Nemačka vlada želi da se u svakoj prilici pohvali svojim stabilnim finansijama, pa tvrdi da je njihova zemlja sigurno utočište za ulagače. Ipak, nemačko upravljanje državnim budžetom nije baš tako uzorno kao što bi većina nas poverovala, a njihov nacionalni dug probio je propisane  EU limite. U nekim aspektima, finansije jedne Italije čak su u mnogo boljoj formi piše Špigl u seriji tekstova o nemačkim finansijama. 

Objavljivanje dugoočekivanog spiska od sto najvećih poreskih dužnika pretvorilo se u fijasko Poreske uprave Srbije. Pošto je posle žalbe mnogih i brisanja grada Beograda sa liste dužnika Poreska uprava obećala da će se izviniti svima koji su pogrešno na nju dospeli, a njen direktor rekao da će “podneti ostavku ako je loše objavljao svoj posao” postavlja se i pitanje da li oštećeni imaju pravo na žalbu i po kom osnovu.

Rat koji su protiv temelja švajcarske države povele Amerika i Nemačka a pridružila im se i Velika Britanija sa ciljem dolaženja do dela novca deponovanog u švajcarskim bankama a pod izgovorom „da samo žele svoje utajivače poreza“, polako se bliži kraju.

Kao posledica globalne finansijske krize, prezaduženosti Amerike i mnogih država EU, poverenje većeg dela sveta okrenulo se ka „starom dobrom a sigurnom“ švajcarskom franku. Posledice po švajcarsku ekonomiju su već sada primetne. Rast franka najviše pogađa izvoz i turizam. Država da bi nekako zaštitila domaće proizvođače pokušava da „upumpa“ kroz dva nova fonda blizu 2 milijarde franaka.

Kraljevina Bunyoro-Kitara, jedna od 5 provincija Republike Ugande od pre nekoliko meseci postala je nova izvozna šansa za srpsku privredu. Nekada Angola i Gana, danas Uganda – Kraljevina Bunyoro-Kitara. Crni kontinent i pored rata u Libiji i nemira koji potresaju arapske zemlje ipak doživljava ubrzani ekonomski rast. 

Proteklu poslovnu godinu bankarski sektor je završio uspešnije mereno krajnjim finansijskim rezultatom, ali se ispod ove šture ocene krije gomila indikatora koji 2010. godinu ne bi mogli prikazati bezbrižnom. Banke nisu uspele da povećaju poslovne prihode, značajno su uvećale plasmane u državne hartije od vrednosti, dok su nelikvidnost privrede i pad standarda stanovništva postojeće bankarske usluge učinili neatraktivnim i sprečili razvoj novih. 

Do kraja juna Svetska banka i srpska vlada trebalo bi da utvrde projekte koji će biti podržani novim četvorogodišnjim zajmom. Posle kontinuiranih upozorenja sa svih nivoa banke da je Srbija na dnu liste po brzini povlačenja novca i tempu sprovođenja već odobrenih projekata, stvari su se donekle pomerile s mesta, ali ne dovoljno da bi smo se odlepili sa dna liste. I s potpisivanjem dva najnovija zajma vlada opušteno kasni.

Pred Srbijom su nova velika iskušenja koja dolaze spolja i iznutra: iz sveta dolazi pritisak većih kamata jer se evrozona bori sa troškovima krize na jugu kao i s rastom inflacije. Cenu će prvo platiti građani koji otplaćuju stambene kredite. Na unutrašnjem planu loša privatizacija i visok nivo nelikvidnosti suzili su broj klijenata banaka u realnom sektoru i uputile ih na kupovinu državnih hartija od vrednosti.

I tu se nazire problem jer je nejasno koliki je kapacitet države za vraćanje kredita koje sve češće uzima. „Bolje je stati i dobro se preračunati, jer ćemo troškove populističkog pristupa platiti novim krugom siromaštva” kaže profesor Đukić.

Na Svetskom ekonomskom forumu, koji se ovih dana održava u Davosu, ne jednom se čulo „da je 2011. godina ključna za istoriju ljudske civilizacije“. Većina prisutnih se slaže da su nagomilani problemi globalnog društva toliko različiti i komleksni da zahtevaju hitne i brze odgovore. Suštinski problem je de fakto nedostatak efikasnih mehanizama i institucija kojima bi se na neke nove krize moglo pravovremeno odreagovati. U tom kontekstu, a po uzoru na Global compact network (Mreža za globalni dogovor) formiran pri Ujedinjenim Nacijama, sada se lansira nova inicijativa – stvaranje Mreže za odgovor na rizike (RRK). 

Juče je u malom švajcarskom mestu Davos započeo 41. po redu Svetski Ekonomski Forum na kojem se okupilo više od 2500 vodećih licnosti iz sveta politike, ekonomije, kulture, nauke.

Svetski ekonomski forum u Davosu (WEF) je mesto gde se svake godine okupi više hiljada najuticajnijih ljudi iz preko 100 država sveta i prilika da se sklope „lukrativni“ poslovni aranžmani, ali i uspostave dobre političke, privredne i veze svakog drugog oblika.

Ako naša jedina prednost budu jeftina radna snaga, niži porezi, i subvencije za investitore, možemo očekivati rumunski scenario, dakle spor razvoj zemlje bez upadljivog skoka standarda. U narednim godinama stimulans za investitore trebalo bi da bude i članstvo za kandidaturu u EU. Bugarska  je posle podnošenja kandidature, a, posebno, posle pridruženja imala spektakularan rast stranih investicija do rekordnih 12 milijardi dolara u jednoj godini, što je više od polovine stranih ulaganja u Srbiji u celoj poslednjoj deceniji.

Evrozona i cela Evropska unija bore se za opstanak, upozorio je u utorak 16. novembra, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. U kvartalnoj prognozi Ernst&Young naslovljenoj „Da li je najbolje iza nas“ koju prenosimo, nagovešteni su neki razlozi tenzija, kao i glavni trendovi unutar Evrozone. U elektronskoj verziji edicije Biznis TOP 2009. možete naći i prognoze rasta BDP svih zemalja Evrozone.

Iako je Srbiji zabeležen najmanji pad, a potom i najbrži oporavak bruto društvenog prozivoda u regionu, u zemlji su su na delu ubrzana tranzicija i kriza. Izgleda da smo, bar kad je o zaposlenosti reč udarili u tranziciono dno, jer je zaposlenost dostigla istorijski minimum, a nezaposlenost ponovo prešla 20%. Istovremeno, od četiri scenarija mogućeg rasta inflacije najizgledniji je onaj od 8% do kraja godine. Glavni remetilački faktor je vlada koja bi da ishitreno, već u januaru, odmrzne plate i penzije i tako otvori još jedan krug rasta cena.

Redovno godišnje zasedanje Bilderberg grupe, inače 58. po redu, održano je od 3. do 6. juna ove godine u luksuznom španskom letovalištu  Sitges (u hotelu Dolce Sitges) južno od Barselone. Teme razgovora bile su finansijka reforma na globalnom nivou, jačanje evra, bezbednost, sajber tehnologija, energija, Avganistan, svetski problemi vezani za hranu i EU –USA odnosi.