Milka, statistika i rodno selo

U trenutku pisanja ovog teksta postoji tačno 1.110.140 građana Srbije sa nalogom na Facebook društvenoj mreži. To je 42,66% umreženih vaših rođaka, prijatelja, komšija, pekara, mesara i šefova i to kaže sajt checkfacebook.com. S druge strane 46,8% domaćinstava u Srbiji poseduje računar, a 36,7% je na Internetu, a to kaže Republički zavod za statistiku.

Evo jednog suvoparnog teksta. U septembru smo bili zasuti statističkim podacima. Izdvajamo najzanimljivije delove, jer dok psiholozi stare garde i dalje tvrde da onaj ko se „druži“ preko kompjutera ima neki problem, što se Fejsbuka tiče sada sigurno znamo da je to više od milion građana Srbije. Tačnije 508.260 ili 45,6% su žene, dok su 605.940 ili 54,4% muškarci. Starosna struktura koja preovladava je 18-24 godine 407,240 (36,3%) i 25-34 godina 330.340, tj. 29,5%. Sve što nismo izneli od podataka otpada ili na maloletne ili na starije od 34 godine. 737.580 punoletnih građana Srbije, koji su u punoj snazi bivstvovanja (18-34), ozbiljna je cifra za sve vrste manipulacije.

Nije tajna da kompjutere kupuju ljudi „da mogu da idu na Fejsbuk“ kao što su nekada pazarili iste „da mogu da slušaju muziku i gledaju filmove“. Ova priča dobija ironičnu notu kada se uzme u obzir da je jedan privatni sajt iz strane države, doprineo popularizaciji informacionih tehnologija i interneta uopšte, više nego svi dosadašnji napori državnih organa. Zato, nemojte se čuditi kada prvog komšiju iz sela iz koga ste potekli ili gde imate vikendicu, nađete na Fejsbuku, jer je 22% ruralnih sugrađana na internetu. Zgodno i praktično, pogotovu ako ste ga zadužili da vam šiša travu ili plevi baštu u vašem odsustvu.

Izgleda da se asocijalnim može smatrati onaj ko ne koristi Fejsbuk, pogotovu Internet čija je polovina korisnika od brojke 2.200.000 lica u Srbiji na Fejsbuku. Cifre jasno govore jer ga koristi 79,7% žena i 85,5% muškaraca od 16 do 24 leta. Nekim starijim generacijama je to teško pojmljivo, ali današnji naraštaji Internet uzimaju zdravo za gotovo, kao što su njihovi roditelji ili starija braća i sestre uzimali toplu vodu kao civilizacijsku tekovinu bez koje se ne može. Srećom što nema ko da im prebaci da se „za to borio“. Oni „asocijalni“ mračni geek-ovi o kojima su psiholozi govorili biće slavljeni kao pioniri srpskog Interneta.

Na primeru Fejsbuka i njegovog primanja u Srbiji se može izvući mnoštvo zaključaka. Time treba da se pozabave profesionalci iz oblasti sociologije i psihologije, ali i ministarstvo prosvete. Na PISA testu naši đaci redovno pokazuju da nemaju funkcionalnog pojma. Ali, ako ih nešto zanima, kao što je to Fejsbuk, svi će redovno biti tamo i čak se dopisivati sa svojim profesorima (koji im to dozvole). Dakle, obrazovni sistem u Srbiji ne funkcioniše, jer je organizaciono i strukturno iz vremena kada je topla voda bila tekovina koju tek treba osvojiti. Ako je prosveti za utehu, nisu jedini sistem koji ne funkcioniše. Na stranu loše obrazovanje, lakše je baratati štanglama.

Pročitajte dvaput sledeću rečenicu: Od septembra 2009. godine, država je u svaku školu uvela Internet. Jezivo, bar za 21. vek. Međutim, nije država jedina koja na ovom više makro nego mikro primeru ne izvlači pouke. Ne izvlači ih ni privreda. Zanemarimo sad Fejsbuk. Istraživanje portala Domino magazin kaže sledeće: „Internet korisnici najviše vremena u Srbiji provode čitajući vesti, dok su na drugom mestu popularnosti socijalne mreže poput Facebook ili Myspace“. Dakle, vesti i društvene mreže. Cela halabuka oko Interneta, sektor koji je težak silne milione, toliki trud da bi se svelo na čitanje vesti i društvene mreže? Nije ni čudo kada 87,4% korisnika Interneta nikada nije kupovalo/poručivalo robu ili usluge putem istog. Ne zanima ih. Šoping mol je za kupovinu, a televizije za reklamiranje još uvek su tata-mata u Srbiji. Mnogo će vode proteći kroz optičke kablove dok se u Srbiji dogodi što i u Britaniji gde je vrednost oglašavanja na Internetu porasla 4,6% u odnosu na isti period lane, dostižući tržišni udeo od 23,5%. Nasuprot tome, TV oglašavanje palo je za 16% spuštajući se na udeo od 21,9% tržišta.

Uživajte u čitanju vesti i društvenim mrežama.

Uroš Nedeljković
broj 60, oktobar 2009.