Broz je po svim definicijama bio harizmatski vođa. O autoritetu njegove ličnosti svedoče i danas materijalni dokazi, ali još više od njih autobusi puni turista ispred muzeja 25. Maj.
Harizma se smatra vrstom posebnog dara. Oni koji ga poseduju obično se pojavljuju kao spasioci u kriznim vremenima. Tako su bar teoretisali čuveni politikolozi kroz istoriju. Ipak, dešavalo se da upravo takve ličnosti na kraju budu vesnici novih kriznih vremena, čemu smo i sami svedoci. Skoro 40 godina vladavine Josipa Broza Tita obeležio je prosperitet u svakom pogledu, sa aspekta današnjice bila su to zlatna vremena. U godinama nakon njegove smrti sve priče su ispričane, i za mlađe generacije on je gotovo mitska ličnost davno prošlog vremena za koje je teško poverovati da se i odigralo. Otuda i potreba Muzeja istorije Jugoslavije da otvori vrata svoje bogate kolekcije predmeta vezanih za život i delo Tita. U ovom muzeju nalazi se preko 20.000 eksponata, koji čine umetničku i istorijsku građu nemerljivog značaja za kulturološku analizu posleratnog perioda na prostorima bivše Jugoslavije. Izložba je kombinacija predmeta, audio, video i foto dokumentacije koji su svedoci značajnog istorijskog perioda. Taj period je sticajem, najviše političkih, okolnosti nepravedno zanemaren, ali on i te kako ima uticaja na naše živote.Više od 500 eksponata raspoređeno je u tri celine – pokloni građana SFRJ Titu, štafete i svedočanstva.
Pokloni su predmeti koje su građani, seljaci, radnici, zvanične institucije, udruženja i kolektivi poklanjali Titu tokom cele godine, ali ipak najviše za rođendan. U jednom delu muzeja nalaze se samo slike njegovih portreta koje je dobijao, rađene različitim tehnikama i u svim formatima. Među eksponatima su sjajno urađene makete brodova, kamiona, vozova i mostova, preparirane životinje, učionica, zubarska ordinacija, čuveni „partizanski sto“ čije su noge urađene kao ljudske, vaze, lutke u narodnim nošnjama i još mnoštvo zanimljivih eksponata. Tu su i instrumenti, oružje i nošnje koje je Tito dobijao iz drugih zemalja, oni su izloženi u „Kući cveća“, takođe u sastavu muzeja. U fazi pripreme izložbe urađeno je ponovno inventarisanje predmeta, pa su između ostalog, u muzej vraćene četiri skulpture od belog mermera, među kojima i čuvena „Čitačica“, Frana Kršinića. Ove skulpture je preneo Slobodan Milošević useljavajući se u novi dom.
Veliki deo eksponata koji su prikazani nikada nije bio izlagan jer se smatralo da nema veću istorijsku i umetničku vrednost. Ova postavka demantuje to mišljenje, pružajući mogućnost za ponovno razmatranje značaja simbolike Titovog vremena. Poklanjanje je predstavljalo stub društvene solidarnosti. Za onog ko donosi poklon to je bila jedinstvena mogućnost da uđe u Beli dvor i direktno se susretne sa predsednikom. U ono vreme je to bila neizmerna čast. Pokloni običnih ljudi su najveći dokaz njegove harizme, i slobodno se može reći da su mnogo važniji od svih skupocenih poklona koje je dobijao od državnika iz sveta. I sam muzej 25. Maj poklon je Beograda Titu za njegov 70-ti rođendan.
U socijalističkoj Jugoslaviji jedan od najznačajnijih simbola pripadnosti bila je štafeta mladosti. Od završetka Drugog svetskog rata do 1987. godine, svakog proleća širom zemlje su organizovana masovna trčanja, u kojima su učestvovali milioni građana noseći najrazličitije palice sa čestitkama i pozdravima upućenim Titu za rođendan. Stariji pamte i prenose Radivoja Markovića prilikom uručenja štafete, a i oni se mogu videti u okviru video prezentacije izložbe. Pored štafete, još jedan od simbola tog vremena bili su sletovi. Organizovani su u svim republikama dok se centralna proslava odigravala svakog 25. maja u Beogradu. Stadion Jugoslovenske narodne armije bio je mesto gde je na hiljade mladih ljudi svojim telima ispisivalo parole zajedništva.
Posebno mesto u okviru izložbe imaju audio i video materijali. Izgradnja zemlje, Titovi obilasci gradilišta i fabrika, njegovo prisustvo na mitinzima, putovanja po Jugoslaviji, scene privrženosti mladih Titu, samo su neki od brojnih video zapisa. Na ogromnim video bimovima mogu se videti i snimci sa sletova kao i fotografije sa različitih događaja. U audio postavci čuju se sećanja savremenika na Broza, kao i zvučni zapisi o dodeli brojnih priznanja. Neka od najvećih su drugi i treći orden Narodnog heroja, proglašenje za počasnog doktora nauka beogradskog Univerziteta, Povelja počasnog građanina svih jugoslovenskih opština. Među savremenicima su i svedočanstva Emine Zujić, koja je vezla maršalske oznake za prvu maršalsku uniformu Tita, prema nacrtu Moše Pijade.
Izložba je zauzela celokupan prostor muzeja 25. Maj od 1.600 kvadratnih metara, i u tehničkom smislu je pravo odstupanje od dosadašnje prakse pravljenja izložbi. Turistička organizacija Beograda već je napravila ponude za turističke agencije u Srbiji i regionu i ovu izložbu uvrstila u program „šta nezaobilazno da vidite u Beogradu“. Muzej je već turističko mesto sa godišnjim brojem od oko 130.000 posetilaca. Od ukupnog broja turista 70 posto su stranci koje pre svega interesuju suveniri pa se uskoro otvara i prodavnica u tu svrhu. Kao suveniri pojaviće se i neke neobične ideje, kao na primer replike minđuša sa kojima se na nekoj fotografiji pojavila Jovanka Broz. Postavljena je i nova veb stranica kako bi publika mogla da sugeriše šta bi volela da vidi. Zanimljivo je da mladi sa Zapada svoje posete muzeju smatraju veoma korisnim, verujući da je to mesto gde mogu puno da nauče o počecima antiglobalizma. Ove godine će u redovan program biti uključen i bioskopski, jer postoji bogata filmska građa ali još uvek ne i kustos za nju.
Izložba je podsetnik o zahvalnosti onih iz pedeset i neke za bezbrižno proživljene godine. U isto vreme i budilnik za one koji su zanemarili značaj tih godina za budućnost. Pojedini smatraju da je kult o Titu oslabljen, ali danas nema nikakvih prepreka da on postane brend koji se dobro plasira na tržištu.
Jasna Ljubojević
broj 54, april 2009.
