Posledice krize će najviše pogoditi najsiromašnije – od Amerike do Podsaharske Afrike, ali dok u Americi 97% onih koji se kvalifikuju kao siromašni imaju automobil, televizor u boji i neki vid socijalne pomoći, 1,4 milijarde ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu u najugroženijim regionima sveta teško mogu da zadovolje najosnovnije ljudske potrebe.

Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Baroso, tvorac je aktuelne parole koja i zvanično treba da postane slogan EU, a glasi: „Ljudi pre svega“. One starije prisetiće to na vreme kada je papagajski ponavljana parola „Ljudi su naše najveće bogatstvo“, a rezultat znamo dobro. Nadajmo se da je ljudski rod postao nešto ozbiljniji, a političari, posle kriznog udara, nešto više od reči.

Za razliku od prethodne dve decenije kada su konkursi za rudare stalno bili otvoreni ali se retko ko na njih javljao, sredinom aprila ove godine više od 200 mladih ljudi uputilo je zahteve za rad u rudnicima Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica. Nezaposlenost je toliko rasprostranjena da je i rudarska jama postala poželjno radno mesto. Zarade u rudnicima trenutno su pristojne i redovne, a u krajevima gde se rudnici nalaze i nema mnogo alternativa za posao.

Marjana Emić živi sa suprugom i dvoje dece različitog pola u stanu od dvanaest kvadrata koji je dobila kao privremeni smeštaj 1992. godine. Suprug je radio u firmi koja je propala. U pedesetim godinama života ostao je bez posla i nade da će naći novo zaposlenje. Marjana radi u KBC-u Zvezdara kao spremačica. Njena  plata (sa minulim radom, toplim obrokom i regresom) je oko 15.000 dinara. Ako radi u dane praznika, može da zaradi još dve do tri hiljade dinara. To su jedina redovna mesečna primanja četvoročlane porodice.

U Srbiji nema jasne definicije i kriterijuma ko se smatra siromašnim. Uopšteno, to su ljudi koji žive u nemaštini, oni koji gladuju, koji su bolesni a nemaju novca za lečenje ili uslove da se obrazuju.

U toku je izrada novog Zakona o socijalnoj zaštiti čije je usvajanje planirano tokom ove godine, ali praksa EU i loša iskustva zemalja u tranziciji pokazuju da je decentralizacija složen proces koji se ne može obezbediti jednostavnom promenom zakona i prenošenjem nekih funkcija na lokalne organe vlasti.

Obrazovanje je glavni mehanizam generacijske reprodukcije siromaštva, budući da najveći broj dece u Srbiji koja ne nastavljaju školovanje nakon osmogodišnje diplome ili upisuju niže obrazovne profile potiče iz siromašnih porodica u kojima roditelji imaju najniže kvalifikacije.

Da li se Srbija suočava sa socijalnom krizom? Proizvodi li država siromaštvo? Bliži li se kriza socijalne politike? Na naša pitanja odgovara konsultant Svetske Banke, sociolog Miroslav Ružica.*