Izuzetno skroman promet i blagi rast tržišta okarakterisali su početak nove godine na ovdašnjem tržištu kapitala. Drugačija slika svakako ne bi bila ni da je ovogodišnji januar trajao sedmicu duže jer su očito ulagači bili prilično oprezni u očekivanju poslovnih izveštaja kompanija te preovlađujućeg osećaja straha koji je dominirao na svetskim berzama. Ukupan promet u tri januarske nedelje na Beogradskoj berzi iznosio je 8,8 miliona evra što je ubedljivo najslabija mesečna realizacija u proteklih godinu dana. Indeks najlikvidnijih akcija Belex 15 porastao je 2,2 odsto, čime je prekinut tromesečni silazni trend, ali je ipak bilo nedovoljno da se ispegla januarska depresijacija dinara.

Osim akcija Naftne industrije, oko 4,8 miliona građana Srbije trebalo bi da dobiju i besplatne akcije „Telekoma“, JP Elektroprivrede Srbije, Aerodroma „Nikola Tesla”, kao  i objedinjene akcije Acionarskog fonda.

Ova godina i za Vladu Srbije i Međunarodni monetarni fond nije sporna, stend baj aranžman biće nastavljen. Prilikom druge revizije aranžmana dogovoren je budžetski deficit od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, i to bez smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, niti povećanja PDV. Ali, ono što tek predstoji su razgovori o konkretnim planovima vlasti kako će reformisati javni sektor, u drugoj polovini oktobra, kada Misija MMF ponovo dolazi u Srbiju.

Pred Srbijom su krupne reforme. Naredna godina, kako se navodi u izveštaju Svetske banke “Srbija: Kako sa manje uraditi više“, biće godina sučeljavanja sa fiskalnom krizom putem povećanja produktivnosti javnog sektora.  A kako će se ta produktivnost ostvariti? Korenitim promenama i to u penzionom sistemu, zdravstvu, obrazovanju, socijalnoj pomoći, subvencijama za preduzeća, putevima  i železnici.

Već pomalo odviknuti od zarada sa berzanskog tržišta, odnosno spremni na brzu realizaciju kada se kakav dobitak pojavi, čini se da je većinu ulagača prilično zatekao nagli, letnji skok tržišta. Istina, uzlazni trend praćen je nevelikim prometima pa se stekao utisak da je skromna količina kapitala mogla biti uzrok ove pozitivne promene. Očito, nevelika ponuda akcija bila je značajan činilac brzog uspona, dok će samo višestruko veći prometi biti garant održivosti ovog rasta.

Početak ovogodišnjeg leta obeležila je velika tema - marže banaka. O tome se do tada nije govorilo, iako su isticane velike zarade banaka. Sve se promenilo, kada je posle brojnih pritužbi, Narodna banka Srbije objavila spisak banaka koje su povećale marže za kredite u otplati i kada je guverner najavio da će NBS pomoći na sudu građanima kojima su banke nezakonski promenile uslove kreditiranja, ukoliko ih tuže. Nakon javnog šamara epilog je da su pojedine banke  već rešile da kamatne stope vrate na pređašnji nivo i da će od jeseni biti jasno uspostavljena pravila na relaciji banka – dužnik.

Sumrak kapitalizma očekivan od strane sve brojnijih protivnika tržišta očito ostaće misaona imenica i tokom ove svetske krize dok je berza kao njegov glavni reprezent, u prvoj polovini godine, pokazala neočekivanu otpornost i iznenadni oporavak. Za domaće ulagače glavno pitanje je mesto ovdašnjeg tržišta u svemu tome i mogućnost izvlačenja kakve pouke iz polugodišnjeg perioda iza nas.

"A trend is your friend (Trend je tvoj prijatelj)“, berzanska izreka

Ciklično kretanje tržišta kapitala teza je poznata i onim ne previše involviranim berzanskim igračima. No, prepoznavanje promene sentimenta ulagača je privilegija nevelikog broja investitora i svakako nešto što može znatno doprineti njihovom pozitivnom rezultatu. Da li je skorašnji uzlazni trend početak novog talasa rasta? Ili tek sporadično davanje oduška investitora nakon prošlogodišnjeg sloma tržišta?

Uprkos trenutnoj ponudi od preko 1.800 kompanija, teško se oteti utisku da tek nekolicina vlasničkih hartija na Beogradskoj berzi može atraktivnošću zaseniti pandane iz regiona. I dok najveća državna preduzeća i dalje uspešno izbegavaju berzanski parket, i aktuelna skromna ponuda polako se urušava kako odlaskom kompanija tako i njihovim neinteresovanjem za berzanskim statusom. Da li će trend osiromašenja domaćeg tržišta akcija biti nastavljen odnosno da li će domaća berza ikada izgubiti epitet "protočnog bojlera" u kome se isključivo vrši konsolidacija vlasništva?

Banke u Srbiji tokom ovog meseca potpisivanjem pisma o namerama, obavezaće se da prihvataju program podrške finansijskoj stabilnosti definisan u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom. U ovaj program uključene su i banke sa većinskim stranim kapitalom, kao i domaće, a za preuzimanje određenih obaveza, pre svega da ne smanje kreditnu aktivnost, dobiće izvesne olakšice od Narodne banke Srbije.

Već tradicionalno, kraj prvog kvartala na Beogradskoj berzi obeležile su objave poslovnih rezultata kompanija koje se kotiraju na ovom sekundarnom  tržištu. Ipak, za razliku od ranijih godina, pažnja ulagača nije bila uobičajeno pozorna, što zbog slabe aktivnosti na samoj Berzi što usled proste činjenice da u ovim teškim vremenima slabo koja informacija o poslovanju emitenata može probuditi tržište njihovih akcija.

Ukupan spoljni dug Srbije, poslednjeg dana januara iznosio je 21 milijardu 460 miliona evra. Od toga, na spoljni dug javnog sektora odnosilo se 6,62 milijardi evra, što je skoro trećina ukupnog spoljnog duga, dok privatni dug čini 14,83 milijardi evra, ili 69,1 odsto ukupnog spoljnog duga. Ove godine za izmirenje obaveza javnog i privatnog duga dospeva 3,79 milijardi evra.

Virtuelna berza Volks Banke proradila je po drugi put 11-og novembra prošle godine. Svi koji su se prijavili (a ima nas oko hiljadu!!) dobili su priliku da ulože po sto hiljada virtuelnih evra u akcije na beogradskoj, njujorškoj i evropskim berzama. Da li može da se zaradi na akcijama u jeku ekonomske krize? Može, itekako - lekcije naučene tokom igranja virtuelne berzanske igre pamte se za ceo život.

Kraj februara u Srbiji znači podvlačenje i poslednje crte ispod izveštaja o poslovanju kompanija u protekloj godini. Istovremeno, otpočinje period trajanja nada akcionara  da će dobiti neki dinar iz ostvarene dobiti u eventualnoj raspodeli na skupštini akcionara. Ako preslikamo dosadašnju korporativu istoriju ovdašnjeg tržišta, verovatno će i ove godine sve ostati samo na nadanjima.

Broj prigovora klijenata na poslovanje finansijskih institucija u Srbiji u blagom je porastu u i to naročito u drugoj polovini prošle godine. U odnosu na 2007. godinu, u 2008. stiglo je 11 odsto više pritužbi građana. Jezikom brojki 451 prigovor, od čega se najviše odnosi na rad banaka čak 82 odsto.