Iako je sasvim izvesno da su domaća preduzeća pretrpela velike udare u protekloj, najtežoj poslovnoj godini od otpočinjanja tranzicije, tek pojedinačni bilansi kompanija daju jasniju sliku otpornosti domaćih preduzeća u otežanim uslovima poslovanja. Vodeće korporacije sa Beogradske berze koje sačinjavaju korpu najlikvidnijih akcija indeksa Belex 15 objavile su sasvim solidne poslovne rezultate, dok su verovatno samo nepovoljna ovdašnja investiciona klima i rudimentarni nivo razvoja berzanskog tržišta onemogućili i snažniji oporavak tržišnih vrednosti ovih kompanija.

Uprkos tome što je mart doneo očekivanu objavu poslovnih rezultata kompanija, ni ovaj događaj nije uneo više živosti na domaćem tržištu kapitala. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, izgubio je tokom marta skoro tri procenta na vrednosti čime se gotovo u potpunosti istopio lagani nominalni rast tržišta od početka godine. Ni prometi nisu doneli bilo kakve naznake oporavka tržišta; štaviše, bez trgovine akcijama AIK banke Beogradska berza bi ličila na opustelo tržište, u većoj meri nego što je to bilo pre godinu dana. Ukupan promet u trgovanju iznosio je 2,04 milijarde dinara, slično kao i u februaru, s tim da su ovaj put obveznice stare devizne štednje zauzele značajniji ponder u ukupnom prometu.

Februar nije doneo previše toga novog na domaćem tržištu kapitala. Prometi u trgovanju akcijama zadržali su se na izuzetno niskom nivou dok je privid oporavka investicione aktivnosti dalo par dogovorenih transakcija u prilično nelikvidnim hartijama. Indeks Belex 15 zabeležio je povećanje vrednosti od 4 procenta tokom najkraćeg ovogodišnjeg meseca dok je ukupna realizacija u trgovanju akcijama i obveznicama stare devizne štednje iznosila 1,97 milijardi dinara.

Izuzetno skroman promet i blagi rast tržišta okarakterisali su početak nove godine na ovdašnjem tržištu kapitala. Drugačija slika svakako ne bi bila ni da je ovogodišnji januar trajao sedmicu duže jer su očito ulagači bili prilično oprezni u očekivanju poslovnih izveštaja kompanija te preovlađujućeg osećaja straha koji je dominirao na svetskim berzama. Ukupan promet u tri januarske nedelje na Beogradskoj berzi iznosio je 8,8 miliona evra što je ubedljivo najslabija mesečna realizacija u proteklih godinu dana. Indeks najlikvidnijih akcija Belex 15 porastao je 2,2 odsto, čime je prekinut tromesečni silazni trend, ali je ipak bilo nedovoljno da se ispegla januarska depresijacija dinara.

Osim akcija Naftne industrije, oko 4,8 miliona građana Srbije trebalo bi da dobiju i besplatne akcije „Telekoma“, JP Elektroprivrede Srbije, Aerodroma „Nikola Tesla”, kao  i objedinjene akcije Acionarskog fonda.

Drugi put, država je omogućila građanima da po povoljnim kamatnim stopama kupe stan. I to u novogradnji, na 30 godina, od čega su prve tri godine i poslednjih pet beskamatne, jer će Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja subvencionisati kamatu u punom iznosu.

Vlada Srbije je sredinom septembra donela Uredbu o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamatne stope za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditirinje u 2009. godini. Da je program subvencionisanja stambenih kredita za novogradnju izazvao veliko interesovanje građana, pokazala je i gužva koju od 1. oktobra prave zainteresovani u filijalama banaka.

Ukoliko se do kraja godine zaista usvoje najavljene zakonske promene za „razbijanje“ bankocentričnog sistema u Srbiji, koje će omogućiti i povoljnije zaduživanje opština na tržištu kapitala putem emitovanja municipalnih obveznica, na dnevni red stiže sledeći problem: kako će se za dodatni kapital nadmetati lokalne zajednice koje ne mogu da zadrže ni sopstveno stanovništvo? 

