Daleke 1916. godine David Llewelin Wark Griffith, snimio je kolosal pod imenom Intolerance (Netrpeljivost). Sažeo je istoriju suvislog ljudskog postojanja koje je neprekidno pratila netrpeljivost među njegovim jedinkama i grupama. Ako za 2600 godina, koliko Grifit pokriva, nije nestala netrpeljivost, naivno bi bilo verovati da je mogla da nestane za naredne 94 godine, koliko nas deli od filma. Poperovo shvatanje da je baš permanentan nedostatak pravde razlog da se za nju borimo, primenjivo je i na nedostatak tolerancije.

S jedne strane svetle Terazije,
S druge mrak do Male Azije.
(Milovan Danojlić)

Da odmah odgovorim na pitanje iz naslova: Srbija je takođe svet, ali onaj Treći, koji se piše velikim slovom da se ne bi povredila njegova beznačajnost. Beograd je počeo da biva moderan u doba kada je bio glavni grad države od 20 miliona stanovnika. U njemu je bila koncentrisana uprava te evropske zemlje srednje veličine, a što je mnogo važnije i kompletan bankarski, spoljnotrgovinski i drugi profitabilni sistemi Jugoslavije. Tim parama građeni su Novi Beograd (kao federalni administrativni centar), „aerodrom u Surčinu, TV toranj na Avali“, prilazni putevi (Zagrebački „Vjesnik“ je sa dozom zavisti pisao kako „Beograd ima petlju“) naselja, ulice, upravne i poslovne zgrade. Ukratko - prosperitet. I što rekao Duško Radović: „Beograd je (bio) izuzetan, baš je (bio) zgodan, šta mu fali“. Rasla je s razlogom i zavist. „Trepča radi – Beograd se gradi“, samo je stihovano ono što su drugi u prozi, često žestokoj, govorili i pisali. A onda je jednog dana do večeri 1991. godine Beograd bacao cveće na tenkove, koji su iz njega pošli da centralizuju silom. Tu je početak kraja i te države i njenog glavnog grada.

Uz poklike desetina hiljada građana Kosova, 25. aprila je počela izgradnja autoputa Vrbnica – Merdare koja povezuje Kosovo sa Albanijom i Srbijom. Autoputom će se sa Kosova do Drača umesto za šest, stizati za dva sata. Građanima Srbije, spakovanim za Jadran preostaje samo da se dokopaju Merdara, pretkomore srca Srbije. Srbija drumske koridore usmerava ka Bugarskoj i Makedoniji. Kao u vreme Rimskog carstva – tragovima Via militaris, odnosno Via diagonalis.

Vlada Srbije, držeći se pravila svetog trojstva liberalne ekonomije, organizovala je sastanak političke vlasti, poslodavaca i sindikata ne bi li dospela do kriznog programa ravnoteže odnosa glavnih aktera. U principu nije to loša inicijativa. Simbolika održavanja skupa 14. aprila na terenu zaposlenih (Dom sindikata) trebalo je da pokaže blagonaklonost vlade i poslodavaca. Ni to nije loše. Glavne tačke rasprave: smanjenje poreskih opterećenja na zarade i davanje preduzetnicima na upravu loša preduzeća, takođe nije loš potez  - u principu. Šta će od svega ispasti - videćemo.

Inovativnim, velikim projektima urbanog razvoja - izgradnjom nove železničke stanice i novih gradskih kvartova oko nje, kao i naselja Aspern na području nekadašnjeg aerodroma, Beč pretenduje da postane centar razvoja šireg regiona srednje i istočne Evrope, popularno nazvanog Centropa.

Higijena

Predsednik Tadić je u uskršnjoj poseti manastiru Bukovo okupljenoj dečici konstatovao da su oprala kosu na praznik, da su se baš doterala. Malo ljudi je u vestima primetilo ove predsednikove reči, ili su pak primetili ali više ne reaguju na sve brzoplete izjave naših političara.

Evropejci

Kako Blic saznaje iz sebi bliskih izvora, nagradu za Evropljanina godine, koju dodeljuje Prva evropska kuća, dobiće ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Za sledeću godinu neka se spremi Tomislav Nikolić.

Srbija je bila seljačka, pa radnička, pa je postala spekulantska zemlja. Potkraj seljačkog razdoblja, uoči Drugog svetskog rata, preciznije 1939. godine, Srbija je u poljoprivredi stvarala 46 odsto svog BDP, u industriji 21 odsto, u trgovini, zanatstvu i ugostiteljstvu takođe 21 odsto, a sve ostalo (12 odsto) proisteklo je iz šumarstva, građevinarstva i saobraćaja.

