Kako će naš svet izgledati 2030? Čini se da je mnogo toga izvan naše moći razumevanja i predviđanja, te spada pre u domen obaveštenog nagađanja a ne prognoziranja. Ipak, ekonomisti holandske Rabobank razvili su, uvažavajući sva moguća ograničenja, četiri granična moguća scenarija naše budućnosti. U drugom scenariju, koji prenosimo u ovom broju, ključne sile koje pokreću svet su neslaganje, ratovi, izrabljivanje resursa i zatvaranje zemalja u sopstvene granice. 

Kako će naš svet izgledati 2030? Koje zemlje će činiti glavne blokove moći za dvadeset godina? Da li će Evropska unija i dalje postojati? Da li će evro biti globalna valuta ili samo daleka uspomena? Da li ćemo imati mirno društvo ili će izbiti još jedan Hladni rat? Da li će biti dovoljno hrane za rastuću svetsku populaciju? Da li ćemo naći adekvatne alternative za ograničene zalihe fosilnih goriva? Ovo su neka od pitanja koje su sebi postavili ekonomisti holandske Rabobank u studiji “U 2030-oj". 

Sud u Moskvi proglasio je u ponedeljak 27. decembra, krivim bivšeg ruskog naftnog magnata Mihaila Hordokovskog i njegovog saradnika Platona Lebedeva za krađu miliona tona nafte. Oni bi mogli dobiti maksimalnu kaznu do 15 godina zatvora, što će se znati kada sudija u narednih nekoliko dana završi čitanje presude.

Indeks srećne planete (HPI) je pokazao da su godine 2009. na vrhu liste 143 zemlje bili državljani Kostarike, Dominikanske Republike i Jamajke. Na dnu su, kao i u svemu Tanzanija, Bocvana i Zimbabve. Srbija je bila 58, Hrvatska 60, BiH 65, Slovenija 66. a Makedonija 111.

Kosovski dan državnosti, koji je ustanovljen pre dve godine su Prištini čestitali predsednici Albanije, SAD, Francuske, Nemačke, britanska kraljica i albanski premijer.

Prvi puta od lovorove 2000. godine nikog iz Srbije nije bilo na godišnjem zasedanju Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu krajem januara. Pozvani na zasedanje treba da udovolje nekim kriterijumima. Od 2.500 učesnika više od polovine je bilo iz poslovnog sveta. 

Već duže vreme ni jedna balkanska država nije bila tako prisutna u vestima. Ali kako kaže naslov uvodnog članka u „Fajnenšel tajmsu“, ''tragedija se još može izbeći''. Ipak, ako se ubrzo nešto ne učini, nestabilnost će se proširiti od ove balkanske „svinje“. Kada kažem „svinja“, mislim na državu na slovo ''G'' novog engleskog akronima za iritantne i problematične države koje zovu svinje - ''pigs'' - Portugal, Irsku, Grčku i Španiju.

U subotu 13. decembra umro je u svojoj kući u Belmontu, Masačusets, u 94 godini, Pol Samjuelson,  izuzetna figura među najvećim ekonomistima u istoriji. Do poslednjih  dana davao je intervjue i pokušavao da ubedi Amerikance da pokažu malo više razumevanja za predsednika Obamu, u kojega je polagao velike nade i nevelike
sumnje.

Već sam pisao o jednom konceptu koji sam nazvao Jugosfera. To je izraz koji sam skovao kako bi opisao sve veći obim poslovanja i saradnje između svih delova bivše Jugoslavije. Mnogo važnija je i rekonsolidacija, kakvom je ja doživljavam, većeg dela nekadašnjeg jugoslovenskog prostora u smislu kulture i društva.

Dvadesetak svetskih lidera je 24. i 25. septembra pobeglo iz Njujorka u Pitsburg. Napustili su zasedanje Generalne skupštine UN koje zaokuplja šefove 192 države sveta raspravama o međunarodnom miru i bezbednosti, privrednom i razvoju uopšte, napretku Afrike i poboljšanju ljudskih prava.

Ispada da će zaposleni biti najveća kolateralna šteta krize. U materijalima za sastanak G 20 u Pitsburgu, stoji upozorenje da treba očekivati dalji rast nezaposlenosti do ukupno 57 miliona u razvijenim zemljama, odnosno 89 miliona u svetu uopšte. Taj porast bi doveo procenat nezaposlenosti na 10 odsto i nije mnogo iznenađujući s obzirom na činjenicu da je nezaposlenost u razvijenim zemljama (OECD) u avgustu iznosila 9,2 odsto.

Pre par meseci napisao sam tekst o tome kako je štampar poslao uterivača dugova da naplati dug od izdavačke kuće moje žene. To je bilo jedno od najgorih iskustava u mom životu, mnogo gore nego kada sam dobio upalu pluća i žena je mislila da ću umreti. Onda, ovog leta, zaključili smo da izdavačka kuća neće preživeti i da ćemo morati da je zatvorimo. A sada, ko bi rekao - i dalje postoji.

Osma je godišnjica terorističkih napada u SAD. Tog 11. septembra su oteta četiri transkontinentalna aviona: dva su usmerena na Svetski trgovinski centar u Njujorku, jedan na Pentagon, a jedan je pao na polje u Pensilvaniji. Poginulo je ili je nestalo više od 3.000 ljudi. Te godine u svetu od 4.655 žrtava terorista 4.353 su bili civili, 277 su bili državni službenici, a 25 vojnici. U Njujorku su poginuli građani 90 država sveta. Administracija SAD je proglasila “globalni rat protiv terorizma”.

Postoji donekle optimizam o stanju globalne ekonomije, zar ne? Ali da li neko stvarno zna šta se dešava? Bio sam u Švajcarskoj da posetim prijatelja bankara. Po meni, švajcarski bankari su barem nekada znali o čemu govore. On mi je pričao o investicionom planu u koji je ulagao već 15 godina. Dospeo je u martu, "samo dva dana pre nego što su tržišta dostigla svoju najnižu tačku". Uspeo je da povrati samo polovinu onoga što je uložio tokom godina.

Vrhovna izborna komisija Irana je posle 17 dana overila svoju raniju računicu, objavljenu sedam sati nakon zatvaranja birališta, da će Mahmud Ahmedinežad ponovo biti predsednik države sa  70 miliona stanovnika.