Vrhovna izborna komisija Irana je posle 17 dana overila svoju raniju računicu, objavljenu sedam sati nakon zatvaranja birališta, da će Mahmud Ahmedinežad ponovo biti predsednik države sa 70 miliona stanovnika.
Zvanično, Mahmud Ahmedinežad je dobio 62,6 a Mirhusein Musavi 33,75 odsto glasova.
Od kada je objavljen ovakav skor, najmanje 20 demonstranata i osam pro-vladinih Basidž milicionera je ubijeno na iranskim ulicama, saopštila je vlast. Među hiljadu uhapšenih je i osam državljana Irana koji su radili u ambasadi Velike Britanije, više od 40 novinara. Među 70 univerzitetskih profesora koji su uhapšeni samo zato jer su razgovarali sa Musavijem je Ibrahim Jazdi (78), šef diplomatije kod Ruholaha Homeinija, osnivača Islamske republike. Jazdi je uhapšen u bolničkoj sobi. Lekari su morali da prijavljuju povređene demonstrante. Demonstranti su skidali baterije iz mobilnih telefona, jer su ih otkrivali i kad isključe mobilni. “Robocopsi bezdušno mlate. Telo mi je u modricama. Uzeli su mi kameru”, rekla je demonstrantkinja izveštaču AFP-a. Web site Musavija su hakeri izbelili. Pred specijalnim sudom će se naći oko 2.000 ljudi.
U Teheranu i drugim iranskim gradovima vodila se ulična rasprava o ulozi sveštenstva, naročito onog starog kova i sudbini nekih sveštenih lica. To nije bila pobuna protiv režima, nego borba dve islamističke struje u režimu. Sukob se sa ulica preselio u mektebe, gasulhane.
Liberalizacija nije uzrok iranske krize ovog juna. I u “islamskoj republici”, čistunci su tolerisali kulturno liberalniju i Zapadu skloniju frakciju. Uzrok je preraspodela moći i nadležnosti u eliti.
Ahmedinežad je u predizbornoj kampanji optuživao staru sveštenu elitu za korupciju, luksuzan život i vladavinu u svoju, a ne u korist Iranaca. Ustremio se na Akbara Hašemija Rafsandžanija (75) i njegovu porodicu.
Strani i domaći plaćenici
Revolucionarna garda je osnovana neposredno posle revolucije 1979. da čuva režim po svaku cenu i bude protivteža regularnoj vojsci. Nazivaju se i “pasdarani”. Ahmadinežad je bio “pasdaran”. Garda je postala najveća vojna, politička i ekonomska sila u Iranu, odana Hamneiju i Ahmadinežadu. Ima 125.000 aktivnih vojnika, vlastitu pešadiju, mornaricu, vazduhoplovstvo. Kontroliše strateško naoružanje, paravojnu Basidž miliciju koja ima 90.000 članova i članica, dobrotvorne fondacije koje čine trećinu iranske privrede, raketni program, naftovode. Osoblje Garde je raspoređeno po iranskim ambasadama. Odatle organizuju transport oružja i centre za obuku članova onih grupa koje u svetu podržavaju. The Financial Times procenjuje da je biznis trećina delatnosti garde i donosi dve milijarde dolara godišnje. |
Rafsandžani je došao na vlast 1979. Bio je predsednik Irana od 1989. do 1997. Kada je hteo i treći mandat, Ahmedinežad ga je pobedio. Ahmedinežad želi da sveštenstvo na vlasti deli njegove populističke vrednosti i da oživi asketske osnove režima. Rafsandžani je pragmatist koji je sistematski zgrtao moć i bogatstvo. Forbes ga svrstava među najbogatije ljude sveta. Rafsandžani je na čelu dve moćne ustanove. Jedna, Skupština eksperata može da smeni vrhovnog vođu, ajatolaha Alija Hamneija, najmoćnijeg čoveka u državi. Rafsandžani je pomogao Hamneiju da zaposedne fotelju vrhovnog vođe kada je ajatolah Homeini umro. Druga institucija koju Rafsandžani kontroliše arbitrira u sporovima parlamenta i Saveta čuvara islamske revolucije.
Demonstranti su na ulicama tražili smrt Hamneija, naslednika oca ”islamske revolucije”. Bombaš samoubica je 20. juna razorio najveći spomenik režima – teheranski mauzolej Homeinija. Napad na mrtvog Homeinija razbesneo je Irance kojima je idol šiitski sveštenik, revolucionar koji je 1979. svrgnuo šaha koga su podržavale SAD.
