Svetska ekonomska kriza preti da ugrozi pravo na rad dostojan čoveka, upozoravaju analize iznete na Evropskom regionalnom sastanku Međunarodne organizacije rada, koji je okupio više stotina predstavnika socijalnih partnera u traženju rešenja za izlazak iz krize, ali i za period nakon njenog završetka.

Da su se stvari okrenule postalo je jasno kad su banke počele ponizno moliti da im pozajmite svoj novac umjesto da vam ga pokušavaju prodati.

Predstavnici deset stranih banaka obavezali su se krajem marta u Beču da u ovoj i narednoj godini njihovi krediti srpskim kompanijama i bankama neće biti manji nego što su bili 31. decembra 2008. godine. Privatnim preduzećima i bankama u Srbiji ove godine na naplatu dospeva 4,5 milijardi evra ranije odobrenih prekograničnih (cross border) kredita, od čega u prva dva meseca skoro milijardu evra. Uplaćeno je samo 11 miliona. Ukupan dug privatnih preduzeća i kompanija dostigao je cifru od 15,4 milijarde evra.

Jedan od najvećih izazova ove godine je, i to ne samo u Srbiji, održavanje likvidnosti privrede. Prema podacima Narodne banke Srbije, krajem februara oko 57.000  privrednih subjekata imalo je blokiran račun sa ukupnim dugovanjem od oko 215 milijardi dinara. Broj zaposlenih u tim preduzećima je oko 152.000.

Kako rešiti gorući problem nelikvidnosti preduzeća u Srbiji? Jedan od odgovora koji je ponudilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je multilateralna kompenzacija u tri kruga. Nažalost, iako je obećano da će početkom aprila taj predlog prerasti u konkretan plan akcije, ni danas se ne zna više o tome kako država namerava da organizuje i sprovede taj proces. Inicijativa ministra Mlađana Dinkića podelila je i stručnu javnost - dok neki upozoravaju da  sistem multilateralne kompenzacije nije dao rezultata ni za života SFR Jugoslavije, naš sagovornik, profesor na Megatrend Univerzitetu i saradnik Ekonomskog instituta Vladimir Vučković ocenjuje da je to predlog koji, pažljivo i u skladu sa interesima svih strana, vredi sprovesti u delo.

Kao i kompanije u svetu, i preduzeća u Srbiji suočavaju se ekonomskom krizom. Najveći efekat krize, ogleda se u tome što firme nove planirane investicije odlažu. Rast i razvoj kompanija moraće da sačekaju neka bolja vremena, kada kriza mine.

Vlada je, posle deset dana pregovora, postigla (25. marta) sporazum sa Međunarodnim moneternim fondom o dvogodišnjem kreditnom aranžmanu od oko 3 milijarde evra. Od ukupne svote, Srbiji će u ovoj godini biti dostupne 2,2 milijarde.