“Savet za novo mišljenje” nedavno je potpisao ugovor o partnerskoj saradnji sa američkom konsultantskom firmom Persona Global. Tim povodom, osnivač i predsednik gostujućeg preduzeća, Jon Gornstein, posetio je Beograd i održao nekoliko predavanja o liderstvu u krizi. Kako on savetuje, pre nego što se odlučite na neku akciju, a posebno otpuštanja, trebalo bi da se konsultujete sa svojim klijentima.
Jon Gorstein je 1980. godine, stvarajući Persona Global, objedinio dve ideje: internacionalno poslovanje i HR. Ova kompanija sada pruža konsultantske usluge preduzećima u 34 države. Da ne bi sada prepričavali njegovu celu biografiju, neka vam referenca za gospodina Gornsteina budu imena dosadašnjih klijenata – BMW, Mazda, Hitachi, Kawasaki, Dell Computer, Alcatel, Motorola, Inter-Continental Hotels, IBM, Goldstar, Hilton Hotels i tako dalje. Naš sagovornik insistira na značaju dobre komunikacije i stvaranju poverenja unutar i van firme.
Bif: Svedoci smo loše strane globalizacije – američka kriza pogađa ceo svet. Postoji li neko univerzalno rešenje, nevezano od specifičnosti svakog pojedinačnog sistema, za ovaj problem?
J. Gornstein: Postoje opšta mesta na koja možete da utičete da bi popravili stvar. Na primer, sada, pošto su ljudi izgubili mnogo novca, više ne veruju finansijskim institucijama. Za ove institucije postoji jedno rešenje, bez obzira na to odakle su, a to je reizgradnja poverenja.
Pretpostavljamo da će krajnji trzaj krize biti u poslednjem kvartalu ove godine, te da će posle toga početi obnova. Brzina obnove zavisi upravo od pozitivnih odluka koje će biti donete. Generalno, sva preduzeća moraju da rade na izgradnji poverenja kod svojih klijenata i efektivnoj komunikaciji.
To poverenje se gradi kroz međuljudske kontakte. Kada odete u banku, često svoje poverenje poklanjate osobi koja radi na šalteru, a ne samoj instituciji. Zaposleni mogu biti utrenirani da ulivaju poverenje, jer to je veština koje se uči. Međutim, ovaj odnos se gradi koliko sa klijentima, toliko i unutar kompanije i u odnosu sa poslovnim partnerima. Ova praksa zasnovana je na proučavanju ljudskog ponašanja i pokazala se uspešnom.
Druga stavka je efektivna komunikacija, usko povezana sa poverenjem. Ako za najkraće vreme iskomunicirate najuspešnije moguće, odnosno ostvarite cilj, onda govorimo o efektivnoj komunikaciji. Komunikacija je jedna od najbitnijih stvari u poslovanju. Dešavalo vam se sigurno da imate kolege koje odlično rade svoj posao, ali vi jednostavno ne želite da radite sa njima. Dešavalo se i obrnuto. To su situacije u kojima shvatamo koliko su bitni međuljudski odnosi.
Bif: Studirali ste ekonomiju, istoriju i psihologiju. Čini se da ste u svoj posao uneli znanja iz sve tri oblasti.
J. Gornstein: Naravno. I, zaista, sva ova znanja su mi mnogo pomogla u poslu. I ne samo ta znanja. Živeo sam u Evropi 10 godina, govorim danski, razumem švedski i još nekoliko jezika. Uspeo sam da razumem duh određenih evropskih nacija. To iskustvo mi je pomoglo da shvatim da postoje stvari koje su zajedničke ljudima različitih nacionalnosti. Ako se bavite internacionalnim kompanijama ovo vam može biti dobra smernica.
No, naravno, ne smemo se uvek osloniti na opšta mesta. Mentalitet svuda igra bitnu ulogu. Postoje specifičnosti koje menjaju percepciju tih opštih mesta. Uzmimo za primer pojam poštovanja, to je vrednost koju ceni svaka kultura, ali ga definiše drugačije. U poslu je bitno da znate šta je osnova ljudskog ponašanja, ali i da shvatite posebnost jednog kolektiva, njegov kulturni identitet.
Bif: Skloni smo da mislimo da su ljudi genetski predodređeni za neki posao. Da li lider mora da ima neke posebne predispozicije?
