U sve globalnijem i rasno izmešanom svetu, prirodno je imati više od jednog državljanstva. To je, između ostalog, i razlog što danas mnoge zemlje kreiraju lakše uslove za naturalizaciju i dobijanje glasačkog prava, piše londonski The Economist. 

Silovanje kao „moderno oružje“ u savremenim sukobima je  rezolucijom Ujedinjenih Nacija 1325, usvojenom pre par meseci, definisano kao ratni zločin i zločin protiv čovecnosti koji ne zastareva. A nakon oružanih sukoba privreda i društvo beleže više stotina milijardi dolara gubitka zbog silovanih žena.

Klimatske promene, ubrzani porast stanovništva na zemlji, epidemijsko širenje terorizma i prateća finansijska kriza postavljaju sve više u prvi plan pitanje koja međunarodna institucija je danas dovoljno snažna, dovoljno uticajna i relevantna da rešava kao „stalno telo međunarodnog dijaloga“ globalne probleme koji se manifestuju u lokalu: od Libije do Avganistana, od Egipta do Bosne i Kosova. 

Plemićko udruženje Edelman na čijem je čelu suveren nadvojvotkinja Gudrun fon Habsburg – Lotringen, pomaže izgradnju kuće za decu beskućnike u Maleziji.

Izazov svetske finansijske krize je takav da mu spisateljski nisu odoleli ne samo pisci ozbiljnih i komercijalnioh ekonomskih štiva već i, na primer, predsednik Uzbekistana, pisci knjiga za decu i omladinu i predstavnici crkve u potrazi za izgubljenom etikom. Mentalitet domaće čitalačke publike (i ne samo čitalačke) je takav da više voli da pati nad sobom i drugima, nego da se o nečemu dublje informiše i na temelju toga, dela. Otuda se kod nas u knjižarama verovatno nikada neće pojaviti nijedna od 633 knjige sa sajta virtelne knjižare Amazon.

"Saobraćaj između Srbije i Švajcarske za nas je jako važan. Sada putnicima i našim poslovnim partnerima iz Srbije možemo da ponudimo daleko više", kaže u intervjuu za BiF regionalni menadžer švajcarske aviokompanije za istočnu i centralnu Evropu, g. Bernard Vogl. On takođe pojašnjava na koji način se Swiss izborio za povećanje broja letova u ovim kriznim godinama, ali i na koji način aerodrom Nikola Tesla može da unapredi svoju ponudu.

U petak (15.oktobra) biće završeno probijanje i poslednje deonice najvećeg železničkog tunela na svetu - Gotarda - koji prolazi kroz samo srce švajcarskih Alpa. Tačno u 14 časova mašina za dubinsko bušenje nazvana "Sisi" , firme AlpTransit, spojiće dva kraka budućeg  tunela Gotard  izgrađenog da povezuje Cirih u Švajcarskoj i Milano u Italiji. Nakon što 2017. godine ovaj deo Alpske železeničke transverzale (NEAT) bude pušten u rad, između Italije i Švajcarske  putovaće se 2 sata i 40 minuta. U momentu probijanja poslednjih metara Gotard tunela ministar saobraćaja Švajcarske, Moris Lojenberger, video vezom direktno ce se uključiti na konferenciju svojih kolega saobraćajnih ministara EU koji će tada zasedati u Briselu.

U intervjuu sa vodećim saknadinavskim ekspertom za brendove i super brendove Ylvom Carresijö Vitorović, koja trenutno radi u Zapadnošvedskom turističkom odboru, saznali smo da super brendovi pružaju kupcima osećaj sigurnosti ali da mi još mnogo moramo da radimo na stvaranju srpskih bendova koji bi takve osećaje budili među potrošačkom populacijom na zapadu. Njoj nije jasno zašto uopšte svoju robu plasiramo na strana tržišta ako se ne trudimo da ih reklamiramo tamo. 

Vlasti u Ujedinjenima Arpaskim Emiratima zabrinute su zbog pojave koja se masovno širi. Naime, više od 66%  stanovnika „zavisno“ je od sajber seksa, a  80% zavisnika čine – udate žene.

