Finansije TOP 2008.
U prodaji je peto po redu, specijalno izdanje, edicija Finansije TOP 2008.
U
publikaciji su objavljeni podaci o poslovanju finansijskog sektora u
2008. godini, na osnovu podataka iz završnih računa. U ediciji su
publikovani podaci o poslovanju banaka, osiguravajućih, lizing,
revizorskih i brokerskih kuća, kao i investicionih i penzionih fondova
u Srbiji, zemljama regiona i u svetu. Uz ediciju je priložen i CD sa
kompletnim statističkim podacima o poslovanju finansijskog sektora, i
prezentacijom Beogradske berze i njenog poslovanja u 2008. godini. Svi
pretplatnici ediciju će dobiti uz redovan broj BiF-a, a ostali
zainteresovani mogu je naručiti od izdavača.
BANKE
U publikaciji je objavljena rang lista banaka po završnom računu za 2008. godinu kao i rezultati poslovanja u prvom kvartalu 2009. godine, presek stanja i perspektive razvoja bankarskog sektora u odnosu na opšta makroekonomska kretanja u zemlji, regionu i svetu.
OSIGURANJE
Osim lista sa bilansima osiguravajućih kuća sa podacima o bruto premiji, tržišnom udelu i udelu u ukupnoj premiji, po strukturi kapitala i isplaćenim štetama, dat je i presek stanja na domaćem tržištu osiguranja, kao analize ovog sektora u regionu.
BROKERI
Liste brokerskih kuća prema prometu obveznica i prometu akcija u 2009. godini sa pregledom zbivanja na Beogradskoj berzi u 2008. godini kao i u prvom kvartalu 2009.
Uporedni pregled kretanja berzi u zemljama u okruženju i poredjenje sa svetskim berzama.
LIZING KUĆE
Osim lista ovlašćenih lizing kuća, data je i analiza trenutnog stanja, procene daljeg razvoja ovog sektora i poređenja sa zemljama u regionu po vrstama lizing ugovora, kao i svetski trendovi u razvoju leasinga.
REVIZORSKE KUĆE
Spisak ovlašćenih revizorskih i računovodstvenih kuća, sa analizom problematike vezane za trenutno stanje u ovoj oblasti.
INVESTICIONI FONDOVI
Poslovanje investicionih fondova u 2008. godini sa kretanjima vrednosti investicionih jedinica i vrednosti imovine fondova. Perspektive i ograničenja razvoja ovog sektora s obzirom na ukupnu poslovnu klimu. Poseban deo je posvećen penzionim fondovima.
Uz štampano izdanje je priložen CD sa statističkim prilogom i kompletnim podacima o poslovanju finansijskog sektora.
Časopis "Biznis i finansije" je mesečni poslovni časopis koji izlazi svakog 10. u mesecu, s tim da objavljujemo dva dvobroja zimski, decembar-januar i letnji, jul-avgust. Pored mesečnik izdanja izdajemo i tri edicije Biznis Top, Finansije Top i Ediciju MSP.
- Biznis Top - listu vodećih kompanija u Srbiji koje su rangirane prema aktivi, kapitalu, poslovnom prihodu i dobiti, a kao osnov su poslužili završni računi preduzeća koje je obradila Agencija za privredne registre. Publikacija „Biznis top" je bitna za privredu u Srbiji, jer pruža pouzdanu bazu podataka onima koji donose odluke koje se tiču ovog sektora, i tako im omogućava da sve njihove buduće odluke budu što kvalitetnije.
- Finansije Top - Publikacija predstavlja pregled poslovanja i bilansa banaka, osiguravajućih društava i brokerskih, lizing, revizorskih kuća i investicionih fondova. S tim što revizorske kuće i investicioni fondovi nemaju obavezu predavanja završnog računa, tako da se oni samo izlistaju. Osim toga u publikaciji su izneti rezultati analize dosadašnjeg rada dobrovoljnih penzionih fondova i investicionih fondova u Srbiji i susednim zemljama. Rang-liste banaka i osiguravajućih društava napravljene su prema podacima iz bilansa stanja i uspeha i podataka Narodne banke, dok je rang-lista brokerskih kuća napravljena prema prometu, na osnovu podataka Beogradske berze.
