U proteklih mesec dana od stupanja na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU nisu vidljivi njegovi efekti, ocenjuju u vojvođanskim malim i srednjim preduzećima koja izvoze u zemlje Evropske unije.

Srbija će jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU već ove godine izgubiti najmanje 20 miliona evra prihoda od carina i poreza, ali druge, dugoročne  koristi treba da budu mnogo veće.

"Prva stepenica ka članstvu u Evropskoj uniji", "prvi obostrano obavezujući, klasični ugovorni odnos između zemlje nečlanice i Evropske unije", "sporazum o stvaranju slobodne zone trgovine, koji uspostavlja i obavezu zemlje nečlanice da uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama Evropske unije", "najviši oblik saradnje između EU i zemalja Zapadnog Balkana" - sve su to definicije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Nasuprot demagoškim tezama, primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom može da bude korisna i za građane i za državu i za privredu. Uslov je hitan nastavak reforme poslovnog okruženja.

Za i protiv SSP-a za "Biznis i finansije" govore:

• Ernst Bode, generalni direktor Messer Tehnogasa i regionalni direktor za jugoistočnu Evropu
• Dragoljub Vukadinović, Metalac
• Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije
• David Banjai, direktor Bol pekidžing Evropa
• prof. dr Danijel Cvjetićanin, profesor Univerziteta Alfa

Otpočinjanjem „tehničkog dijaloga“ 2001. godine sa Evropskom komisijom otpočinju i nade o postizanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Pregovori su vođeni od novembra 2005. parafiranje je obavljeno 2007. a potpisivanje je usledilo aprila 2008. godine. Uprkos našim nadanjima 15. septembra prošle godine savet ministara EU za spoljne poslove nije dao pozitivno mišljenje da bi se započeo proces ratifikacije Sporazuma o pridruživanju kao i privremenog trgovinskog sporazuma.