Postoji tvrdnja da iza svakog uspešnog muškarca stoji jedna žena. Iza Silvija Berluskonija, nesumnjivo uspešnog medijskog magnata, milijardera, četiri puta premijera Italije i kako sam kaže u 73. godini potentnijeg od najvećeg dela mlade generacije, stoji ne samo jedna, nego, kako mu godine odmiču, sve više žena – sve lepših i sve mlađih.
Katolička Italija prototip je dvojnog morala, onoga koji je Valtazar Bogišić, otac crnogorskog zakonodavstva, pribeležio u „Naputku za opisivanje pravnih običaja koji u narodu žive“ (1867. godine) sledećom izrekom: „Ako se pop kurvišem uhvati, da mu se muda odsijeku, ako li se pak ne uhvati – neka mu je alal!“. E pa, dotičnog Berluskonija njegova žena nije imala razloga da špijunira i da hvata, jer se on sam hvalio svojim donžuanskim „uspesima“, a opet ispada da mu je alal. Usledila je tužba za razvod braka i skandal koji je sa naslovnih strana italijanske štampe potisnuo čak i strašni zemljotres što je pogodio tu zemlju, a zatim se kao cunami proširio po celim okeanom svetskih medija.
Svrha ovoga teksta nije da se takmiči sa nedostižnom Elzom Maksvel, rodonačelnicom tračerskog novinarstva, nego da ne preskoči jedan globalni događaj i političkog karaktera. Berluskonijeva dosadašnja supruga Veronika Lario, čije je to „umetničko“ ime potisnulo ono pravo – Mirjam Rafaela Bartolini (u Italiji žene vrlo retko uzimaju prezime muža, pogotovo ako im ni to koje imaju nije paravo), izrodila je vanbračno svom Silviju troje dece, pre nego što se on razveo od prve supruge i venčao dvadeset godina mlađom Veronikom. Naravno brak je bio građanski, jer crkva ne priznaje razvod i kažnjava to zabranom pričešćivanja, što ni malo ne smeta ni njemu ni njegovom „duhovnom učitelju“ don Zulijaniju, da ga brani rečima: “Svi veliki ljudi imaju male poroke“. Dakle, pošto se Silvio isuviše razmahao oko ženskinja, „Signora“ Veronika – kako je on oslovljava, je ostvarila pretnju od pre dve godine da će pokrenuti brakorazvodnu parnicu zbog nedoličnog ponašanja svog muža. Bila mu je progledala kroz prste kada je 2007. godine jednu golišavu lepoticu postavio za ministarku „za ravnopravnost“ i pritom izjavio kako bi se njom suta oženio samo da nije već oženjen. Još tri mlade i agresivne lepotice postavio je na druga ministarska mesta. Tako je kompletirao „buket“ koji ga okružije na javnim skupovima, kao Gadafija njegove telohraniteljke.
Signora Veronika jeste i plava i (još uvek) lepa, ali nije glupa. Povod za njeno reagoanje ovoga puta je najava da će berluskonijeva partija PDL – „Partija slobode“, na izborima za Evropski parlament kandidovati gotovo isključivo mlade i lepe devojke. Politički cirkus koji je Berluskoni napravio od Italije bio je na putu da se prenese i na Evropsku uniju. U tom smislu su kadrovici njegove partije zaređali po agencijama za lansiranje straleta, pokupili što im je izgledalo najbolje i formirali „partijsku školu“ koja je nazvana „Kurs za pripremu pripravnika za poslanike“. Na to je Gospođa Veronika reagovala rečenicom: „To što proizilazi iz štampe je da jedan čiča bez srama koristi vlast“. Kad su ga pritisli Veronika i politički saradnici stornirao je ceo projekat. Kao da to nije bilo dosta, iznenada se 28. aprila Berluskoni pojavio na 18. rođendanu jedne lepe „ćurkice“ iz Napulja, koja je, da bi se pohvalila, izjavila kako se oni već duže vremena viđaju i kako ga ona iz milošte zove „Papi“ – nešto kao „Tatica“. Realno njemu, sedamdesettrogodišnjaku, više bi pristajalo da ga zove „Noni“ – „Dedica“ . Berluskoni tvrdi da je samo prijatelj njenog oca, kojega zna još kada je bio vozač premijera Kraksija. Kraksijev sin demantuje: taj nikada nije bio očev vozač! Uzgred, štampa navodi da je maloj na poklon dao ogrlicu od masivnog žutog i belog zlata. Mala je postigla šta je sanjala – publicitet neviđenih razmera. Eto šta je Gospođu Veroniku nateralo na izjavu za zvaničnu agenciju Ansa u kojoj kaže: „Kraj mog braka je jasan, ne mogu ostati više sa čovekom koji posećuje maloletnice, tim pre što ni jednom našem detetu nije prisustvovao na rođendanu punoletstva, iako je bio pozivan... čudna je alhemija zemlje koja sve dopušta i sve prašta svome imperatoru...“ U jednoj ranijoj izjavi Gospođa Veronika je rekla da Silvio po prirodi nije diktator, ali da uništava demokratske institucije tako da će prvi ko dođe posle njega imati uklonjene prepreke za diktaturu.
