Globalna ekonomska kriza i njeni efekti uslovili su promenu gotovo svih prognoza ekonomskih kretanja za naredne godine, ali se vodeće međunarodne institucije, OECD i FAO, pre svih, slažu da će potrošnja poljoprivrednih proizvoda u svetu nastaviti da raste. Ono što zabrinjava je procena da će obim svetske poljoprivredne proizvodnje rasti, ali sa opadajućom stopom, pa će proizvodnja pšenice biti povećana tek za jedan odsto, uljanih kultura za 1,9 odsto, a mleka za oko 2 odsto. Rast će obezbediti razvijene zemlje, a OECD procenjuje da zemlje u razvoju neće biti u stanju da proizvedu svu potrebnu hranu, već da će znatne količine morati da obezbede iz uvoza. To će, s druge strane, produžiti pritisak na cene hrane koje su od 2000. do 2007. godine već zabeležile prosečan rast od čak 75 odsto.

Prošle godine je trista najvećih svetskih zadruga ostvarilo porast obima prometa za 17 odsto. Vrednost prometa bila je 1,1 trilion dolara. Zadružni sektor u svetu je najrasprostranjeniji jer ima 800 miliona članova i 100 miliona radnika koje zapošljava u svojim zadrugama i preduzećima nastalim na bazi zadružnog kapitala. Primera radi, to je 20 odsto više od ukupnog broja zaposlenih u multinacionalnim kompanijama, kaže za BIF prof. dr Miladin Ševarlić, predmetni nastavnik Zadrugarstva na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije.

Ukoliko se realizuju najavljeni projekti Beograd će uskoro imati pijace prema standardima evropskih prestonica: dobiće veletržnicu, nekoliko pijaca-trgova, a uvešće se i identifikacione kartice za svaku tezgu i prodavca, odnosno proizvođača...

Promene u domaćoj regulativi svedoče da se, nakon skoka cena hrane na svetskom tržištu, i u Srbiji pažljivije analiziraju posledice stihijskog pretvaranja poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Međutim, i dalje su evidentni propusti u upravljanju strateškim resursima, koji nas na duži rok mogu koštati mnogo više od trenutno stečene koristi.

Život u seoskom zapećku koji obuhvata 85% teritorije Srbije i 55% ukupnog stanovništva generalno je loš, ali je daleko podnošljiviji na severu zemlje u odnosu na zapadnu, a posebno jugoistočnu Srbiju koje su svedene na status „seoskih Pepeljuga“. 

Dobro uspostavljen sistem kontrole kvaliteta nema za cilj da analizira svaki pojedinčni proizvod – što je nemoguće, već da rizike po zdravlje potrošača svede na minimum tako što će preraspodeliti odgovornost i obezbediti efikasnu saradnju svih učesnika u ovom procesu.

Poljoprivreda je, uz vojnu industriju, jedina profitabilna grana domaće privrede. U prošloj godini ostvarila je 600 miliona dolara suficita u spoljnotrgovinskoj razmeni. Paradoksalno, ali u doba krize, barem nas je nebo pogledalo i dalo nam rodnu godinu. Pre svega zahvaljujući povoljnim klimatskim prilikama ove godine su skoro sve ratarske kulture imale veći prinos nego lane. Međutim, upravo zbog toga, i otkupne cene nekih kultura bile su manje nego što se očekivalo pa je to izazvalo nova negodovanja među proizvođačima.