Naletim na sajtu agencije Xinhua kako traže novinare saradnike i urednike širom sveta, pa kako sam za to prestareo, nastavim dalje i naletim na vest kako je kineska vlada obavestila državne službenike da će preuzeti na sebe brigu u traženju neženjama partnerki za brak. Dalje traganje pokazuje da oko 500 miliona mladih Kineza  jureći za poslom, za karijerom, za uspehom, ne stiže da juri i za ženskama. Problem obrnute vrste je znatno manji, jer zbog efekata, srećom zamiruće opake predrasude, mnoštvo ženske novorođenčadi ne uspe da preživi dolazak na svet, te u Kini vlada permanentni nedostatak ženskih osoba (52:48 odsto u korist muškaraca), drugi element remećenja prirodne ravnoteže je zakon iz 1978. godine po kojem bračni par može imati samo jedno dete (Šangaj i Peking su već ukinuli taj zakon), a najvažniji je neverovatan ekonomski bum i migracije stanovništva u velike gradove i ekonomske centre zbog čega su pokidani normalni tokovi zbližavanja osoba.

1 je prvi prirodni broj. Njegova precizna definicija glasi: # P(0) – radi se, ne bih se zakleo da sam baš razumeo, o skupovima nečega i ničega da bi se konstatovalo „da P(0) ima 1 element“. Pre njega nema ničega = 0, a posle njega je 2, što je već množina. Biti „N° 1“ znači biti izuzetan, nedostižan, najuspešniji. Od biznisa do sporta ta oznaka mami ljude, tera ih da se dokažu, da poraze druge, da dosegnu Olimp, da stanu na sam na vrhu. Mnogi od onih koji su dostigli da budu N° 1, odjednom su se osetili sami, čak izgubljeni, zbunjeni slavom i korumpirani uspehom. Već polako skrećem ka sportu iako još nisam spomenuo produkcije ljudskog duha, takođe opsednutog rangiranjem.

Ovaj naslov znači da je, za sada, anonimni Italijan za 2 uložena evra dobio u petak, 21. avgusta, 147.800.000 komada istog tog novca. U ovoj rubrici, pod naslovom „Kreacija i rekreacija“, opisao sam ukratko smisao teorije igara, kako ne bih tome umeo šta da dodam, okrenuo bih se praksi igara (na sreću).

PjerđorđoOdifredi, “visokokvalifikovani” popularizator matematike, piše neki dan: “Previše sedmica i malo petica – ključ za otkrivanje krađe”. Reč je o izborima u  Iranu i podvrgavanju njihovih rezultata kontroli uz pomoć Benfordovog zakona. Frank Benford, ima to i na Wikipediji, otkrio je 1934. godine učestalost ponavljanja pojedinih cifara u prirodnim fenomenima od vodostaja, izbornih rezultata, do statistika bejzbola. Istina, to je već 1881. ustanovio astronom Sajmon Njukomb, ali se nije potrudio da definiše precizno, pa je Benford, uradivši posao do kraja, mogao da mu da i ime: “Benfordov zakon”. Zakonitost koju je Benford opisao sastoji se u učestalosti pojavljivanja pojedinih cifara u nekom nizu brojeva. Na primer, broj 1 se ponavlja sa učestalošću od 30 odsto, broj 2 već pada na 18 odsto i tako sve niže do devetke čiji je procenat 4,6 odsto. Ako se uvede i nula tada procenat sledećeg broja 10 pada na 4,1 odsto, a poslednji broj 99 se pojavljuje sa učestalošću od samo 0,4 odsto. Analizirani uz pomoć Benfordovog zakona, nizovi cifara otkrivaju da li se i koliko kralo. Na primer, američke poreske vlasti masovno koriste taj zakon u kontroli poreskih prijava.

Piše mi prijatelj, preduzetnik, dakako mali, pa mi se čini da vredi da to i drugi pročitaju. Ima cifara i procenata, koliko za numerologiju, ali i muke čoveka koji želi nešto da uradi, da sam obezbedi sebi i onima što sa njim zajedno rade koliko da pristojno žive. Evo šta kaže: „Skroz sam odlepio zbog ovih koji vode zemlju. Taman sam sredio papirologiju za vrlo povoljan kredit, kad eto saznam da je doneta uredba Narodne banke po kojoj krediti iz inostranstva za obrtna sredstva moraju da imaju grace period (poček) od šest meseci, a mi se dogovorili na četiri meseca. Srećom, kreditor uviđavan, pa pristane na izmenu.