- Edicija MSP – U ovoj ediciji je posebno izdvojen sektor malih i srednjih preduzeća, njih ukupno 150 po različitim kriterijumima, dobiti, kapitalu, ukupnom prihodu i poslovnom prihodu. Pravi se posebna lista i po regionima Srbije. Mimo Srbije, daju se prikazi poslovanja i stanja preduzeća na teritoriji bivše Jugoslavije. Kroz kompleksne ekonomske i pravne analize daju se analize ukupnog stanja tog sektora i njegovog značaja za privredu. Prate se trendovi u odnosu na nekoliko godina, njegovi potencijali i specifični problemi tog sektora. Prave se poredjenja sa makro ekonomskim uslovima ali i konkretnim primerima poslovanja sa zemljama evropske unija.
Kompletan sadržaj edicije Biznis TOP 2008.
10 Evropa: Istočni greh
Svi
su izgledi da će se kriza u svojoj završnici sručiti svom silinom na
zemlje evropskog istoka, i to bez obzira jesu li članice Evropske unije
ili ne. Evo u čemu je problem. Amerika, Kina, Japan najvećim delom
kreatori su finansijskog balona koji je pukao.
14 Dugovi: Do guše!
Sadašnji
44. po redu američki predsednik Obama voli da pravi paralele sa 32.
američkim predsednikom Frenklinom Delano Ruzveltom, jal zato što je i
Ruzvelt zajedno sa mandatom dobio u ruke Veliku krizu i uspeo da je
savlada, ili zato što je Ruzvelt bio uzor demokrate koji je doneo
Deklaraciju četiri slobode (štampe, veroispovesti, slobode od straha i
siromaštva) i uveo sistem socijalne sigurnosti ili možda zato što je
Ruzvelt jedini probio pravilo „nema trećeg mandata“ i čak uspeo da bude
i četvrti put izabran. Postoji međutim jedan detalj koji Obamu vezuje
vrlo čvrsto za trećeg američkog predsednika, Tomasa Džefersona – dugovi!
18 Monetarna politika u uslovima recesije: Država „otima“ kredite privredi
Aktuelna
monetarna politika nije u dovoljnoj meri antirecesiona, o čemu svedoče
i pokazatelji da država i Narodna banka Srbije istiskuju privatni
sektor sa domaćeg kreditnog tržišta i svojim ponašanjem destimulišu
banke da potraže solidne partnere u privredi.
20 Mlađen Kovačević: Srbija je u dužničkoj krizi
Spoljni
dug Srbije je krajem aprila ove godine iznosio 20,986 milijardi evra i
bio je za 10,632 milijarde veći nego krajem 2004. godine. Preduzeća su
dugovala 10,729, banke 3,814, a država 6,443 milijarde evra. Podaci o
visini i dinamici servisiranja tog duga se razlikuju.
22 Mogući scenario krize
Prošle
godine u ovo vreme u ovoj istoj publikaciji dala sam tri scenarija
predviđanja stanja u svetskoj ekonomiji– optimistički, realni i
pesimistički. Na žalost ostvario se scenario koji je bio čak gori od
pesimističkog, a što ukazuje da je kriza dublja i rasprostranjenija
nego što se prvo pretpostavljalo.
24 Prof. dr Slobodan Komazec: Država se ne meša u svoj posao
BANKE
28 Guverner NBS o bankama i njihovom poslovnom rezultatu: Nije sve u visini dobiti
30 prof. dr veroljub Dugalić, Sekretar udruženja banaka: Rezultati po meri kreditnog rizika
