Pons asinorum

Negde u trećem veku pre nove ere Euklid je u petom poglavlju 1. knjige “Elemenata” postavio teoremu koja uprošćeno glasi: ako u jednom trouglu postoje dve jednake strane, onda su i uglovi naspram njih jednaki.

Euklid je inače napisao 13 knjiga geometrijskih elemenata, ali je navedenu teoremu sa samog početka prve knjige, engleski naučnik, filozof i alhemičar, Rodžer Bekon, zvani “Doctor mirabilis” (Čudesni) krajem 13. veka krstio kao “Pons asinorum” iliti “magareći most”. I dan danas se matematičari, filozofi i filolozi preganjaju oko značenja ove sintagme, pripisujući joj jedni jogunjenje magaraca pred mostom, a drugi jednostavnost koju bi i magarac mogao da shvati. Sedam vekova prepirke urodilo je plodom da se “pons asinorum” sve češće upotrebljava u političkom životu, a označava nesposobnost da se uoče sopstveni interesi. Primera radi, sintagma je obilato korišćena prilikom ovogodišnjih izbora u Francuskoj i Italiji gde je pobedila desnica zahvaljujući činjenici da je veliki deo radnika, penzionera i sirotinje, koje tradicionalno zastupa levica, glasao suprotno svom generalnom interesu. U pitanje ko je tu “asinus” ne bismo ulazili.

Bili su nedavno izbori i kod nas i sve mi se čini da je vreme da i mi prihvatimo popularnu sintagmu. Razloga nesumnjivo ima. Zemlja koja žestoko konkuriše za poslednje mesto u Evropi, nije još dostigla realni nivo BDP iz vremena kada je bila u Jugoslaviji, s prosečnim BDP po stanovniku koji se licitira, kao na stočnoj pijaci, od 3.250 evra do 7.300 dolara, kako bi narod verovao da ne živi tako loše kako mu izgleda, tresla se od neizvesnosti hoće li pobediti evropska opcija. I pobedila je. Ali i nije. Naime, pobedila je koalicija Za evropsku Srbiju (38,7 odsto), ako joj se, računice radi, doda još LDP, nedvosmisleno evropske orijentacije (5,2 odsto) i stranke nacionalnih manjina (3,1 odsto), koje van evropske opcije ne opstaju, sve zajedno = 47 odsto. U prvom osnovne đaci znaju da je to manje od pola (jabuke) a da ne govorim i onom + 1 glas, što označava izbornu pobedu. Dakle valja primamiti nekoga još u taj tabor i konačno slaviti pobedu.

Imaju Italijani jednu izreku za izbor političkog partnera samo iz interesa: Chiudere naso e accettare - zapušiti nos i prihvatiti. Po tom kriterijumu, dakako, najprihvatljiviji su oni što im se kratica za ime koalicije piše sa 9 slova i dve crtice. Njihovih 7,9 odsto trenutno na političkoj berzi vredi više nego što postotak iskazuje. Mrak moguće konzervativno nacionalističke pobede sa kojom  SPS itd. takođe šuruje oko vlasti, donosi im još veću vrednost. Dakle, numerologija ovde pokazuje da brojevi kriju u sebi mnogo više od onoga što njihov grafički oblik govori. Socijalističkih 7,2 odsto trenutno je vrednije od obe krnje polovine pojedinačno, a zbir njihov ni teretski nije moguć. SPS... to znaju i žele da iskoriste.

Tu je sada pred nama, odnosno njima, ponovo “pons asinorum”. Ponudu su dobili od Socijalističke internacionale preko predsednika Jorgosa Papandreua, čiji je deda Georgios jedan od osnivača, a otac nastavljač socijalizma u Grčkoj i Evropi. Prihvate li socijalisti tu ponudu, biće kao krpom na tabli obrisana sva njihova prošlost. Moći će da se prave kao da ništa nije bilo, kao da su časni i napredni, makar od ovog trenutka. Iz njihove prošlosti biće izbrisani Foča, Srebrnica, Ćuruvija, Stambolić pa i Kertes, Sloba, brda para i masa uništenih života i sudbina sugrađana. Pred takvim mostom teško da bi se i magarac jogunio. No, da nije moguć i drugačiji izbor “pons asinorum” ne bi dospeo u politički žargon.

Milutin Mitrović

broj 44, jun 2008.