Nekada davno postojalo je ilirsko pleme Histri. Živeli su svoje živote dok ih Rimljani nisu potamanili u drugom veku pre nove ere. Pretpostavljamo da su tadašnji meštani bili fin narod i da su ostavili traga i u današnjim stanovnicima ove regije. Ime Istra potiče od njih.

Turizam u ovoj regiji je počeo baš sa zlim Rimljanima, a svoj vrhunac je doživeo u vreme nekadašnje SFRJ, u stvari pri njenom neslavnom kraju. Prethodnih godina se nazire njegov ponovni bum, a kako i ne bi? Prelepi gradovi Pula, Rovinj, Vrsar, Poreč, Novigrad, Umag, kao i mnoga mala mestašca, upakovana u 445km obale bez ostrva čine ovu hrvatsku županiju jednom od najlepših turističkih regija na Mediteranu.

Sad kada znate o čemu pričamo i mislite o moru, ovu priču ćemo posvetiti nečemu drugom: elitnom turizmu. Srpska agencija Eurojet u saradnji sa hrvatskom Istrian Experience proveli su nas po ovom prelepom krajoliku i pokazali svu milinu ovog kraja, ali uz veoma zanimljiv koncept odsedanja u luksuznim vilama, idealnim za odmor i savršeno utočište od turističkog osinjaka obližnjeg Poreča.

Vile u kojima smo odseli nalaze se u mestu Višnjan, ali zapravo ih ima i u drugim mestima. Sve vile sadrže luksuzno opremljeni enterijer, od plazma televizora i periferija, do kamina i bazena. Možda će vas začuditi postojanje kamina i bazena u istom objektu, jer se oni potiru, ali to upravo i opisuje namenu ovih vila. U njima se može boraviti tokom cele godine. Leti se sakriti od vreline u bazen ili klimatozovanu vilu, a zimi uživati u krajolicima uz vatricu kamina. Za izlete tu je grad Poreč na dvadesetak kilometara, ali obala nije jedina stvar na koju trebate obratiti pažnju.

Naši ljubazni domaćini su nam dokazali da pored obližnjeg mora, Istra pruža mnogo toga pride. Pre svega vino. Ima ga mnogo i fenomenalno je. Čuvena istarska crvena zemlja daje mu odličan šmek, što lokalci sa ponosim ističu, pa će vas svako ugostiti lokalnim vinom i to u tolikoj meri da ćete se zapitati da li se ovde uopšte pije voda. Mi vam preporučujemo izlet do vinskog podruma "Matošević" u naselju Krunčići, gde možete degustirati vino, ali i čuti mnoge zanimljivosti o istom.

Nakon vina, pomenimo tartufe. Istra je takođe poznata po ovim gljivama koje rastu pod zemljom. Iako ne baš jeftine, u gradu Grožnjanu ih možete pazariti ili probati. Sa maslinovim uljem to je dobitna kombinacija, za koju kažu da je afrodizijak. Ako ne upali, probajte med i orahe.

Uopšte, zaleđe je puno malih konoba, u kojima možete uživati u lokalnim i internacionalnim specijalitetima. Na primer, u jednoj konobi smo jeli hobotnicu na žaru, a u drugoj lokalne gurmanluke sa roštilja. U Poreču, u restoranu "Sv. Nikola" smo jeli ribu brancin, a u restoranu "Distinguished Guest" pastu. Naravno sve uz vino, zar ste i sumnjali.

U Istri se nalazi i najmanji grad na svetu, Hum, koji ima samo 23 stanovnika, tj. tri porodice. Kad smo već kod malih gradova, oni se uglavnom nalaze u brdima i potiču iz srednjeg veka. Iz daljine izgledaju kao gradići iz bajki, a iz blizine uverićete se da oni to zapravo i jesu. Pored pomenutog Grožnjana, treba napomenuti i grad Motovun koji ima oko hiljadu stanovnika i koji je čuven po Motovunskom filmskom festivalu, posvećenom uglavnom malim i nezavisnim produkcijama. Za razliku od festivala koje karakteriše preterani glamur, Motovun ne pati od toga, već se projekcije drže na trgu pod vedrim nebom. Značaj ovog festivala, ustanovljenog 1999., godine ogleda se u tome što su ga posetile neke od velikih zvezda današnjice, npr. Šeroun Stoun. Takođe, u hotelu "Kaštel" slobodan krevet se čeka i do tri godine. Iz ovog grada je i Mario Andreti, prvak sveta u Formuli 1 1978. godine.

