Nevidljiva ručica Krajem 2008. godine Delta Đenerali je proslavila deseti rođendan. Pre svečane večere imali smo priliku da slušamo predavanje Džozefa Štiglica na temu finansijske krize i njenog uticaja na ostatak sveta (nije baš slavljenička tema, ali je korisna). Poznati nobelovac je istakao svoje viđenje problema američkog tržišta vođenog „nevidljivom rukom“, kritikovao ponašanje MMF-a i obavestio nas da je državna regulativa ipak u privredi neophodna. Meni je bila posebno zabavna činjenica da kompanija poput Delte, izrazito profitabilno preduzeće koje verovatno ne bi bilo toliko uspešno kada bi država na sebe preuzela regulativu i lupala čvrge onima sa prevelikim „market šerom“ (politički korektan naziv), dovodi kejnzijanca koji tvrdi da je samo tržište neproduktivno i da je kapitalizam poput američkog neodrživ. Opet, svaka čast Đeneraliju što nam je omogućio da čujemo potpuno drugačije stanovište od onog na koje smo navikli, poput tvrdnje da je MMF opterećen inflacijom koja uopšte nije toliko opasna za društva u tranziciji, za koja bi čak stopa inflacije od 10 do 15% povoljno uticala na ekonomski rast. Šteta što ovom predavanju nisu prisustvovali svi naši ministri, možda bi svoj rad manje gledali kroz prizmu stabilnog dinara. Ali, ko zna zašto je to dobro, možda bi (kao što to kod nas često biva) deo o državnoj regulaciji shvatili suviše bukvalno. | Elektroškarenje Razgovarala sam jednom prilikom sa starim novinarom Rojtersa o tome koliko se naš posao poboljšao sa razvojem tehnologije. Nekada su ljudi listali kilograme prašnjave arhive a danas imaju internet. Nekada su slali pisma i molili se bogu da pijani poštar ne zaluta, danas imamo i- mejl, koji ne pije. 
Mi naravno, nismo ni svesni koliko smo tehnološki zaostali za Britanijom i njihovim medijskim kućama, ali smo bar svesni nekog standarda ispod kog se ne ide. Postigli smo ga, imamo kompjutre i brz internet, hajdemo svi – grupni usklik za ulazak u 21. vek! Samo, postoji mala začkoljica, nažalost, kompjuteri uglavnom imaju napajanje, u vidu struje. Zašto kažem nažalost? Redakcija B&F-a nalazi se u Čika Ljubinoj koja je proteklih dana bila bez struje. Nekoliko dana pred prelom novina, u našoj ulici su sprovođeni završni radovi pred otvaranje novog Maksija i pošto to vuče dosta električne energije, za koju smo tvrdili da je imamo za izvoz ali očigledno ne i za sređivanje prodavnice, Grandov kafić je slabo radio, jer ljudi (što su razmaženi!) ne vole da piju hladnu kafu, a mi smo pisali ručno, kao srednjevekovni đakoni pod svećama. Da ne ispadne da opet kritikujem Miškovića (ne namerno, teško ga je zaobići, nekako je na svakom koraku), centru grada je preko potreban veliki market, ali ako moramo da biramo između toga i da li ćemo izdavati ručno pisane pamflete, onda imamo ozbiljan problem. | Trofazna glupost Kad se uhvatim jedne teme, ne puštam je. Opet o struji. Ali ne zato što nemam o čemu da pišem, već zato što me fascinira činjenica da je u ovoj zemlji usred zime normalno da nemate struje! Tako je u mojoj kući, koja nije u Čika Ljubinoj (dakle i u drugim delovima grada vapimo za Smederevcem) pre neki dan nestala struja. Zvali smo dežurnu ekipu, ispostavilo se da su nam otišle dve faze, jer je cela jedna strana ulice izgrađena pre nekoliko godina, a to su sve zgrade od po 1000 kvadrata, koje su naravno samo priključene na našu mrežu. Tako je ta sirota mreža (ili kako se već stručno zove) bila preopterećena, a dežurne ekipe su munjevito prionule na posao, te smo dobili struju posle 12 časova šetanja po kući ogrnuti ćebadima, kao rimski filozofi togama. Sledećeg dana sam krenula da uključim svetlo u kuhinji i nije radilo. Besna, sela sam pored prozora i napisala u svesku besno Ćoškarenje o tome kako svi Srbi treba da ugrade solarne ćelije na kuće, da više ne plaćamo struju. Nisam ni kafu popila, jela sam hladan ručak, a ni telefon mi nije radio. Osećala sam se kao u zatvoru. Popodne, moj brat je došao sa posla i uključio svetlo u predsoblju. Ispostavilo se da je bilo struje, da je samo sijalica u kuhinji crkla. Šta ovim želim da kažem? Gotovo uvek kad vas vode negativna osećanja napravite budalu od sebe. Dakle, osmeh na lice, ne reagujte na ono što ne možete da promenite i razmislite pre nego što nekoga optužite za nešto. I, srećni praznici, želimo vam mnogo struje u novoj godini! |
