Krajem maja je u Beču održan peti po redu sajam nekretnina "Real Vienna 2010." Sajam ima poseban osvrt na region centralne, jugoistočne i istočne Evrope i ovom prilikom razgovaramo sa Urošem Markovićem, partnerom u advokatskoj kancelariji Janković, Popović & Mitić, koji je  prisustvovao sajmu.

Od munjevite brzine kojom je obnarodovana prodaja državnog paketa akcija Telekoma, jedino je više začudio broj interesenata spremnih da stanu u red za odbranu teze o neopravdanosti privatizacije ovog javnog preduzeća. Istina, deo njih ustao je protiv prodaje znajući nosioce ovog naprasno lansiranog projekta čiji minuli rad teško može sugerisati na valjaniju upotrebu prikupljenih sredstava od prvobitne privatizacije Telekoma iz 1997. godine.

Kompanija British American Tobacco (BAT) investirala je u proteklih pet godina od kada je kupila Duvansku industriju Vranje 100 miliona evra u modernizaciju proizvodnje. Zahvaljujući investicijama, proizvodnja je povećana za četiri puta, dok je učešće na tržištu Srbije povećano na preko 20 odsto. Privatizacija fabrike cigareta u Vranju najveća je direktna investicija Velike Britanije u Srbiji.

Premda se tranzicione godine po definiciji vezuju za raznorazne poteškoće u ma kojoj delatnosti, čini se da je teško naći manju branšu sa većom koncentracijom problema nego što je berzansko poslovanje. Razvoj ove mlade delatnosti pratio je kontinuirani vapaj njenih poslenika za rešavanjem krucijalnih problema, koji su pre svega zbog centralizovane mogućnosti njihovog rešavanja, postali hronične anomalije ovog tržišta koje su gotovo stopirale njegov razvoj. Onda i ne čudi što godinu početka masovnog akcionarstva dočekuje iscrpljeno tržište koje se nalazi u jednoj od poslednjih faza odumiranja.

Ovde se protura opasna teza da će približavanje ili eventualno priključenje Evropskoj uniji samo po sebi rešiti sve naše probleme. Da je Evropska unija „obećana zemlja“ koja će nam dati kredite i besplatnu pomoć i da skoro ništa ne treba raditi nego sačekati da se na kraju uselimo u kuću zvanu Evropa, a onda će sve biti u redu. Ta teza je opasna jer ima negativne posledice po mobilizaciju naroda i sticanju uverenja šta treba raditi, kaže za BIF dr Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Kutije sa logom najpoznatije braće sa Volstrita u koje su izbezumljeni radnici skupljali delove svoje prošlosti postale su sinonim početka kolapsa svetskog finansijskog sistema. Godinu dana kasnije, ništa više nije isto kao pre, no ostaje veliko pitanje da li je suštinski išta promenjeno? Kako je domaći finansijski sistem pregrmeo lomove na globalnom tržištu i da li je njegova budućnost išta jasnija nakon turbulentne godine za nama?

Pre dve godine Jesenji Zagrebački Velesajam započeo je transformaciju iz opšteg u skup specijalizovanih sajmova sa globalno zanimljivim temama. Prošlog meseca održan je jubilarni 85. Jesenji ZV, sa manje izlagača a više novih sadržaja. U senci globalne ekonomske krize, veliki deo razgovora posvećen je bio ovoj temi, pa ni sam predsednik države nije uspeo na otvaranju Velesajma da prećuti svoje sumnje u to da kriza jenjava.

Najveći problemi MSPP u aktuelnim uslovima su značajno smanjenje tražnje na domaćem tržištu i sve duži rokovi naplate potraživanja. Nešto se ipak nije promenilo: i u krizi, kao i pre nje, državna politika se uglavnom doživljava kao smetnja.

Henkel je jedna od vodećih svetskih kompanija koja ima svoje proizvodne pogone i u Srbiji. Svetska finansijska kriza i usputna kolebanja na domaćem tržištu do sada nisu uspeli da poremete višegodišnje uspešno poslovanje. Finansijski direktor Henkel Srbija d.o.o. Mirela Jovanović govori za B&F o poslovnim rezultatima, merama za ublažavanje krize i  uzlaznom trendu srpskog tržišta.

I recesija, kao što rat ima svoje profitere kojima dobro ide dok sukobi traju a gube na snazi sa sklapanjem mira, ima industrije koje procvetaju baš u ta, kako se čini, za sve teška vremena.

"Jedina alternativa privatizaciji je partijsko vlasništvo nad državnim i društvenim kompanijama" ocenio je Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i savetnik premijera Srbije. Na okruglom stolu investiciono-konsultantske kuće Citadel usledila je gorka diskusija o manjkavostima privatizacije u Srbiji i privlačnosti podržavljenja u doba ekonomske krize.

Uprkos ekonomskoj krizi, EU i međunarodni finansijeri su veoma spremni da podrže projekte kojima bi EPS usaglasio rad svojih  postrojenja sa važećim standardima i evropskim direktivama u oblasti zaštite životne sredine. Ali ako u tome ne uspe u zadatim rokovima, što ne zavisi samo od EPS-a već pre svega od podrške države, posledice će biti veoma ozbiljne po celu zemlju, upozorava Mihajlo Gavrić, direktor Sektora za zaštitu životne sredine EPS-a.

Skupština Srbije je u paketu usvojila 15 zakona iz oblasti poljoprivrede. U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da se ovim setom zakona "poljoprivreda uređuje kao celina a sve u interesu poljoprivrednih proizvođača". Agrarni ekonomisti smatraju da je ovaj set poljoprivrednih zakona brzopotezno usvojen radi formalnog prilagođavanja propisima Evropske unije.

Damir Kočan, generalni direktor Trimo inženjeringa, za BiF govori o tome kako se firme koje imaju veze sa građevinarstvom (koje je trenutno u dubokoj krizi) bore sa svojim problemima, ali i šta naša država treba da uradi da bi privukla investitore.

Motiv za žensko preduzetništvo u Srbiji je uglavnom ekonomska potreba zbog gubitka posla. Zorica Stepanović, Nena Lukić i Ljubinka Cekić želele su da pokrenu sopstveni posao koji im dozvoljava da ispolje kreativnost i upotrebe znanja koja su sticale godinama. Ocenjujući poslovne rezultate firmi u Srbiji čiji su vlasnici ili direktori žene, Unija poslodavaca, regionalne privredne komore i Klub privrednih novinara, dodelili su im nedavno priznanje Biznis dama Srbije. Ovo priznanje dobilo je još jedanaest vlasnica ili direktorki firmi.