Rodoljub Šabić obavlja javnu funkciju sa najdužim nazivom u Srbiji, on je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Do sada smo ga često viđali u medijima kako obaveštava stanovništvo o njegovom pravu da zna, ali i o netransparentnosti koja je i dalje prisutna u radu državnih organa.

Južnoafrička republika, domaćin FIFA-e 2010. i zemlja sa visokim potencijalom privrednog rasta, održala je prošlog meseca svoju prezentaciju na Zagrebačkom Velesajmu. Predstavnici njene ambasade bili su raspoloženi da sa nama podele anegdote o pripremi fudbalskog kupa ali i planove o ekonomskoj saradnji sa balkanskim zemljama.

U demokratskim društvima zadatak zakona je da štiti medije od države, a ne obrnuto. Kod nas je, međutim, nedavno usvojen izmenjen i dopunjen Zakon o javnom informisanju, po hitnom postupku, na nama svojstven komičan način, uz nemogućnost penzionerskog poslanika Nikole Krpića da na vreme pritisne taster za potvrdu i time umalo ugrozi tesnu većinu pri glasanju za ovaj Zakon.

Agencija za borbu protiv korupcije trebalo bi zvanično da počne s radom 1. januara naredne godine. Početkom ovog meseca za direktorku te institucije izabrana je Zorana Marković, a krajem aprila predsednik Odbora Agencije postao je Čedomir Čupić, koji ima dugogodišnje iskustvo rada u antikorupcijskim organima. S profesorom Čupićem razgovarali smo o ovlašćenjima Agencije i utvrdili da bi iskorenjivanje korupcije na najvišim nivoima vlasti utabalo stazu legalnom načinu poslovanja i ponašanja u privredi i u svakodnevnom životu.

Nedostatak novca na tržištu povećao je broj preduzeća neplatiša i produžio rokove otplate. Veliki trgovinski lanci su među najvećim dužnicima. Prosečni rokovi plaćanja su 90 dana a trgovci ih nadmašuju za još 60, tvrde proizvođači. U trgovinskim lancima kažu da su podaci o rokovima plaćanja poslovna tajna. Prema rečima proizvođača i među malim trgovcima ima sve više onih koji uopšte ne plaćaju.

“Fabrika knjiga” je društveno angažovana izdavačka kuća. Bavi se temama vezanim za događanja na prostoru Jugoslavije tokom devedesetih godina prošlog veka, kao i objavljivanjem stručne literature iz oblasti humanističkih i društvenih nauka. Ima i odličnu ediciju domaće i prevedene beletristike. Sa urednikom “Fabrike knjiga” Dejanom Ilićem razgovarali smo o nepostojanju državne strategije u oblasti izdavaštva, o lošim zakonima i štetnim merama „pomoći“ i mogućnosti naturanja određenih obrazaca ponašanja, u uslovima haotičnog i destruktivnog sistema vrednosti.

Centar za kritičko mišljenje je u aprilu počeo pilot projekat  trening radionica u kojima se razvijaju tehnike kritičkog mišljenja. Direktorka Centra za kritičko mišljenje i saradnik Centra za obrazovne politike je Jana Baćević, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije, i ujedno devojka koja je jedan od mlađih srpskih doktora nauka (svršeni student Filozofskog fakulteta i stipendista na Oksfordu). Sa njom smo razgovarali o (ne)postojanju kritičkog mišljenja u Srba, ali i o propustima našeg obrazovnog sistema, hijerarhizaciji akademskih struktura i povezanosti rukovodstva fakulteta sa političkim strukturama.

Proteklih mesec dana u centru pažnje javnosti bila je rasprava o Zakonu o zabrani diskriminacije. Veliki deo medijskog prostora posvećen je članovima koji su u vezi sa seksualnim opredeljenjem, ali čini se da su nepravedno zapostavljeni suština Zakona i institucije koje se njime uvode. O realizaciji ovog zakona i realnom stanju manjina u Srbiji razgovarali smo sa Svetozarom Čiplićem, ministrom za ljudska i manjinska prava.

“Savet za novo mišljenje” nedavno je potpisao ugovor o partnerskoj saradnji sa američkom konsultantskom firmom Persona Global. Tim povodom, osnivač i predsednik gostujućeg preduzeća, Jon Gornstein, posetio je Beograd i održao nekoliko predavanja o liderstvu u krizi. Kako on savetuje, pre nego što se odlučite na neku akciju, a posebno otpuštanja, trebalo bi da se konsultujete sa svojim klijentima.

Kriza će podstaći profesionalce u oblastima marketinga, PR-a i korporativno odgovornog poslovanja da kreativnošću nadomeste nedostatak novca, ocenjuje Maja Dželatović, direktor marketinga i komunikacija u kompaniji Holcim Srbija, sa kojom razgovaramo o izazovima ovih profesija u aktuelnim okolnostima i dobrim iskustvima u pozicioniranju kompanija u javnosti, uključujući i komunikaciju sa konkurencijom i političarima.

Prošlo je nešto više od deset godina kako je sa radom počeo prvi srpski internet portal za naručivanje knjiga, knjizara.com. Njegov osnivač i direktor Aleksandar Drakulić objašnjava zašto propadaju knjižare, ali i zašto je knjiga postala sezonska roba u Srbiji.

Posle sjajnih stripova "Technotise" i "Bič Božji" jedan od naših najpoznatijih autora, Aleksa Gajić, napravio je animirani dugometražni film za odrasle "Technotise: Edit i ja". Rođen u Beogradu, crta otkako zna za sebe, a po završetku Likovne akademije šest godina je sarađivao sa francuskom izdavačkom kućom "Soleil", usput objavljujući ilustracije u domaćim časopisima.

Nedavno objavljena knjiga „Kaldrma i asfalt“ na veoma originalan način predstavlja neke od problema urbanizacije Beograda, koji se i dalje (ne)rešavaju na isti način kao nekada. Autorka ovog dela, dr Dubravka Stojanović je docent na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a u svojoj karijeri bavila se istorijom ideja, političkih stranaka, modernizacijom, istorijom žena, analizom udžbenika istorije… U razgovoru sa njom razjasnili smo neke nedoumice o patriotizmu, istorijskom razvoju građanske svesti ali se i nasmejali primerima neefiksnosti naših političara, koji, kako i sami znamo, sastanče da bi utvrdili datum narednih sastanaka.

“Polomili” smo se da dođemo do Nadežde Milenković, autorke naših najpoznatijih reklama. Kada smo napokon dobili taj famozni broj telefona, osoba sa druge strane žice je rekla da pristaje na intervju ako već mislimo da će to nekome biti zanimljivo.