića, a dobio je samo jedan! Vera u sreću jača je od religije.
Milutin Mitrović
broj 59, septembar 2009.