Italijanski mediji su u transu. Ne izostaje ni katolički „Avvenire“ uvodnikom u kojem kritikuje ponašanje premijera, koji je svojedobno svim italijanskim porodicama (preko 20 miliona tiraža) poslao priču o sebi i svojoj porodici kao stubu moralnog društva, a sada ruši svetu instituciju. Berluskoni samo konstatuje da on sa Vatikanom ima odlične odnose, a štampa ga ne interesuje. Tek prevedena knjiga francuskog filozofa Alana Turana (Alain Touraine) „Svet pripada ženama“ postaje bestseler. U njoj se traži odgovor hoće li Veronika biti moćnija od Silvija? Šta god otvorite radio, TV, novine sve bruji samo tom temom. Celokupan Berluskonijev partijski aparat dobija instrukcije da prikaže zbivanja kao privatnu stvar izvan publiciteta. A onda odjednom Berluskoni uskače u jednu od najgledanijih emisija „Od vrata do vrata“ na državnoj TV, u kojoj mu njegov „dvorski“ voditelj omogućava da ne prekidan kaže šta hoće. Tako je privatna stvar dobila politički smisao, jer tvrdi Berluskoni, neko je sa levice „zbario“ njegovu suprugu (on samo tako rezonuje) i upotrebio je u podloj političkoj igri. Levica je sve izmislila. Njegovi poslušnici, iako su naviknuti svašta da dožive, ostali su zblenuti. Berluskoni, po onom otrcanom Klauzevicovom pravilu da je napad najbolja odbrana, poziva Gospođu Veroniku da mu se javno izvini. Najodaniji mu list „Libero“ objavljuje Veronikine slike obnaženih grudi ne navodeći da je to scena iz pozorišnog komada u kojem je igrala u mladosti. Vođa Berluskonijeve ergele advokata, koga je on postavio i za paralmentarca, kaže: „Zapamtiće nezahvalnica šta je uradila“.
Ipak se nazire da Macho počinje da se plaši. Jedno je gubitak glasova katoličkog izbornog tela. A drugo, verovatnoća da Veronika neće prihvatiti sporazum nego tražiti „razvod zbog krivice“ i prema tome drugačiju zakonsku podelu „zajednički stečene imovine“. S tim u vezi već je lansirano da Berluskonijeva lična imovina ne prelazi 700 miliona evra, iako se ceni na deset puta više. Sem gubitka većih para ta varijanta donosi dugotrajno povlačenje po sudovima, a taman je uspeo da donese zakon po kojem se premijer ne može suditi dok mu traje mandat. Na njegovu žalost nije predvideo u tome i brakorazvodne parnice. Možda i ne bi trebalo da se plaši, jer biće da je Gospođa Veronika bila u pravu kada se pitala zašto „zemlja sve dopušta i sve prašta svom imperatoru“. Komentarišući rezultate ispitivanja javnog mnenja novinar najtiražnijeg dnevnika „La Repubblica“ Kurcio Malteze, počinje rečenicom: „Kakva smo mi to zemlja?“ rezultati naime pokazuju da 66 odsto ispitanih smatra da je popularnost premijera nepoljuljana, čak 72 odsto katolika „nepraktikanata“ smatra da je popularnost ista kao i ranije, a to znači da je 75 odsto Italijana uz svog premijera, po njegovoj ličnoj tvrdnji, odnosno 63 odsto prema zvaničnim podacima. Razlika je nebitna. Većina Italijana obožava svog premijera. Najmasovniji Reality Show na svetu se zahuktava. Tvorac najbanalnijeg poimanja komercijalne televizije na svetu, i krojenja politike po tom uzoru, konačno izlazi na binu i kao njen glavni akter.
Buldog o Berluskoniju
9. Papi protiv Pape
8. Švalera hvata panika?
7. Silvio B.
6. "Nisam svetac!"
5. "Odlučujem ja!"
4. Proleće kasni u dolasku
3. Duboka i mračna identifikacija
2. Novac, moć i ludilo bez šarma
1. Reality Show
za Bizinis i Finansije Web izdanje iz Trsta
Milutin Mitrović
Odg:: Berluskoni Reality Show