J. Gornstein: Ne. Lider može da bude svako, potrebne su vam samo dve stvari: konstantno sagledavanje moguće budućnosti, a u isto vreme postizanje maksimalne efikasnosti u sadašnjosti. Kada čitate o liderima, mislite da su to ljudi određenog izgleda i jake ličnosti, ali ima mnogo dobrih i uspešnih ljudi u ovom poslu koji ne dobijaju toliko publiciteta, oni su obični, verovatno liče na vašeg prvog komšiju, ali to su zapravo ljudi koji pokreću svet.
S druge strane, ličnost ne može biti vaša uzdanica u svakoj situaciji. Setite se Drugog svetskog rata i uspešnosti Vinstona Čerčila. Samo šest meseci posle kraja rata Čerčil nije imao posao. On jednostavno nije bio toliko efikasan u mirnodopskim uslovima. Dakle, vi kao dobar lider, morate da pratite promene i da im se prilagođavate. Ne možete biti dobri samo u sadašnjosti, uvek morate planirati i budućnost.
Bif: Kako biti uspešan u sadašnjosti, usred krize?
J. Gornstein: Ispričaću vam jednu priču.
Dva čoveka su otišla u šetnju po šumi. Pošto je bilo hladno, imali su zimske čizme i debele jakne. U jednom trenutku je ispred njih iskočio veliki medved. Jedan od njih dvojice je odmah stao, skinuo sa sebe svu tešku odeću i spremio se da beži. Drugi ga je začuđeno upitao zašto to radi kad nijedan od njih neće uteći medvedu. Čovek je odgovorio „Ne brinem ja da li ću biti brži od medveda, već da li ću biti brži od tebe“. Vidite, medved je recesija. Ne treba toliko brinuti o njoj, već o tome da budete bolji od konkurencije. Pitate se kako to izvesti? Jedno od rešenja bilo bi da sačuvate svoje najbolje ljude. Kada kažem najbolje, mislim na one koji dobro rade, koji su posvećeni poslu, nasuprot onima koji ga samo „odrađuju“. Sada ste u situaciji da bi vaši najbolji radnici napustili posao iako ga vole, samo ako im se ukaže bolja prilika. Međutim, njih treba sačuvati u firmi.
Kada donosite bitne strateške odluke trebalo bi da konsultujte klijente, jer možda možete da uštedite na proizvodima koji su potrošačima manje bitni i time da sačuvate socijalni mir. Tako možete da sprečite nepotrebne gubitke, i novca i kadra.
Bif: Da li uvek uvažavate sud klijenata?
J. Gornstein: Pa ko plaća račune? Uvek svojim zaposlenima govorim da im plate ne dajem ja, već klijenti. Zato, ako ne radimo stvari koje oni visoko vrednuju, neće biti prihoda.
Osim toga, ako uspemo da ispunimo želje konzumentima naših proizvoda, imaćemo najbolju reklamu.
Bif: Ova dva dana ste se susretali sa top menadžmentom sa naših prostora i imali delimičan uvid u rad naših preduzeća. Šta nam nedostaje da bismo opstali na globalnom tržištu?
J. Gornstein: Sposobnost adaptacije i fleksibilnost. Pogledajte Nokiju, znate li šta su oni proizvodili pre 100 godina? Pravili su čizme za nacionalnu armiju. Sada rade haj-tek telefone. Možda će u budućnosti praviti nešto drugo, jer, kao što vidimo, telefoni su postali roba široke potrošnje i ima previše konkurencije. Ali ne verujem da to brine Nokiju. Oni prate trendove i zato opstaju.
Pokušajte da napravite firme što fleksibilnijim, adaptivnijim. Pokušajte da gledate u budućnost. Ako hoćete da se takmičite u globalnoj ekonomiji, prvo morate da budete deo nje. To više nije ni stvar izbora, jer vi jeste deo sveta.
Bif: Mislite li da imamo kvalitetne ljude za ovaj poduhvat?
J. Gornstein: Ja bih se uzdao u mlade naraštaje. Nove generacije su fleksibilnije, ti mladi ljudi su obrazovani po modernim standardima i masovno koriste sve tehnologije, a posebno internet, te razvijaju široku grupu saradnika, ali i postaju svesni svih promena koje moraju biti sprovedene. Samo je pitanje vremena kada će oni uzeti stvar u svoje ruke.
Marija Dukić
broj 53, mart 2009.