Noćni život je posebna priča. Uglavnom se odvija u primorskim mestima, mada vam niko ne brani da pijete rakiju od drena u nekoj od lokalnih konoba. Mi smo izabrali grad Poreč u kome nas je jedno veče zabavljao Dejvid Morales u klubu "Byblos", a drugo veče smo bili u lounge bar-u "Sinner&Saint". Ponuda je svakojaka, zavisi od vašeg ukusa i vašeg džepa.

Poreč je grad star skoro dve hiljade godina. Pre turizma, stanovnici su se bavili poljoprivredom i ribarstvom. Miran život se i danas oseća u Poreču, ali daleko od toga da je to dosadan grad. Obiđite Eufrazijevu baziliku koja datira iz petog veka, koju su izgradili još Vizantijci u davna vremena dok je ovaj deo Jadrana bio pod njihovom jurisdikcijom. Sa zvonika se pruža predivan pogled na panoramu grada, a zapazićete i ostrvo Sv. Nikola koje je u davna vremena imalo odbranbenu funkciju.

Ne morate ići do obližnjeg Trsta po farmerke, šoping postoji i u istarskom gradovima. Koleginice koje su išle sa nama nisu uspele da se suzdrže, pa se dešavalo da ceo protokol kasni zbog njihovih izleta. To je sve razumljivo, jer je atmosfera u ovom gradu više nego prijatna, čak i leti. U avgustu je prosečna temperatura 30 stepeni, a temperatura mora bude čak i 28 stepeni. Dok smo uživali u ovom divnom gradu uskih ulica i cvetnih balkona, videli smo decu kako se prskaju penom za brijanje. Kasnije su nam objasnili da je to lokalni običaj na kraju svake školske godine.

Da su pomenute vile na zgodnom mestu dokazuje i to da smo se kupali u moru u Lanterni, a za nekih pola sata već bili na bazenu u vili. Iako nas je dočekao frižider pun đakonija, saznali smo da se može iznajmiti i kuvar na dnevnoj bazi. Tako da, ako vam se ne ide u neku od simpatičnih konoba, možete na jedan poziv dobiti vašeg ličnog kuvara, a sa njim čak ići i na pijacu u nabavku. Ovom činjenicom najviše se oduševio kolega koji je pojeo teglu Nutelle za sat vremena. U vile inače staje do osam ljudi.

Usluga koja nam je bila ponuđena je perfektna. Svaka vila poseduje mobilni telefon na koji u svakom trenutku možete dobiti nekoga iz agencije. Gospodin Tonko Karaman, direktor Istrian Experience-a nam je rekao da je ovakva usluga podređena ciljnoj populaciji, koja je pre svega viši sloj i koja želi vrhunski odmor posle napornog rada.

Put do tamo, ako se izuzme srpski offroad autoput, je odličan. Putovaćete oko 600km, a od toga 550 po autoputu, koji je odlično obeležen i ravan kao staklo. Meštani će vas toplo dočekati i pitati gde ste bili do sada. Nekada je Istarska regija bila poznata kao beogradsko izletište i svi se sećaju tih divnih vremena. Neki meštani kroz šalu kažu da nose dosta "beogradskih gena", a mi samo možemo da nagađamo zašto.

Naša poseta je bila uoči evropskog fudbalskog prvenstva i to baš oko utakmice Hrvatska-Turska. Ljudi su bili pozitivni. Sve je bilo u nacionalnim bojama i obeležijima. Prodavci na obali bili su obučeni nacionalne dresove, automobili su nosili zastavice zakačene za prozore, u kafićima se prenosila utakmica. Mi smo utakmicu gledali sa našim domaćinima na velikom plazma ekranu u jednoj od vila. Bilo nam je žao što je Hrvatska izgubila, ali oni su se bar plasirali. Naš fudbal nismo komentarisali, bilo nas je sramota.

tekst i fotografije

Uroš Nedeljković

broj 45/46, jul/avgust 2008.