Privatizacija u Hrvatskoj izišla je na loš glas i postala je, kako je rekao jedan politicar, sinonim za otimacinu. To je, indirektno potvrdio i izvještaj kojeg je prošle godine objavio Državni ured za reviziju, nakon tri kruga revizije privatizacijskog postupka koji je obuhvatio 1.019 poduzece.

Iako su druge zemlje jugoistocne Evrope u privatizaciju krenule posle Srbije, sve su uglavnom uspele sa manje ili više problema i potresa da je okončaju, ili bar privedu kraju. Na ovim prostorima privatizacija je startovala 1990. po „Markovićevom zakonu“, nazvanom po poslednjem SFRJ premijeru Anti Markoviću, ali je još bliže sredini nego kraju. Od tada su se menjale i vlade i modeli privatizacije, a ni započet nije najteži deo posla - restrukturiranje, a potom privatizacija velikih sistema i javnih preduzeca, u kojima je koncentrisan najveci deo društvenog i državnog kapitala, ali i gubitaka srpske privrede