Rat browsera se zahuhtava i u punom je jeku. Srećom nije opasno po život, ali je zanimljivo videti kako tržište gura tehnologiju napred. Posmatraču sa strane se čini da su se kompanije Mozilla, Microsoft, Apple, Opera, a od skora i Google u ovoj virtuelnoj kafani skinuli goli do pola i da se biju stolicama i gađaju flašama.
Na web areni imamo nekoliko učesnika, ali teško je reći ko će i da li će neko izvući deblji kraj. Situacija je takva da imamo dva predominantna browsera, a to su Microsoftov Internet Explorer koji čeka svoje osmo izdanje i Mozillin Firefox koji se letos pojavio u verziji 3. Nakon toga sledi Apple-ov Safari, a odmah iza njega Opera, sa par procenata udela. Tik pred kraj leta, Google izbacuje svoj novi browser Chrome i svima muti konce. Sada svima postaje jasno da ovo više nije rat programa, već rat filozofija i engine-a koji stoje iza njih.
Da bismo vam pojasnili situaciju o tome šta je engine, najbolje je da reč prevedmo bukvalno kao motor, a ustvari to je ono što HTML i ostale kodove i skripte pretvara u nešto vidljivo, tj. način prikazivanja i stranica. Od njega zavisi brzina, stabilnost, sigurnost i zahtevnost ovih aplikacija. Njih ima raznih, a nije obavezno da je jedan engine isključivo rezervisan sa jedan browser. Mozilla Firefox koristi Gecko engine, Apple Safari i Google Chrome koriste Webkit, a oba engine-a su otvorenog koda. Microsoft Internet Explorer koristi Trident engine, koji je mnogo puta osporavan da ne poštuje Web standarde i tako dalje. Takođe, postoji čitava plejada browser-a na različitim platformama koji koriste neki od ovih motora, ali su manje poznati. Nijedan od navedenih nije savršen i svaki ima svoje mane i prednosti.
Filozofija, pak, više je okrenuta onome što korisnik želi. Tako su nekako podeljeni s jedne strane oni sa više opcija, uglavnom nepotrebnih običnom korisniku, a s druge oni koji smatraju da korisnika ne treba zatrpavati stvarima koje uglavnom ne razume. Te lakše filozofije se ogledaju pre svega u tome što Apple, spram čitavog svog operativnog sistema, kompjutera i propratnih gedžeta nudi lagan interfejs, tj. ono što korisnik vidi i čime upravlja, nikoga ne zbunjuje i uspeva da svakoj babi proda npr. iPod. Dakle, spartanski način komunikacije koji očigledno pali.
Ako je Apple Spartanac, onda je Google Spartanac na dijeti, a to pokazuje pre svega Chrome-om, koji ima samo najosnovnija podešavanja i izgled. Ali nije sve u tome - vest o pojavi Chrome-a je pukla kao da je nafta pala na 36$ za barel. Kritike su uglavnom bile pozitivne, ali ono što je Google izjavio imalo je specifičnu težinu. Ukratko, reč je o tome da se na Internetu pojavljuje sve više aplikacija u smislu Web-a 2.0, da će se taj trend nastaviti i stoga su svoj browser optimizovali za budućnost. Samim tim, kao što se na vašem kompjuteru svaki program startuje posebno i radi za sebe, tako je i u Chrome-u sve postavljeno, da je svaka stranica poseban task. Npr. možete njima manipulisati, "ubiti" ih i slično.
Ono što, po njima, to donosi u vremenima koja dolaze, to je da će se aplikacije, na primer kancelarijske i zabavne nalaziti na udaljenim serverima, a vi ćete pristupiti određenoj stanici i samo aplikaciju izvršiti. Dobar primer za to su Google-ove kancelarijske aplikacije i on-line igrice.
Zanimljivo je da statistike, koje su neprecizne, govore da je Chrome već ostvario udeo od 2-7% i preteći će Operu u skorije vreme. Početno oduševljenje je splaslo kada je u javnost procurelo da Chrome-ove EULA, a to su uslovi korišćenja, koji se pojavljuju prilikom instalacije svakog programa i uglavnom ih niko ne čita, sadrže klauzulu u kojoj piše otprilike da sve što radite i sve podatke koje ostavljate Google ima pravo da "podeli" sa njegovim ugovornim partnerima, a da ih i bez njih koristi za šta hoće. Posle nepunih nedelju dana, Google izbacuje novu verziju u kojoj piše prosto da ste vi vlasnik vaših podataka i to je to.
U ovom galimatijusu browser-a, engine-a, kompanija i procenata, normalan čovek će se zapitati šta sad da koristi, a da bude u trendu, ili u najmanju ruku siguran. Neki više vole mamu, neki tatu, a neki se lome između ovog ili onog browsera. Naš savet je da probate sve, ali imajte bar dva instalirana na računaru, jer lepo je imati i mamu i tatu. Samo još da vidimo ko je mama, a ko tata.
Uroš Nedeljković
broj 48, oktobar 2008.