32 Bankarski sistem Srbije: Lagano ukrupnjavanje
33 Poslovanje banaka u 2009. viđeno očima stručnjaka portala Kamatica com: Svaka četvrta u gubitku
36 Bankari o poslovanju sektora
48 Mikrofinansiranje u Srbiji: Rigorozna zakonska restrikcija
51 Subvencionisani krediti: Odobreno 420 miliona evra
53 Start-up krediti: Šansa za mlade?
56 e-banking u Srbiji: Banka je uvek u pravu
58 Najveće svetske banke: Smena
61 BiH: Dobit banaka prepolovljena
62 Banke u hrvatskoj u 2008: Godina bez stresa
70 BANKE: BILANSI
OSIGURANJE
92 Sektor osiguranja u Srbiji: Nerazvijen, ali stabilan
96 Milenka Jezdimirović, generalni direktor "Dunav osiguranja": Prava mera opreza
99 Nebojša Divljan, predsednik upravnog odbora i generalni direktor Delta Đenerali (Generali) osiguranja: Cilj: Stabilno i likvidno
101 Hrvatska: Stagnacija
102 Svet: Zbog gusara rastu cene osiguranja
104 OSIGURANJE: BILANSI
BERZE
116 Beogradska berza: Godina berzanskih lomova
119 Petogodišnji ciklus domaćeg tržišta kapitala: Svega ovoga ne bi bilo da je...
121 BiH: Berze na koljenima
124 BERZE: BILANSI
FONDOVI
134 Investicioni fondovi: Godina koju bi trebalo zaboraviti
135 Investicioni fondovi: Iskustva Srbije, Hrvatske i Slovenije u 2008. godini: Kriza poverenja
137 Danilo vuksanović, direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima KomBank Invest: Osetili smo i slast i gorčinu investiranja
139 Dobrovoljni penzijski fondovi: Stabilni i u vreme krize
140 Sačuvana imovina
142 FONDOVI: BILANSI
LIZING
152 Bojan Baša, predsednik upravnog odbora asocijacije lizing kompanija Srbije: Kvalitetnijom uslugom do novih klijenata
154 Prilagođavanje krizi
155 U znaku pada tražnje
157 Registar finansijskog lizinga: Zaloga za krizu
159 BiH: Raste samo rizik
162 LIZING: BILANSI
NOVA PRAKSA
165 Knjigovodstvo individualnih gazdinstava: Selo bez računa
Iako
oko 70% teritorije Srbije čini poljoprivredno zemljište, a učešće
poljoprivrede zajedno sa predfarmerskim i postfarmerskim sektorom
dostiže od 25% do 30% bruto domaćeg proizvoda, u Srbiji, za razliku od
prakse u EU, i dalje ne postoji organizovani sistem vođenja
knjigovodstva na poljoprivrednim porodičnim gazdinstvima.
166 Nova profesija – Notar: Pomoć sudovima
Uspostavljanje
institucije javnog beležnika mogla bi da oslobodi sudove i ostale
državne institucije overavanja gotovo 90% dokumenata na kojima je
potreban pečat nekog državnog organa, i time vam uskrati druženje sa
ljubaznim šalterskim službenicama.
ISTORIJA
170 Državne finansije: Sve za ljubav politike
U
programima političkih stranaka i Narodnoj skupštini krajem 19. veka
„paradirale“ su finansije. I sve novine su redovno objavljivale članke
o finansijskim pitanjima. Izgleda kao da nijedno drugo pitanje od
opšteg interesa za zemlju nije bilo tako popularno kao pitanje
uređivanja državnih finansija
172 Monetarna politika: Naša ažija na zlato
U
Srbiji je krajem 19. veka važio sistem bimetalizma gde su zlato i
srebro bili novčana podloga papirnog novca. Njihove tržišne vrednosti
odstupale su od odnosa nominalnih vrednosti, što se tada zvalo ažija.
174 Plasman stranih kapitala u Srbiji: Ideal privrednih političara
Srbija,
kao i druge mlade države u 19. veku, nije imala u dovoljnoj meri svoj
kapital i morala je često “apelovati na strane novčane pijace“ gde je
dobijala novac potreban za vojsku, železnicu, budžet... U štampi se
vodila polemika o opasnosti koju sa sobom donosi strani kapital i o
tome kako da se ona otkloni.
176 Štednja: Lakše je čuvati ovce nego novce
Kao
što je kiša blagotvorna za poljske useve, tako je i novac za narodnu
privredu. Najvažniji putevi kojima novac stiže u privredu su
štedionice. Ali ne samo što štednja pomaže narodnu radinost, već
blagotvorno utiče na zdravlje i vaspitanje naroda. Rad, prosveta i
zdravlje su tri glavna temelja za sreću pojedinca i celog naroda.
Za više informacija kontaktirajte marketing putem formulara ili na e-mail: marketing@bif.rs
Brojevi telefona za kontakt: 011 / 262 28 15 i telefon/fax 011 / 218 70 96
