Ovo čudo prirode uskoro bi moglo postati svetsko, a naše. Više od dvesta kula fascinira svojom neobičnošću, potpomognuto mitskim pričama u pozadini. Ipak, za pravu turističku ponudu legenda nije ni približno dovoljna.
Na jugu Srbije, 27km jugoistočno od Kuršumlije, a na 288km od Beograda, nalazi se geomorfološki fenomen, jedinstven u Srbiji i vrlo redak u svetu. Teško je razumeti nastanak ovog mesta, da nije tako ne bi joj ni narod dao to đavolsko ime. U Evropi sličnih pojava ima samo u Alpima, dok je u Americi poznata „Bašta bogova“. Neobično izvajane i poređane zemljane figure, voda čudnog ukusa i mirisa i zvučni efekti koji se stvaraju dok duva vetar utiču još više na mistiku i tajanstvenost ovog mesta. Sve ovo je uticalo na maštu lokalnog stanovništva da mestu nadenu ime Đavolja Varoš ili Devil’s town, kako glasi na zvaničnoj svetskoj prezentaciji. Ovaj lokalitet je najbolje plasirani kandidat iz Evrope za novih Sedam svetskih čuda prirode. Prošlo je više od dve hiljade godina od kada je napravljena prva lista sedam čuda antičkog sveta. Prošlog leta, nakon internet glasanja, u kome je učestvovalo oko sto miliona ljudi iz 230 zemalja, u Lisabonu je obelodanjen spisak sedam graditeljskih dela, novih čuda koje najupečatljivije simbolišu savremeni svet. Đavolja Varoš je trenutno na prvom mestu u grupi pećina i stena. 10. i 13. juna organizovano je i javno online glasanje ispred Kulturnog centra Beograda u organizaciji Turističke organizacije Srbije i Beograda. Prvo se bira 21 finalista, a sedam novih svetskih čuda prirode zvanično će biti proglašeno u leto 2010. godine.
Specifičnost lokaliteta i čudne prirodne pojave objašnjavane su u narodu mnogim legendama. Za Đavolju Varoš posebno se vezuju dve. Prema jednoj, nekada davno je tu živelo skromno stanovništvo, privrženo svojoj veri. Ovo je smetalo đavolu pa im je spremio „đavolju vodu“, kako bi zaboravili na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani su rešili da venčaju brata i sestru. Đavolji plan pokušala je da spreči vila, koja prema legendi i danas drži pod zaštitom taj kraj. Ona nije uspela da urazumi svatove, pa su krenuli sa mladencima ka crkvi na venčanje. Tada se vila počela moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog je uslišio njenu molbu, spojio nebo sa zemljom, dunuo je jak, hladan vetar i okamenio svatove sa mladencima. Prema drugoj legendi, zemljane figure predstavljaju okamenjene đavole koje su neki ljudi dugo nosili na svojim leđima, donoseći im zlo i nevolje. Oslobodili su ih se prenoćivši pored srkve Svete Petke, koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih figura.
Đavolja Varoš pripada selu, takođe neobičnog imena Đake, koje potiče od albanske reči gjak-krv. Zemljane figure ili, kako ih lokalno stanovništvo naziva „kule“, smeštene su u dve jaruge. Takođe čudnih naziva, Đavolja i Paklena, podeljene su uskom vododelnicom, čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu čelenku, razorenu erozivnim procesima. Ukupno ima 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 metara, širine od 0,5 do 3 metra, sa kamenim kapama na vrhu. Nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kiše dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova zaštićen je od kiše i spiranja, pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova-figura. Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja, vršeći spiranje materijala. Kako je nagib terena na kome se stvaraju figure vrlo strm, vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom, što ubrzava odnošenje materijala i stvaranje stubova. Tako nastale zemljane stubove, ostali klimatski faktori kao što su vetar, sunce i promena temperature, oblikuju u zemljane figure čudnog oblika. Kada se duže posmatraju, deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine, tako i neverovatne statičke postojanosti. Fascinantno je da se zemljana figura, u osnovi široka 3 metra, a visoka 10 i više metara, pri vrhu završava debljinom od 20 do 30 centimetara i takva opstaje vekovima pod teretom kamenog bloka teškog 100 i više kilograma. Druga prirodna retkost Đavolje Varoši su dva izvora vode, opet neobičnih svojstava. „Đavolja voda“ nalazi se u neposrednoj blizini zemljanih piramida u Đavoljoj jaruzi, hladan je i ekstremno kiseo izvor sa visokom mineralizacijom. Sadržaj nekih elemenata kao što su aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl i sumpor ekstremno je visok u odnosu na obične vode za piće, odnosno povećan je za 10 do 1000 puta. „Crveno vrelo“ je drugi izvor koji se nalazi nizvodno, oko 400 metara od prvog, na aluvijalnoj terasi, odnosno na ravnom terenu. Manje je kiseo i sa manjom opštom mineralizacijom. Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa, koje voda sadrži u velikim količinama, stvara se crvena terasa lepezastog oblika koja u prostoru deluje veoma atraktivno.
Pod zaštitom države se ovaj lokalitet nalazi još od 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite kao spomenik prirode. Ukupna površina koja je zaštićena iznosi 67 hektara. Da bi turističko mesto postalo rudnik zlata za državu potrebna je čitava strategija. Kuršumlijski kraj je jedan od najsiromašnijih u Srbiji i nema preterano veliku ponudu ako ne računamo par banja, od kojih Prolom banja prednjači. Za one koji se usude da odsednu postoje dve opcije, hotel i motel, oba ne previše blizu željene lokacije. Agencije danas nude putovanja i u najzabitije kutke planete, ali, ako se izuzmu planinske i banjske destinacije, kao i školske ekskurzije, deficit sa domaćim aranžmanima je hroničan. U protekle tri decenije nije bilo više od 3 000 posetilaca, ali od trenutka kada je Đavolja Varoš postala srpski kandidat za Sedam svetskih čuda prirode imala ih je oko 60 000. Za strance bar cene nisu problem, pojedinačne i grupne posete sa vodičem iznose 250 dinara. Za umetnike je postala mesto inspiracije, posebno za slikare i fotografe, koji dolaze i iz najudaljenijih delova sveta. Država je već učestvovala u izgradnji puta koji povezuje Kuršumliju sa Đavoljom varoši. Neophodno je razvijanje infrastrukture, podizanje kapaciteta za promociju turizma i pravljenje ovog mesta još atraktivnijim. Ukoliko uđe u finale izbora za novih sedam čuda, zajedno sa još 20 kandidata iz sveta, naš kandidat će dobiti besplatnu svetsku promociju. Postoji mišljenje da je ova akcija vrhunski trijumf globalizma. Međutim, kada samo od našeg angažovanja zavisi plasman, realnije bi bilo reći da je to idealna prilika za odmeravanje patriotizma na delu.
Jasna Ljubojević
broj 57/58, jul/avgust 2009.
