Pisanje o vrednosnim orijentacijama mladih u Srbiji traži truda kao raskrinkavanje Votergejt afere. Literatura o ovoj temi postoji, ali mladi koji su tada bili “reprezentativni uzorak” analiza danas imaju oko 50 godina. Novija istraživanja jesu sprovođena, ali najveći broj autora ne želi javno da ih komentariše. Na osnovu pokazatelja koji su dostupni, kao zajednički imenitelj namaće se ocena da se nove generacije dominatno ponašaju utilitaristički.

U zemlji u kojoj petina stanovništva su adolescenti koji sporo sazrevaju, a ostali brzo stare jer se penzionišu pre svih stanovnika EU, mladi fatalistički veruju da će uskoro biti bolje, ali neće da se potrude da im bude bolje.

Kako mladi sazrevaju u Srbiji, šta donosi studiranje ovde a šta na Zapadu, kako se donose odluke ostati ili otići, nalazi posao i obezbeđuje egzistencija, umesto statistike govore iz sopstvenog iskustva dvoje studenata i dva preduzetnika.

Rešavanje krize identiteta, kao sastavnog dela odrastanja, ne može da se odlaže predugo, jer je njen doživljaj veoma bolan, a posledice presudne po čovekovu budućnost. Šta se dešava kada društvene okolnosti i istorijske promene nametnu dodatno čekanje na odrastanje i prihvatanje odgovornosti za sopstveni život?

Moderno društvo postavlja mnoge zamke i sve više jede svoju decu. Najnovija istraživanja o narkomanji u Srbiji pokazuju da su zaista u pitanju deca, jer je sve češći slučaj da se droga konzumira već u višim razredima osnovne škole.

Da je ovo društvo, koje im je upropastilo detinjstvo, naučilo lekciju i učinilo nešto više za budućnost današnjih mladih u Srbiji, onda se pitanje zašto se zatvaraju u geta i dane provode u "blejanju" ne bi ni postavljalo.