Sveži ekonomski podaci, pre godinu - dve bi izazvali pravu paniku, danas su samo konstatacija. Evo o čemu je reč: Zlato je 25. novembra prošle godine prešlo 1.179 dolara za uncu, ali je, uprkos prognozama da će se njegova cena do kraja februara kretati između 1.300 i 1.500 dolara, početkom februara njegova cena osciluje oko 1.100 dolara za uncu. Ipak, ne treba zaboraviti da je zlato utočište kad je kriza na vidiku.

Da je srpski šef diplomatije Vuk Jeremić Zagorac, u Beogradu bi ga po povratku iz Brisela poslednje sedmice januara dočekali sa: “Martin u Zagreb – Martin iz Zagreba”. Funkcioneri u Briselu su srpskom ministru ponovili ono što on zna - da jedino hapšenje dvojice haških begunaca podiže sa mrtve tačke kandidaturu Srbije za EU i odleđivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Na spisak su, ali ne pod “razno”, dodali da Beograd treba da sarađuje sa misijom EU na Kosovu i regionom što je eufemizam dovitljivih Vlaha za “bivšu Jugoslaviju”.

Prema zvaničnim podacima u Srbiji radi manje od 1,9 miliona ljudi, od čega je 100.000 tehnološki višak, dok ostalih, po starom popisu, više od pet miliona, čine nezaposleni, penzioneri i mladi. Između 300.000 i 500. 000 osoba povremeno radi u „sivoj zoni“, za šta je dobrim delom zaslužna naša poreska politika. Prema nekim istraživanjima, u Srbiji svakog meseca oko 14 hiljada ljudi ostane bez posla. U aktuelnoj godini, u kojoj se i dalje ne vidi izlazak iz krize, biće još otpuštanja, a političari i poslodavci ne dele podjednak optimizam o poboljšanju uslova na tržištu rada, posebno zato što se obično posle krize prvo oporavljaju finansijski i privredni sektor, pa tek onda tržište rada.

Prema podacima Narodne banke Srbije ukupan spoljni dug Srbije zaključno sa novembrom prošle godine iznosio je 22,027 milijardi evra. Učešće javnog sektora u ukupnom dugu iznosi 6,793 milijardi evra, odnosno 30,8 odsto. U odnosu na rezultate sa kraja 2008. godine, iznos spoljnog duga Srbije nije se bitno promenio, međutim analize pokazuju da ćemo se dodatno zaduživati i narednih godina.

Dinar je početkom februara dostigao rekordno nisku vrednost prema evru, uprkos intervencijama Narodne banke, nastavljajući tako trend započet u decembru prošle godine od kada domaća valuta kontinuirano slabi. Veća tražnja za devizama, uz pojačanu nervozu na tržištu, pogubno je uticala na domaću valutu.