Da bi pre sedam godina mogle da nišane na Zorana Đinđića na štakama, ubice su morale da skrenu pogled sa Vaznesenjske crkve. Kada je premijer Srbije ubijen, SCG je bila prva na listi kandidata za EU, kao što je SFRJ u vreme njenog poslednjeg premijera Ante Markovića bila najbliža EU među susedima. Sada niže odbijenice. Brisel maja 2006. prekida pregovore o članstvu Srbije u EU, jer je zatajio Koštunice Vojislava izum „dobrovoljne predaje“ haških optuženika. Dvojica kočijaša i dalje dahću za vratom Srbiji upregnutoj u njihova kola.

Vo vjeki vjekova
Od 1. marta izvodi iz matičnih knjiga važe doživotno. Konačno nećete imati problema da dokažete da ste živi i da niste Feniks koji se iznova rađa svakih šest meseci.

Poskupljenje
Sto dinara je jedan evro. Tako je lakše računanje.

U ovom nastavku biće reći o spoljnoj politici i spoljnoj trgovini, osnovnim kanalima komuniciranja sa svetom. Mislim da je potrebna napomena da nije uopšte važno šta mi o sebi mislimo u svetskom kontekstu, nego šta drugi o nama misle, odnosno da se valja priviknuti na dugu tradiciju slobode bespoštedne kritike u tom relevantnom krugu zemalja prema kojem naša politička elita teži oficijelno, a iskreno samo onaj deo građana kome je dosta života na rubu sveta. Naime, sloboda mišljenja, govora i štampe podrazumeva žestoko kritički stav i prema nama i stanju u nas, iako  jedan deo našeg javnog mnenja to doživljava kao mržnju, netrpeljivost ili nadobudnost bogatijih i razvijenijih od nas. Ako želimo među uspešnije, moramo se zamisliti nad primedbama koje o nama izriču drugi.

Super Tadić

Prošlog meseca bili smo počastvovani gostovanjem Džonija Depa koji je slavio Srpsku novu godinu sa trubačima. Od svih obožavateljki slavnog glumca, prvi je uspeo da mu priđe predsednik Tadić, koji se, kako nezvanično saznajemo, i sam priprema za holivudsku karijeru. Njegov debi bila je uloga mišićavog zaštitnika nacije u atlet majici, koji pre svih iskušava opasnu vakcinu na sebi, naravno, za dobrobit naroda.

„...rasprostiralo se i drugo, a to je: stid od rada....“
Svetozar Marković: „Srbija na Istoku“
   

Odlukom Evropske unije 19. decembra 2009. godine za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije ukinute su vize za putovanja po zemljama Šengenske zone. Ta mera proizvela je u Srbiji dvojako dejstvo: svetovne vlasti su upotrebile svu medijsku silu da je pripišu sebi kao uspeh, dok je predstavnik duhovnih vlasti, doskorašnji v.d. patrijarha, mitropolit Amfilohije Radović, rekao da ga je „pomalo stid“. Tako je Srbija ponovo pokazala da nije bez osnova u njenom grbu dvoglavi orao čija svaka glava gleda na suprotnu stranu, ali telo ostaje nedeljivo.

U Srbiji se decenijama posle oslobođenja u skupštini, štampi, javnim i privatnim diskusijama potezalo pitanje o ekonomskom stanju i položaju zemlje. U javnosti se neprekidno jadalo da Srbija ekonomski opada i tražilo da se privredno stanje naroda poboljša i unapredi.

Od 16. do 19. novembra u Rimu je održan Svetski samit FAO, organizacije za hranu i poljoprivredu, na kojem je po ko zna koji put ponovljeno obećanje bogatih zemalja da će do 2050. svojim prilozima prepoloviti broj gladnih u svetu te da je za taj posao potrebno izdvojiti 64 milijarde dolara. Ništa novije nego što je već zapisano u Milenijumskoj agendi OUN.

Na prvi pogled, čini se da smo zaista postali prava ekološka država. U medijima se o ovim temama mnogo više govori, ambiciozni resorni ministar i bliske mu (ne)vladine organizacije čiste Srbiju, za kampanje iz oblasti ekologije angažuju se čuvene i dobro poznate marketinške agencije, a javne ličnosti poručuju sa malih ekrana da čuvamo životnu sredinu… U 2009. godini u Narodnoj Skupštini usvojeno je više od 10 veoma važnih zakona kojima se ova oblast reguliše, između ostalih Zakon o zaštiti vazduha, zaštiti prirode kao i Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalažnom otpadu. Na Samitu o klimatskim promenama u Kopenhagenu boravila je visoka delegacija naše zemlje predvođena premijerom. Međutim, čini se da su ovi potezi, iako dobrodošli, više rezultat želje da se pokaže proevropska orijentacija nego što zaista postoji ozbiljna namera da se nešto uradi.