Ova godina i za Vladu Srbije i Međunarodni monetarni fond nije sporna, stend baj aranžman biće nastavljen. Prilikom druge revizije aranžmana dogovoren je budžetski deficit od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, i to bez smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, niti povećanja PDV. Ali, ono što tek predstoji su razgovori o konkretnim planovima vlasti kako će reformisati javni sektor, u drugoj polovini oktobra, kada Misija MMF ponovo dolazi u Srbiju.

Pred Srbijom su krupne reforme. Naredna godina, kako se navodi u izveštaju Svetske banke “Srbija: Kako sa manje uraditi više“, biće godina sučeljavanja sa fiskalnom krizom putem povećanja produktivnosti javnog sektora.  A kako će se ta produktivnost ostvariti? Korenitim promenama i to u penzionom sistemu, zdravstvu, obrazovanju, socijalnoj pomoći, subvencijama za preduzeća, putevima  i železnici.

Već pomalo odviknuti od zarada sa berzanskog tržišta, odnosno spremni na brzu realizaciju kada se kakav dobitak pojavi, čini se da je većinu ulagača prilično zatekao nagli, letnji skok tržišta. Istina, uzlazni trend praćen je nevelikim prometima pa se stekao utisak da je skromna količina kapitala mogla biti uzrok ove pozitivne promene. Očito, nevelika ponuda akcija bila je značajan činilac brzog uspona, dok će samo višestruko veći prometi biti garant održivosti ovog rasta.

Početak ovogodišnjeg leta obeležila je velika tema - marže banaka. O tome se do tada nije govorilo, iako su isticane velike zarade banaka. Sve se promenilo, kada je posle brojnih pritužbi, Narodna banka Srbije objavila spisak banaka koje su povećale marže za kredite u otplati i kada je guverner najavio da će NBS pomoći na sudu građanima kojima su banke nezakonski promenile uslove kreditiranja, ukoliko ih tuže. Nakon javnog šamara epilog je da su pojedine banke  već rešile da kamatne stope vrate na pređašnji nivo i da će od jeseni biti jasno uspostavljena pravila na relaciji banka – dužnik.

Sumrak kapitalizma očekivan od strane sve brojnijih protivnika tržišta očito ostaće misaona imenica i tokom ove svetske krize dok je berza kao njegov glavni reprezent, u prvoj polovini godine, pokazala neočekivanu otpornost i iznenadni oporavak. Za domaće ulagače glavno pitanje je mesto ovdašnjeg tržišta u svemu tome i mogućnost izvlačenja kakve pouke iz polugodišnjeg perioda iza nas.

"A trend is your friend (Trend je tvoj prijatelj)“, berzanska izreka

Ciklično kretanje tržišta kapitala teza je poznata i onim ne previše involviranim berzanskim igračima. No, prepoznavanje promene sentimenta ulagača je privilegija nevelikog broja investitora i svakako nešto što može znatno doprineti njihovom pozitivnom rezultatu. Da li je skorašnji uzlazni trend početak novog talasa rasta? Ili tek sporadično davanje oduška investitora nakon prošlogodišnjeg sloma tržišta?

Uprkos trenutnoj ponudi od preko 1.800 kompanija, teško se oteti utisku da tek nekolicina vlasničkih hartija na Beogradskoj berzi može atraktivnošću zaseniti pandane iz regiona. I dok najveća državna preduzeća i dalje uspešno izbegavaju berzanski parket, i aktuelna skromna ponuda polako se urušava kako odlaskom kompanija tako i njihovim neinteresovanjem za berzanskim statusom. Da li će trend osiromašenja domaćeg tržišta akcija biti nastavljen odnosno da li će domaća berza ikada izgubiti epitet "protočnog bojlera" u kome se isključivo vrši konsolidacija vlasništva?