Uprkos opštem konsenzusu o tome da su poljoprivreda i proizvodnja hrane naša najveća komparativna prednost, Srbija, smatraju stručjaci, nema pravu strategiju razvoja poljoprivrede.
Ne
mogu da tvrdim da ove reči pišem bez emocija. Milutin Mitrović je moj
stari drug koga, kao sve dobre i dobroćudne ljude, više znaju po
brojnim nadimcima, od kojih je najpoznatiji “Džive” ili, iskvareno,
“Dživa”. Bili smo zajedno još iz gimnazijskih dana i radili u redakciji
“Studenta”, koja je po našem skromnom mišljenju bila jedna od najboljih
u istoriji i čije članove ne navodim iz dva razloga: mnogi više nisu
živi a neke bih zaboravio, što je, i prvo i drugo, teška nepravda.
Kada
su u ranim godinama, ljudi obično ne znaju šta će da budu pa od njih
ispadne nešto – ili ništa. Džive je oduvek hteo da bude novinar i
predano je na tome radio, mada je, kao svaki mladi Beograđanin, morao
da se pravi da mu je svejedno. Usavršavao se po najboljem uzorima i u
najboljem društvu.
Ono
što se najbolje vidi u ovoj knjizi, sastavljenoj od njegovih kratkih
tekstova, jeste da su ga oduvek privlačile dve stvari. Jedna, recimo,
suštinska a druga metodološka. Prva je bila želja da se pronikne u
tajne i mistifikacije nauke koja se zove ekonomija, discipline koju,
kao i istoriografiju, mnogi smatraju više umetnošću. Druga je potreba
da se teške stvari objasne prosto, što je i u nekadašnjoj Jugoslaviji i
današnjoj Srbiji bilo neophodno jer je stručno čitalaštvo toliko
ograničeno da bi za njega bilo bolje šapirografisati bilten ili, kao u
doba Dživetove i moje rane mladosti, praviti zidne novine.
Popularizacija
je, međutim, vrlo težak posao. Da bi se složena pitanja jednostavno
opisala i objasnila treba znati mnogo, treba potpuno vladati materijom.
Omaške na malom prostoru teksta u novinama ili nedeljniku mnogo su
upadljivije od grešaka u debelim tomovima protokolisanih naučnika.
Džive je tu veštinu upornim čitanjem, učenjem jezika, odgovornošću i
iskustvom u potpunosti savladao, kao što će čitalac videti.
Konačno, Milutin, alias Džive,
pripada generaciji koja je još pre 1968. godine bila obavezna da se
vrednosno opredeli i da za to odgovara. On je nastojao – i uspevao – da
izbegne sve mode, uključujući i najnoviju, nacionalističku. Ovo
napominjem zbog toga što je jedna lukava forma lažnog rodoljublja u
Srbiji zaodenuta u paradno protivljenje globalizaciji, protiv koje je
šatro-desno i šatro-leva Srbija navodno najodlučniji borac, kao što je
u srednjem veku feudalna Srbija tobože bila brana islamu i
katoličanstvu. Ono što je kod Mitrovića lajtmotiv jeste energično
suprotstavljanje lošim stranama globalizacije i njihovo razobličavanje.
Globalizacija je neminovna, kao i sneg zimi, ali nije bez mana, koje
treba žigosati i otklanjati. Mitrovićeva je i bespoštedna kritika kulta
neoliberalizma i njegovih anahronično folirantskih apologeta. Kao što
se u ovoj knjizi ispravno primećuje, takav navodni liberalizam preti da
savremeni kapitalizam, pa i njegovu domaću divlju varijantu, dovede do
samouništenja.
Obaveštenja
i podaci, kojih je ova zbirka prepuna, otuda nisu niz zanimljivosti već
odraz jednog promišljenog pogleda na svet i budućnost. Ali oni - a to
je posebna veština – ipak ostaju zanimljivi.