Nema algebre koja bi otrpela ovakvu nakaradnu formulu. Život je, međutim, nešto drugo – življe, pa prevazilazi uštogljenu maštu matematičara. Biće dobro ako na ovom omeđenom prostoru uspem da objasnim šta se formulom htelo reći. Aprilski skup G 20, i još više vreme posle njega, pokazuju kako svet počinju da vode  Amerika i Kina, dakle G 2, a sve ostalo za njih je 0 (nula). Nažalost, uključiv i Evropsku uniju, koja u skupini G 20 ima čak pet predstavnika (Britaniju, Nemačku, Francusku, Italiju i EU, kao zajednicu).

Od 19. do  22. marta u Rimu i Njujorku simultano se održavao Festival matematike, ove godine pod naslovom koji neovlašćeno nosi i ovaj tekst. Na tom trećem po redu Festivalu, koji je izmislio danas najpopularniji popularizator matematike Pjerđorđo Odifredi, a koji je dobrim delom uticao i na nastajanje ove rubrike i nekih tekstova u njoj, našlo se osam nobelovaca, tri nosioca „Filds medalje“, najpretižnije nagrade za matematičare ispod 40 godina i niz drugih matematičara, manje srećnih sa nagradama, ali ne i sa naukom.

Dvojica ekonomista, Kristos Genakos i Mario Paljero smatraju da su uz pomoć statistike i algebre otkrili, odnosno definisali jednačinu uspeha, kao uzgredan produkt dobili su i jednačinu neuspeha. Ne bi se reklo da je  reč o šarlatanima.

Agenti FBI su prošlog 11. decembra upali u kuću sedamdesetogodišnjeg brokera Bernarda Madofa, spakovali ga zajedno sa gomilom zlatnih satova sa dijamantima, bisernih ogrlica i sličnim vrednim stvarima i odveli u zatvor.

Sem što je “G” sedmo slovo latinice, ono pored ostaloga ima značenje elementa u biohemiji (glicin), muzici (nota), fizici (gravitacija) medicini (ženska erogena zona), postoji engleski film “G” iz 1974. godine, pa potpis slikara Antonija Greka, koji garantuje da slika vredi od 15.000 evra pa na više... Zatim je G 2 bio čuveni FIAT-ov avionski motor.

Ovaj naslov je bazna formula, a ono “i” je oznaka za imaginarni broj. Podaci kažu da se do formulacije imaginarnog broja došlo u 18. veku uz uverenje da takav broj nema nikakvo realno zančenje. Gde je sumnja u tu tvrdnju? Reč “imaginaran” znači zamišljen, tobožnji, nestvaran, koji ne postoji. Ne čini li vam se da upravo ta reč najbolje leži svim onim milijardama i hiljadama milijardi, koje “izgoreše” po svetskim berzama i o kojima nas mediji zatrpavaju ovih meseci preko svake mere. Ova rubrika srećom nema ambicija da se ozbiljno drži matematike, već traži ono što se krije iza brojeva, ono kada 2+2 ne mora da bude 4, pogotovo u svakodnevnom životu.

U nedelju 22. septembra održani su izbori u Sloveniji. Bio sam tamo da vidim “istorijski” preokret sa desna na levo. Uzbuđenja koliko kad na radiju prebacite sa AM na FM – pesma različita, ali je muzika ista. Slovenci su jedina balkanska nacija koja ne raspravlja o problemu nacionalnog pomirenja – oni taj problem jednostavno više nemaju. Ljudi rade svoj posao. Ko pobedi na izborima, pored ostaloga ima prava da postavlja direktore u oko 2.000 ustanova javnog sektora. Za prošlu godinu 800 direktora tih preduzeća dobilo je posebna priznanja za super pozitivne rezultate iskazane u godišnjem bilansu. Manje od polovine tog broja, neuspešni, obavešteni su da napuste mesta za koja nisu dorasli. Sa političarima je još jasnije. Dve trećine starih političara (poslanika) na ovim izborima nije prošlo. Čak ni večiti Rupel, koji je menjao stranke i politike da bi se održao na vlasti duže nego Fidel Kastro. U Sloveniji je narod shvatio i sazreo da ima prava da bira, pa veruje i u politiku i u Ustav.

Negde u trećem veku pre nove ere Euklid je u petom poglavlju 1. knjige “Elemenata” postavio teoremu koja uprošćeno glasi: ako u jednom trouglu postoje dve jednake strane, onda su i uglovi naspram njih jednaki.