Samo Exit, Guča i Beer fest privuku najmanje milion i dvesta hiljada posetilaca godišnje. Prihodi od ovih manifestacija mere se desetinama miliona evra i u stalnom su porastu, a festivalska groznica iznedrila je novi tip turizma – mešavinu kamperskog i muzičkog, ispuštajući iz vida detaljnije upoznavanje sa kulturom države u kojoj se ovi događaji održavaju.

Srbija je lepa zemlja. To nas uče od malena. Dovoljno je odmaći od gradova i betona da bi se u to uverili. Međutim, takođe nas uče da je Srbija najlepša zemlja, a to se već ne može izmeriti. Problem nastaje kada neko pokuša trapavo da unovči samoproklamovani epitet „najlepše zemlje“ u kombinaciji sa opštim trendom „povratka prirodi“. Tada strada građanin „najlepše zemlje“, potencijalni turista.

Omiljena odmarališta dobrostojećeg sveta u 19. veku bile su banje. Beograđani su odlazili u banje da se leče „mahom od prozeba po neugodnim stanovima i dućanima sa plehanim furunama i mangalima“, beleži štampa. Putovalo se konjskim zapregama. Put od Beograda do Sokobanje trajao je tri do četiri dana i koštao pet dukata. Ostajalo se obično po mesec dana na „oporavku“. Provod je bio skroman: šetnja, odmor u hladovini i ispijanje lekovite vode.

Zamah etno turizma u široj okolini Zlatibora zavadio je opštine, sela i komšije, ali vas, kao i uvek u Srbiji, zatekne i neka potpuno drugačija priča: solarna energija i knjževne večeri „Kod Komše“.

Srbija u zdravstvenom turizmu ima tradiciju dužu od 160 godina, hvale se domaći, koji dodaju da su “lekovita voda, blato i čist vazduh” aduti Srbije. Sa spiska su izostavljene najlon kese i olupine šporeta koje sustižu ostatke frižidera u “neotkrivenoj prirodi koja oduzima dah”.

Posetioci iz bivših YU republika definitivno vode među stranim turistima koji tokom godine posete našu zemlju. Slovenci su, pritom, najverniji gosti Beograda, Crnogorci i žitelji Bosne i Hercegovine, a posebno oni iz Republike Srpske preferiraju Zlatibor, Makedonci pored glavnog grada obilaze istočnu i centralnu Srbiju, dok prestonica postaje privlačna destinacija za turiste iz Hrvatske, među kojima je zabeležen porast broja poseta Beogradu za 32 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine.

Posle ukidanja sankcija normalno je bilo očekivati da će Srbija i Beograd kao njen glavni grad beležiti bolje rezultate u oblasti turizma. Međutim, da li je konstantan porast turističkih poseta prethodnih godina postao trend koji će se nastaviti i u budućnosti i omogućiti nam da zauzmemo značajnije mesto na svetskoj mapi? Za to se pruža velika prilika – samo od nas zavisi i da li ćemo je iskoristiti.

Niko ozbiljan nije u stanju da prognozira kakava će biti ovogodišnja turistička sezona u svetu. Jedno je sigurno: turizam će dobiti novu kategoriju pripadnika - onih koji dolaze da vide kako žive drugi, koji su u krizi. Biće to Kinezi, koji neće osetiti krizu duboko kao ostali i koji svoje turističko osvajanje sveta svake godine povećavaju za preko 20 odsto. Računa se da će preko 120 miliona Kineza u udobnim paket aranžmanima razmileti po svetu. Fascinatna brojka možda je samo prethodnica neagresivnog osvajanja kakvo ni Nostradamus nije umeo da predvidi. Kinezi  dokazuju da turizmu u svetu niko i ništa više nije u stanju da stane na put. Iluzija da se makar desetak dana može proživeti slobodno, udobno, lepo, uzbudljivo, dokono i nezaboravno jača je od „tegoba savremenog života“.