Generalna skupština Ujedinjenih Nacija usvojila je novu rezoluciju UN-a o Kosmetu. Suština rezolucije je svima dobro poznata: „ubrzavanje dijaloga Srbije i Kosova, intenziviranje i pojednostavljenje dijaloga o realnim svakodnevnim problemima„. Drugim rečima, kako naširoko i detaljno izveštavaju švajcarski, nemački ali i francuski mediji, „Srbija je definitivno odustala od ultimativnog stava o rešavanju satusa Kosmeta, zauzvrat je zvanični Beograd dobio obećanja da će „omekšavanjem“ svog stava kao nagradu dobiti ubrzavanje procesa EU integracija“.

Krajem 2009. godine na svetu je bilo 43,3 miliona lica raseljenih usled sukoba i progona što predstavlja najveći broj od sredine devedesetih godina, kaže se u godišnjem Izveštaju o trendovima u svetu 2009. godine koji je danas objavio UNHCR. U isto vreme, broj izbeglica koje su se doborovoljno vratile u svoju domovinu na najnižem je nivou u poslednjih dvadeset godina.

Logično je da ako već plaćamo televizijsku pretplatu želimo da gledamo i kvalitetan program. I zaista, postoje kvalitetni sadržaji na RTS-u. Filmski program je najbolji od domaćih TV stanica. Informativni je zadovoljavajuć. Tu su i sportski prenosi. Ima i zabavnih emisija. No, postoji  i ono ali...

Podelom nagrada 28. januara u Trstu je završen 21. festival filmova Centralne i Istočne Evrope. Ovogodišnji pobednik u kategoriji dugometražnih filmova je „Đavolja varoš“ Vladimira Paskaljevića. U obrazloženju žirija stoji da je „Đavolja varoš“ najbolji dugometražni film „zbog hrabrosti i jasnoće sa kojima je mladi režiser opisao, preciznom montažom i izvanrednom režijom, grad iz kojega su Bogovi pobegli“. Prvu specijalnu nagradu dobio je Vladimir Perišić za film „Ordinary People“ uz obrazloženje da je u ovoj francusko – srpsko – švajcarskoj produkciji „autor umeo da linearnim načinom dosledno ispriča do kojeg stepena spoljnog i unutrašnjeg nasilja, smo spremni, mi ’obični ljudi’ da gurnemo sami sebe“. Drugu specijalnu nagradu dobio je Grk Irgos Lantimos za film „Kynodontas“, užasavajući portret porodice zatvorene u samu sebe.

Planinarenje je sport u kom je cilj osvajanje vrha neke planine, a Srbija je brdovita i lepa, pa o ovom sportu pričamo sa predsednikom našeg najtrofejnijeg planinarskog društva "Radnički" iz Beograda, Lazarom Dojčinovićem. Dvadesetosmogodišnji apsolvent Šumarskog fakulteta, kada nije vezan obavezama u klubu ili nije negde u planini, bavi se građevinskim i visinskim radovima. Takođe je i član suda časti Planinarskog saveza Beograda, a najveće dostignuće mu je osvajanje Elbrusa 5642 mnv. Pored toga, osvojio je uglavnom sve najveće vrhove u Evropi i regionu. Tačan broj planinarskih društava u Srbiji ne zna i kaže da im broj varira, jer se svake godine neki novi registruje, a neki stari ugasi. Da bi se postalo član nekog društva potrebno je doći na sastanak, uplatiti članarinu koja se kreće od 300 do 600 dinara i sa plaćenom članarinom postajete član Planinarskog saveza Srbije, a to je dovoljno da krenete na bilo koju planinarsku akciju u Srbiji.

Britanski nedeljnik “Ekonomist” (Economist) prikazao je sredinom avgusta knjigu “Revolucionarni život Fridriha Engelsa” (Friedrich Engels), koju je napisao istoričar Tristram Hunt, a objavila “Metropolitan Books”. U Britaniji je knjiga od 448 strana ponuđena pod naslovom “Komunista u mantiji”. Košta 25 funti.