Juna 2009. na ulicama iranskih gradova bilo je približno isto onoliko miliona ljudi koliko ih je bilo 1979. Svrgavanje šaha trajalo je mesecima. Pristalice Musavija su tražile na ulicama 17 dana da se proglasi njegova pobeda.
Petkom predveče, što je sveti dan muslimana, ali i Jevreja, stanovnici Teherana su na krovovima kuća uzvikivali “Bog je velik” (Alahu akbar) i “Smrt diktatoru”. Musavi je pozajmio taktiku iz 1979. kada je Homeini tražio od Iranaca da pokažu kako su listom protiv šaha time što će sa krovova vikati “Alahu akbar”. Hamnei je u junu podelio naciju, umesto da je ujedini. Jasno je stao uz Ahmedinežada rekavši da ishod glasanja izražava volju naroda. Hamnei je lično, između više od 400 teokratski zadojenih ljudi odabrao četvoricu kandidata za predsednika Irana, verujući da će njegov populistički štićenik koji negira holokaust, a “srce mu radi na nuklearni pogon”, pobediti. I morao je da pobedi.
Međutim, od 290 članova parlamenta, 185 poslanika, uključivo predsednika skupštine, nije prisustvovalo pobedničkom slavlju Ahmedinežada.
Diplomatski poraz
Srbija krajem 2008. nije u Generalnoj skupštini UN glasala za rezoluciju koja osuđuje kršenje ljudskih prava u Iranu, u kome šerijatsko pravo važi i za maloletnike. Od 32 smrtne presude u svetu 2005. u Iranu je bilo 26 egzekucija. Ishod glasanja u UN je bio 69 prema 54. Srbija se našla u donjoj polovini, a za uzvrat je Iran obećao da neće priznati nezavisnost Kosova i neće dozvoliti da Kosovo postane članica Organizacije islamske konferencije (OIC). Krajem maja 2008. ministri spoljnih poslova OIC, čiji je osnivač i član Iran, su rezolucijom pohvalili “napredak u izgradnji demokratskih institucija, modernizaciju ustava i doprinos regionalnoj stabilnosti” nezavisnog Kosova. |
Da je Zapad podržao Musavija, to bi ojačalo Ahmadinežada. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun i predsednik SAD Barak Obama (Barack) su oprezno i uopšteno ukorili Teheran desetog dana nasilja režima nad građanima, kada su procureli snimci kako ranjena 27-godišnja Neda Aga Soltan umire na ulici.
Američki “veliki đavo” i iranska “osovina zla” nemaju diplomatske odnose od aprila 1980. SAD u Iranu zastupa Švajcarska, a Iran u Vašingtonu Pakistan. Na obe strane Irana su američki vojnici. Iran ima naoružane pristalice u Iraku i Libanu, sponzoriše i Hezbolah i Hamas, šiitske ekstremiste u Iraku i saveznik je Sirije. Sunitska Saudijska Arabija i Egipat tvrde da Iran kljuka islamski radikalizam, šiitsku manjinu u arapskom svetu i nameće se kao regionalna super sila.
Barel nafte je na početku iranske izborne krize poskupeo na 71,33 dolara, što je bila najveća ovogodišnja cena nafte. Posle krize vratio se na 70,95 dolara.
Rusija, drugi po veličini izvoznik nafte u svetu nudi Iranu, drugom po veličini izvozniku nafte u OPEC-u da stvore regionalnu berzu nafte u Sanktpetersburgu. Trgovina Rusije i Irana vredi godišnje više od milijardu dolara. Međutim, lane su za više od milijardu dolara u Iran izvezle Kina (osam milijardi); Nemačka (5,7 milijardi); Italija, (3,2 milijardi); Francuska (2,6 milijardi) i Japan (1,9 milijardi dolara). SAD u Iran izvoze za 683 miliona dolara hranu i lekove, jer su 1995. uvele embargo na trgovinu sa Iranom.
Prva spoljno politička destinacija predsednika Irana bila je Rusija. Dok su birači na ulicama osporavali njegov izbor, izabranik je bio u Jekaterinburgu na samitu Šangajske organizacije za saradnju čiji član nije. “Izbori u Iranu su unutrašnje pitanje te zemlje. Pozdravljamo novoizabranog iranskog predsednika na tlu Rusije”, saopšteno je iz moskovskog Ministarstva inostranih poslova. Godine 1946. SSSR se pod pritiskom SAD povukao iz severozapadnog dela Irana koji je zaposeo u Drugom svetskom ratu.
Tamara Kaliterna
broj 57/58, jul/avgust 2009.
