Prema saopštenju Infostuda, broj oglasa za posao je prošle godine prepolovljen u odnosu na pretprošlu, a na horizontu se ne vidi oseka talasa otpuštanja. Možda je takva situacija okidač za sve one koji se dvoume da li da uđu u sopstveni biznis ili da čekaju da ih neko zaposli. Za one sa inicijativom ima nekoliko konkursa kreditiranja, koji se godinama unazad, po rečima ministra ekonomije, uspešno realizuju kroz preduzetničke firme, od čijih rata se finansiraju novi start-up krediti. Iako kovanica „biti svoj gazda“ zvuči pomalo otrcano, mnogi koji se na radnom mestu osećaju eksploatisano maštaju o samozapošljavanju, a neki od njih ove godine čekaju „vetar u jedra“ državnih subvencija.

Postoji mali ekonomski rečnik za novinare, koji je napravila Danica Popović i u kojem pod rečju „kredit“ stoji objašnjenje da je to „dogovor o pozajmljivanju novca do određenog limita i pod odgovarajućim uslovima“. U vrlo dobrom Collins ekonomskom rečniku, definicija je nešto šira: „zajam ili neki drugi način plaćanja koji omogućava potrošačima i firmama da kupuju robu, usluge, sirovine i komponente“. Da ne nabrajam gde sam sve gledao i šta sam našao da bih se na kraju vratio onome što sam znao i što mi se uvek činilo najadekvatnijom, iako ne preterano preciznom definicijom, koja bi mogla da glasi: Kredit je motor anticipirane potrošnje. Poljski sociolog Stanislav Osovski (Stanisław Ossowski) napisao je jedan sjajan esej u kojem objašnjava kako su redovne plate u industriji, a još više krediti, koji omogućavaju da se troši i pre nego što je zarađeno, bili osnovna pokretačka snaga najveće seobe u ljudskoj istoriji - seoskog stanovništva u industriju i gradove. Koja je faktička moć kredita videlo se tek kada je pukla sadašnja kriza iz koje neki tvrde da jesmo, a neki i da nismo, izašli.