Vojin Dimitrijević
Sadržaj PREDGOVOR 6
Milutinova knjiga 6 JOYSTICK MOĆI 8
Buduænost do sutra 8
Totalitarni liberalizam 13
Fetišizam kriza 17
Davljenje u kapitalu 22
Umeti s novcem 26
Superkapitalizam i demokratija 30
Čovek je čoveku – partner 35
Evropa na nišanu 38
Bauk krize nad Evropom 40
Dopingovanje kapitala 43
Bauk inflacije 47
“Četvrti kapitalizam” 50
Cena države 53
Nafta od papira 56
Money, money... 58
Doviđenja u sledećoj krizi 59
Doviđenja u svetskoj recesiji 61
Bitka za hegemoniju 62 Opipljive nade 66
Obama - korak za čovečanstvo... 66
Obama: “Neće biti ni lako ni brzo” 71 Ekonomska geografija 75
“Ruska salata” 75
Kina: Komunitalizam 80
Indija: Nežni kapitalizam 85
Afrika: Crno - boja novog optimizma 90
Antipolitika 93
Ode Evrosong? 95
„Čak na Tibet...“ 96
Kineski zid 98
Izborni paradoks 99 Ekoglobal 101
Drugačiji svet je moguć 101
Biće skoro propast sveta... 104
Atak na hranu 107
I na nebu, i na zemlji 110
Proizvodnja, umetnost, nauka 112
Davljenje kesama 114
Terra Madre 115
Ko paniči? 117
Let it be 118
Energetski rat 119 Pravo na rad 121
Generacija “upotrebi, pa baci” 121
Mafija: U raljama posrednika 125 Političenje 127
1968: Mašta na vlasti 127
Pons asinorum 130
Žensko pitanje 131
Srbiji preti pamet 133
Anti zid 134
Antisemitizam u kući 135
Smena na vrhu 137
Prijateljsko ubeđivanje 138
Trijumf volje 139
Euradria 140
Valjda je to dno? 141 Religija i razum 143
Postmoderne veroispovesti 143
Alah, Bog i tolerancija 147
Verski turizam: U ime bogova 152
Papa je mrtav – Živeo Papa! 154
Papa u staklarskoj radnji 155
Laže li Papa? 156
Opet oni! 158
Mešanci 159
Istanbul was Constantinopole... 160 Romologija 162
Ašuen romalen! 162
Nimby 163
U raljama marketinga 165 Sporting life 167
Igra oko igara 167
Kentauri novog doba 171 Slobodni stil 173
Pravo na tišinu 173
Lobi Vankenobi 177
Cutty Sark 179
Amor est dolor 180
Bankarska opera 182
Sprečena kataklizma 184
Izdavač: NIP BIF Press doo Štampa: AMB grafika, Beograd Prepress: studio triD Oblikovanje: Ranko Grubač
Beograd, 2009.
Beleška o piscu
Milutin Mitrović: Čovek od reči
Rođen
1931. godine u Beogradu, na Slaviji, u kući koja se nalazila na tlu
„Mitićeve rupe“ – decenijama privremenog parkića sa velikim sunčanim
satom u centru. Ima neke simbolike i u tom sunčanom satu i u činjenici
da već sedam decenija na tom građevinski privlačnom mestu niko nije
uspeo da sagradi čak ni garažu, a kamo li pristojnu zgradu. Ništa do
kraja.
Škole pohađao u rodnom gradu, ali ništa nije ljudski
završio, čak ni osnovnu, jer mu je zbog izbijanja rata 6. aprila 1941.
godine priznat četvrti, tada završni razred osnovne škole. Studirao je
prava i italijansku književnost i ni to nije završio. Prokleta
radoznalost ga je uvek odvlačila negde drugde, da bi se jedino i trajno
zadržao u novinarstvu. Počeo je u završnom razredu gimnazije, više
muvajući se nego pišući u „Srednjoškolcu“, pa u „Studentu“, pa u „Youth
Life“ (omladinskom listu za inostranstvo), pa u „Yugoslav Review“ (za
odrasle), pa u „Ekonomskoj politici“ (preko tri decenije)...
„Republici“, „Ekonomistu“ i dakako u B&F od osnivanja. Jedno vreme
je pisao za švajcarski dnevnik „Corriere del Ticino“ i časopis
„Galatea“, po nešto od tekstova objavljivano mu je u britanskim,
američkim, italijanskim i finskim časopisima. Barata sa nekoliko
jezika, na nivou koji je pisac Primo Levi definisao kao: „correntemente
e scorrettamenta“ (tečno i nepravilno).
U novinarstvu gotovo da
nema posla kojim se nije bavio od saradnika svih mogućih rubrika,
fotoreportera, tehničkog urednika, urednika deska, do glavnog i
odgovornog urednika, direktora i penzionera, a takvi često rade više
nego pripravnici. Iako je ekonomija u centru njegove pažnje, nije na
odmet reći da je jedan beogradski sociolog njegovo pisanje svrstao u
ekonomsku sociologiju. Ostao je veran „pismenom“ novinarstvu i pokušao
tu da dostigne koliko može, odoljevajući ponudama da sarađuje na radiju
i TV.
Početkom osamdesetih opkladio se sa jednim tadašnjim
piscem bestselera, da će napisati tiražniju knjigu od njegovih. Napisao
je, objavio kod Nolita i to tri izdanja u roku od 11 meseci i u ukupnom
tiražu od 12.000 primeraka. Naslov knjige glasio je „Lumbrikultura:
Gajenje glista“. Istina, nije to bila beletristika, no bila je knjiga,
visoko tiražna i dovoljna da mu bude priznata pobeda. Ima dva kreda:
dati čitaocu sto više relevantnih podataka i učiniti to čitljivim.
Film (TV seriju) M*A*S*H* smatra uzorom kako objediniti strahote sa humorom i dobroćudnošću.
Knjigu "Postmoderna vremena", Milutina Mitrovića možete kupiti i u knjižarama Mikro knjige
TC Sremska, Maršala Birjuzova 2-4, telefon 2636-001, radno vreme od 12 do 20
TC Banovo Brdo, Požeška 108a/I sprat, 3546-756, radno vreme od 12 do 20
